Arhiva izveštaja

Studenti nastavljaju proteste: Blokade fakulteta se nastavljaju

U Srbiji, posebno u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu, studenti nastavljaju sa blokadama fakulteta i organizuju nove proteste. Nakon praznika, energija studenata se nije raspršila, a oni su odlučili da ostanu na svojim fakultetima do ispunjenja svojih zahteva. U Novom Sadu, studenti su pozvali sve građane da im se pridruže na protestu koji će se održati 8. januara ispred Višeg suda, počevši od 11 sati.

Studenti su jasno stavili do znanja da „fakulteti ostaju zatvoreni, a oči otvorene“, pozivajući sve zainteresovane da donesu „sve što pravi buku – šerpe, pištaljke, trube“. Ova akcija je deo šireg protesta koji se širi kroz različite gradove, a podršku im pruža više od 3.000 nastavnika, saradnika i istraživača univerziteta.

U narednim danima, najavljeni su i drugi protesti, uključujući blokadu Mostarske petlje 10. januara i protest pred Ustavnim sudom 12. januara. Studenti su odlučni da nastave sa svojim akcijama i ne planiraju da odustanu, uprkos pritiscima koje doživljavaju od strane vlasti. Kao što navode, „sve do ispunjenja zahteva“ biće aktivni na ulicama, pokazujući time svoju solidarnost i odlučnost u borbi za bolje obrazovanje i društvo.

Skandal oko Jelene Milić: Napustila božićni prijem zbog podrške studentima

Ambasadorka Srbije u Hrvatskoj, Jelena Milić, izazvala je pažnju javnosti kada je demonstrativno napustila božićni prijem organizovan od strane Srpskog narodnog veća (SNV) u Zagrebu. Razlog njenog odlaska bila je poruka zahvalnosti mladima u Srbiji, koju su uputili dobitnici nagrade, književnica Jasminka Petrović i reditelj Radivoje Raša Andrić. U toj poruci, između ostalog, istaknuto je da mladi u Srbiji „uče kako se leti i kako se svetli“, što je Milić shvatila kao uvredu.

U izjavi za medije, Milić je naglasila da podržava mirne proteste, ali ne i blokade i optužbe na račun vlasti, koje su se pojavile u kontekstu studentskih demonstracija. Ovaj incident dodatno je osvetlio njen prelaz iz pozicije kritičarke vlasti u lojalistkinju Aleksandra Vučića. Milić je izjavila da je njen odlazak iz prijema bio neophodan jer se nije slagala sa pljeskom koji su zvaničnici SNV-a uputili na adresu umetnika koji su kritikovali vlast.

Ova situacija ukazuje na tenzije unutar društva i na način na koji vlast reaguje na sve izraženije studentske proteste. Milić, koja je nekada bila istaknuta kritičarka režima, sada se našla pod lupom kritike zbog svojih stavova i ponašanja koje mnogi smatraju neprikladnim za njen položaj.

Kultura u podršci studentima: Mladost kao vođa

Više od mesec dana od kada su studenti započeli blokade u Srbiji, podrška iz različitih sektora društva ne prestaje da raste. Umetnici, pravnici i akademici, među kojima se ističu glumci kao što su Voja Brajović i Goran Šušljik, javno su izrazili podršku studentima, naglašavajući njihovu ulogu u borbi za pravdu i promene. Brajović je istakao da je oduševljen organizovanošću studenata i njihovom sposobnošću da okupe veliki broj ljudi, što je dokaz njihove odlučnosti.

Sa više od 3.000 nastavnika, saradnika i istraživača koji su potpisali javno pismo podrške, studenti su pokazali da nisu sami u svom zahtevu za promenama. Profesor Janko Veselinović izjavio je da su studenti "položili ispit sa desetkom" jer dosledno izražavaju svoje nezadovoljstvo trenutnom situacijom u zemlji. On je naglasio da podrška profesora raste i da se spisak potpisnika neprestano širi.

Ova solidarnost ukazuje na to da mladi ljudi, uz podršku odraslih, mogu značajno uticati na društvene promene i oblikovati budućnost Srbije. U svetlu nedavnih događaja, kao što su protesti u Novom Sadu, jasno je da su studenti spremni da se bore za svoje ideale i da traže odgovornost od vlasti.

Organizacija opšteg štrajka: Podrška studentima

Nebojša Zelenović, bivši kopredsednik partije Zajedno, pozvao je na organizaciju opšteg štrajka koji bi uključio advokate, nastavnike i poljoprivrednike kao podršku studentskim protestima. On smatra da bi Advokatska komora Srbije trebala da donese odluku o potpunom štrajku svih advokata u zemlji sve do ispunjenja zahteva studenata. Ova odluka bi mogla dovesti do zaustavljanja rada svih sudova, čime bi se dodatno pojačao pritisak na vlasti.

Zelenović je takođe naglasio važnost podrške prosvetnih radnika, koji bi mogli blokirati osnovne i srednje škole nakon zimskog raspusta, dok poljoprivrednici mogu razmotriti blokade puteva i pruga. Ujedinjenje ovih ključnih društvenih grupa moglo bi rezultirati opštim štrajkom, što bi dodatno osnažilo studentske zahteve i dovelo do ozbiljnijih promena u društvu.

U svetlu trenutnih protesta i nezadovoljstva, ovakva strategija može imati dalekosežne posledice po rad javnih preduzeća i privatnih firmi, a time se stvara i veća šansa za postizanje željenih ciljeva. Zelenović veruje da bi ovakva mobilizacija mogla biti ključna u borbi za bolju budućnost Srbije.

Istorijat protesta: Sličnosti između 1968, 1996 i 2024

U Srbiji, studentski protesti su kroz istoriju imali značajan uticaj na društvo i politiku, a njihova snaga i masovnost često su se ponavljali svake dve decenije. Godina 1968 bila je prekretnica kada su se studenti pobunili protiv društvenih nepravdi i zahtevali demokratizaciju, što je dovelo do masovnih demonstracija. Godina 1996 označila je novi talas protesta, motivisan pokradenim izborima i lošim ekonomskim stanjem, dok su 2024. godine studenti ponovo izašli na ulice nakon tragedije koja se dogodila u Novom Sadu.

Ove tri godine povezuje sličan duh pobune i želja za promenama. Studenti iz 2024. godine, kao i njihovi prethodnici, okupljaju se da bi zahtevali pravdu i odgovornost od vlasti. U razgovorima sa starijim sugrađanima, istaknuto je da su mladi ljudi danas, u poređenju sa prethodnim generacijama, više orijentisani prema društvenim mrežama, ali su istovremeno pokazali sposobnost organizacije i odlučnosti.

Ovaj trenutni talas protesta, koji je počeo kao reakcija na pad nadstrešnice u Novom Sadu, pokazuje da mladi nisu nezainteresovani, već da su spremni za akciju i da traže promene. Njihova odlučnost i upornost postavljaju temelje za buduće društvene promene, a istorija jasno pokazuje da su studenti uvek bili na čelu tih borbi.

Protesti studenata u Beogradu: Nasilje i odlučnost

Studenti u Beogradu suočavaju se sa ozbiljnim pretnjama i nasiljem tokom svojih protesta. U sredu, 7. januara, grupa maloletnika napala je tinejdžere ispred tržnog centra Promenada, koristeći drvene palice. Policija je brzo reagovala i uhapsila četiri maloletnika, dok se za dvojicom i dalje traga. Ovaj incident je dodatno pojačao napetost između studenata i vlasti, koji se suočavaju sa sve većim pritiscima.

Studenti su istakli da su pretnje koje su primili samo ojačale njihovu odlučnost da nastave sa protestima. Oni su najavili okupljanje 10. januara na Mostarskoj petlji, kao i protest ispred Ustavnog suda 12. januara, kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo trenutnom situacijom. Slogan "Dođi na Mostar, ako imaš petlju!" poziva građane da se pridruže njihovoj borbi.

Studenti su takođe osudili svaki oblik nasilja i represije koji su doživeli, naglašavajući da neće odustati od svojih zahteva. Uoči protesta, oni su pozvali sve građane, prosvetne radnike i srednjoškolce da im se pridruže u borbi za svoja prava i dostojanstvo.

Protesti u Novom Sadu i Srbobranu: Minut ćutanja za žrtvu femicida

Aktivistička grupa "Žene za promene" organizuje protestne akcije u Novom Sadu i Srbobranu kako bi skrenula pažnju na problem femicida. U znak sećanja na M.R. (70), koja je ubijena u svojoj kući u Srbobranu 7. januara, aktivistkinje su pozvale građane da se pridruže minut ćutanja na Trgu slobode u Novom Sadu 10. januara u 11:52, kao i u Srbobranu 11. januara u 14:00.

M.R. je ubijena od strane svog sina, koji je već ranije bio osuđivan za porodično nasilje. Ovaj tragičan slučaj je još jedan u nizu nasilnih događaja koji su se desili u Srbiji, a koji ukazuju na potrebu za efikasnijim mehanizmima zaštite žena.

U saopštenju, aktivistkinje su izrazile zabrinutost zbog kontinuiranog nasilja nad ženama i nedostatka adekvatnih odgovora nadležnih institucija. "Crni niz ubistava žena u porodičnom i partnerskom nasilju se nastavlja", naglašavaju iz grupe, pozivajući na hitnu promenu u pristupu borbi protiv femicida i zaštiti žena od nasilja.

Pritisak na pravosudni sistem: Reakcije na proteste studenata

Ministarka pravde, Maja Popović, izjavila je da je okupljanje studenata ispred zgrade suda u Novom Sadu pritisak na pravosuđe i naglasila da se sudske odluke donose isključivo u skladu sa zakonima. U njenoj izjavi stoji da "okupljanje grupe studenata nije ništa drugo nego pritisak na sud za koji smatraju da bi trebalo da radi po njihovom diktatu, što je apsolutno neprihvatljivo u demokratskom uređenju kakvo Srbija jeste".

Ova izjava usledila je nakon što su studenti protestovali ispred suda, a po završetku skupa najavili su novi protest ispred BIA u Novom Sadu za 11. januar. Popović je pozvala studente da poštuju odluke suda i istakla da očekuje od pravosudnih organa da postupaju u skladu sa zakonom, a ne pod pritiscima dela javnosti.

Ova situacija je izazvala različite reakcije među studentima i građanima, koji smatraju da je protest legitimna forma izražavanja nezadovoljstva i da je pritisak na vlast neophodan za ostvarivanje njihovih prava. Mnogi su se složili da su ovakvi protesti važni za demokratiju i da je potrebno nastaviti sa organizacijom skupa kako bi se čuli njihovi zahtevi.

Provokacije tokom protesta: Incident u Vrnjačkoj Banji

Tokom nedavnih protesta, zabeležen je incident u kojem je provokator iz Vrnjačke Banje vređao okupljene građane. Ovaj događaj je izazvao burne reakcije među studentima i građanima, koji su osudili ponašanje provokatora i ukazali na to kako vlast koristi ovakve taktike da obezvredi legitimne zahteve protesta. Mnogi su primetili da se provokatori često infiltriraju u proteste s ciljem da izazovu nasilje ili da diskredituju pokret.

Na Redditu, korisnici su diskutovali o ovom incidentu i istakli da je ovakvo ponašanje rezultat trenutnog stanja u društvu, gde se provokacije koriste kao sredstvo za destabilizaciju pokreta. "Srbija je kao riba koja je toliko dugo u toksičnoj vezi da je i zaboravila kako da funkcioniše s normalnim ljudima", primetio je jedan od korisnika, naglašavajući kako je važno da se ljudi okupe i ostanu jedinstveni u svojim zahtevima.

Ovaj incident je samo jedan od mnogih primera kako vlast pokušava da potisne proteste i da obezvredi glas mladih. Dok se situacija na terenu razvija, studenti i građani pozivaju jedni druge da ostanu solidarni i da nastave sa organizovanjem i protestima protiv trenutnog režima.

Kraj blokade Jovine gimnazije: Maturanti izašli kao pobednici

Maturanti Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu danas su zvanično obustavili svoju blokadu, koja je trajala od 16. decembra. Ova odluka doneta je nakon što je školski odbor ispunio pet od šest zahteva učenika, što su oni proglasili za veliku pobedu.

Roditelji i profesori su dočekali maturante aplauzima i povicima "bravo deco!" u dvorištu škole, čime su pokazali podršku njihovoj borbi. Učenici su zahvalili svima na pomoći i istakli da su se borili za povratak ugleda i dostojanstva svoje škole.

Jedini zahtev koji nije ispunjen je izvinjenje direktora škole, Radivoja Stojkovića, što su maturanti proglasili nevažnim s obzirom na njegove prethodne postupke. Pored toga, roditelji su podneli zvaničan zahtev Ministarstvu prosvete za razrešenje direktora zbog niza nepravilnosti, uključujući psihičko maltretiranje učenika i neprimereno ponašanje.

Učenici su naglasili da kraj blokade ne znači i kraj njihove borbe. Oni su pozvali sve učenike da nastave sa aktivnostima i podrže buduće akcije, kao i da se bore za svoja prava i dostojanstvo.

Studentski protesti u Srbiji: Blokade i podrška profesora

U Srbiji, studenti Fakulteta tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu podneli su krivične prijave zbog targetiranja i pritisaka kojima su izloženi tokom svojih protesta. Ova akcija je usledila nakon što su se suočili sa pretnjama i pokušajima zastrašivanja, uključujući deljenje njihovih privatnih podataka.

U međuvremenu, studenti su najavili da će se 10. januara okupiti na Mostarskoj petlji, a 12. januara ispred Ustavnog suda, kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo i tražili pravdu. Očekuje se da će se okupljanjima pridružiti i srednjoškolci, prosvetni radnici i poljoprivrednici, čime se dodatno jača solidarnost među različitim društvenim grupama.

Oko 4.000 univerzitetskih profesora podržalo je studente u njihovim zahtevima, naglašavajući važnost zaštite njihovih prava i slobode. U javnom pismu, profesori su osudili svaki pokušaj vlasti da zastraši studente i pozvali nadležne organe da odgovorno obavljaju svoj posao.

Studenti su istakli da su pretnje koje su primili samo ojačale njihovu odlučnost. Na protestima planiraju da naglase značaj Ustava Srbije, koji se, kako smatraju, svakodnevno krši. Očekuju da će okupljanje u petak i nedelju privući veliku pažnju javnosti i dodatno osnažiti njihovu borbu.

Protesti studenata u Novom Sadu: Odgovor na pritiske BIA

U Novom Sadu, studenti su najavili protest ispred zgrade Bezbednosno-informativne agencije (BIA) koji će se održati 11. januara u 15h na adresi Bulevar oslobođenja 71. Ovaj događaj je rezultat učestalih pritisaka koje su studenti i njihovi roditelji doživeli od strane agencije. U najavi protesta, studenti su pozvali roditelje i sugrađane da im se pridruže na "zajedničkom prijateljskom razgovoru" ispred BIA, ističući da više ne žele da BIA dolazi na njihove kućne adrese.

U proteklim mesecima, studenti su se suočili sa posetama agenata BIA koji su dolazili da razgovaraju s njima i njihovim roditeljima, što je mnogi doživljavaju kao pokušaj zastrašivanja. Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku smatra da je cilj ovih poseta gušenje studentskih protesta. "Više BIA ne mora da dolazi studentima i roditeljima na kućni prag, jer mi dolazimo na njihov", poručili su studenti, pokazujući odlučnost u nastavku borbe za svoja prava.

Studenti su ranije organizovali blokade fakulteta, a očekuje se da će okupljanje ispred BIA biti još jedan korak u njihovom aktivizmu. Prethodni protesti privukli su pažnju javnosti i izazvali različite reakcije, kako među građanima, tako i među vlastima, koje su se trudile da umanje značaj studentskih zahteva.

Pregovori prosvetnih radnika i Vlade: Moguć štrajk u slučaju neuspeha

U Srbiji su započeli pregovori između predstavnika prosvetnih sindikata i Vlade Srbije, predvođeni premijerom Milošem Vučevićem. Sastanak se održava 9. januara u zgradi Vlade, a centralna tema su zahtevi prosvetnih radnika za poboljšanje materijalnog statusa.

Premijer je prosvetarima ponudio povećanje plate od 5% u martu i dodatnih 5% u oktobru, uz rok od 24 sata za odgovor. Ovaj predlog dolazi nakon što su sindikati izrazili zabrinutost zbog neispunjenja prethodnih obaveza iz Protokola potpisanog 2023. godine, koji predviđa izjednačavanje početne plate nastavnika sa prosečnom republičkom zaradom.

Milan Trbović, predsednik Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, naglasio je da ako pregovori ne budu uspešni, članstvo je već anketirano o mogućnosti generalnog štrajka, koji bi mogao početi 20. januara. Trbović je istakao da su zahtevi prosvetnih radnika skromni, ali nužni za očuvanje dostojanstva profesije.

Na sastanku su prisustvovali i ministar finansija Siniša Mali i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, koji su se obavezali da će raditi na ispunjenju zahteva. Očekuje se da će prosvetni radnici ostati pri svojim zahtevima, a rezultati ankete o mogućim akcijama biće poznati naredne nedelje.

Kraj blokade Jovine gimnazije: Maturanti pozivaju na podršku

Maturanti Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu obeležavaju kraj blokade škole koja je trajala od 16. decembra 2024. godine. U četvrtak, 9. januara, oni će predati ključeve profesorima i pozivaju sve sugrađane da im se pridruže na skupu ispred škole u 11 časova. U njihovoj objavi se ističe da je podrška roditelja, profesora i lokalne zajednice bila ključna za uspeh blokade.

"Pozivamo sve ljude dobre volje da nam se pridruže kako bismo zajedno obeležili završetak blokade. Vaše prisustvo je važno kao podrška dostojanstvu učenika, profesora i same škole", navode maturanti. Njihovi zahtevi su, kako se navodi, ispunjeni, a među njima je i povlačenje hitnog saopštenja Školskog odbora iz novembra 2024. godine.

Ova blokada je bila rezultat nezadovoljstva učenika zbog načina na koji su upravljali školom, a maturanti su se nadali da će ovim potezom skrenuti pažnju na važne probleme u obrazovanju. Takođe, Školski odbor se izvinio za neregularnosti pri izdavanju saopštenja, što je dodatno osnažilo poziciju učenika. Ovaj događaj je pokazao koliko je važno zajedništvo i solidarnost u borbi za prava učenika.

Protesti studenata ispred suda u Novom Sadu

Protesti studenata u Novom Sadu nastavljeni su i tokom božićnih i novogodišnjih praznika, a studenti su odlučili da celu 2025. godinu posvete borbi za svoja prava. U trenutnom protestu ispred zgrade suda, studenti zahtevaju da se izvršna vlast prestane mešati u rad sudske vlasti. Ova akcija je deo šireg pokreta koji se protivi kršenju Ustava, a studenti su istakli da će simbolično odati počast žrtvama tragedije koja se dogodila 1. novembra, kada je došlo do pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu.

Studenti su pozvali sve zainteresovane građane, prosvetne radnike, poljoprivrednike, kao i srednjoškolce da im se pridruže na protestu zakazanom za 12. januar u 16 časova ispred Ustavnog suda. Njihov slogan, „Bitno je da imaš (u)stav“, ukazuje na to da smatraju da su prava svih građana ugrožena zbog trenutne situacije.

Na protestu se okupio značajan broj studenata, a među njima su se našli i srednjoškolci koji su pokazali solidarnost. Studenti su izjavili da će, ako vlast ne reaguje na njihove zahteve, nastaviti sa protestima i blokadama, uključujući planiranu blokadu Mostarske petlje 10. januara. "Mi smo ovde da ohrabrimo sud da radi svoj posao", izjavila je studentkinja Nađa Šolaja, koja je dodala da je važno da se čuje njihov glas.

Ova akcija dolazi uz podršku gotovo 3.500 univerzitetskih profesora koji su javno izrazili podršku studentima, naglašavajući važnost njihove borbe za bolje društvo i nezavisne institucije. U saopštenju se takođe osudila svaka vrsta pritiska vlasti na studente, uključujući pokušaje zastrašivanja putem deljenja njihovih privatnih podataka.

Protesti ispred Vazduhoplovne akademije u Beogradu

Roditelji, studenti i nastavnici Vazduhoplovne akademije u Beogradu okupili su se 8. januara kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo smenom direktora Gorana Cvijovića. Protest je pokrenut zbog straha da bi nova imenovanja mogla ugroziti bezbednost i kvalitet obrazovanja na ovoj elitnoj visokoobrazovnoj ustanovi. Naime, Cvijović, koji je obavljao ovu funkciju 24 godine, smenjen je, a na njegovo mesto je postavljen Miroslav Lepir, član Srpske napredne stranke.

Učesnici protesta smatraju da je smena direktora politički motivisana i da novi vršilac dužnosti nema adekvatno iskustvo u avijaciji. Dragana Veljović, majka jednog od učenika, izjavila je: "Ono što nas posebno zanima je na osnovu čega je doneta takva odluka i kako to u avioindustriji gde nema prostora za grešku može biti dozvoljeno. Bezbednost našeg deteta je na prvom mestu."

U znak protesta, 15 rukovodilaca u sertifikovanim organizacijama Vazduhoplovne akademije najavilo je podnošenje neopozivih ostavki, što bi moglo dovesti do gubitka svih sertifikata koje akademija trenutno poseduje. Ovakav ishod bi ozbiljno ugrozio buduće karijere učenika i studenata.

Nastavnici su se okupili kako bi poslali jasnu poruku da politike nema mesta u prosveti. Saša Predić, nastavnik na akademiji, rekao je: "Politička pripadnost ne sme biti kriterijum za postavljanje direktora ovakvih ustanova. Naša poruka je jasna: želimo da nastavimo kao jedna od najboljih srednjih stručnih škola u Srbiji." Protesti će se nastaviti i u narednim danima dok se ne ispune zahtevi učesnika.

Protesti podrške studentima širom Srbije

U poslednje vreme, Srbija je postala poprište brojnih studentskih protesta, a značajna događanja su se odigrala u Kraljevu, Sokobanji i Novom Sadu. U Kraljevu je održan protest podrške studentima i đacima, što je privuklo pažnju građana i medija. Ovaj događaj, koji je zabeležen 8. januara 2025. godine, pokazuje solidarnost zajednice prema mladima koji traže bolji sistem obrazovanja.

U Sokobanji, studenti su se okupili da izraze svoje nezadovoljstvo trenutnom situacijom i zahtevaju promene. Ovaj protest je ukazao na širu sliku mladalačkog aktivizma u Srbiji, gde se studenti bore protiv nepravde i zloupotrebe moći. Na društvenim mrežama su se mogli videti komentari podrške, ali i kritike na račun vlasti, što dodatno osnažuje pokret.

U Novom Sadu, studenti su organizovali protest ispred suda, planirajući bučnu akciju koja će skrenuti pažnju na njihove zahteve. Ovaj događaj je deo šireg protesta koji se nastavlja, a studenti najavljuju i proteste ispred prostorija BIA, što sugeriše rastući stepen organizacije i odlučnosti među mladima. Ovi protesti predstavljaju jasnu poruku vlastima da su mladi spremni da se bore za svoja prava i budućnost.

Osim toga, reakcije vlasti na studentske zahteve su mešovite. Dok neki članovi vlasti izražavaju podršku inicijativama, drugi su skeptični prema stvarnim namerama studenata, što dodatno komplikuje situaciju. Ova dinamika između studenata i vlasti postavlja temelje za dalju mobilizaciju i potencijalne sukobe, ukoliko se zahtevi ne ispune.

Protesti poljoprivrednika u Bogatiću

Poljoprivrednici iz Bogatića organizovali su protestnu vožnju traktorima 8. januara u 8 časova kako bi izrazili nezadovoljstvo trenutnom situacijom u poljoprivredi i represijom od strane državnih institucija. Ovaj protest dolazi usred najava o padu cena mleka zbog povećanog uvoza, što dodatno ugrožava egzistenciju lokalnih proizvođača.

Sloban Brkić, predstavnik Udruženja „Naše mleko“, istakao je da su poljoprivrednici primorani da se bore za svoja prava na ulici, jer su prethodni pokušaji dijaloga sa Ministarstvom poljoprivrede bili neuspešni. "Nemamo drugog izbora da iskažemo nezadovoljstvo. Svakog dana je sve gore i gore," naglasio je Brkić.

Protest je okupio oko 60 traktora i brojne građane, a među njima su se našli i studenti sa beogradskih fakulteta koji su pružili podršku poljoprivrednicima. Brkić je dodao: "Ako je traktor opasno sredstvo, onda ne znam. Mi se ne plašimo, jer znamo da radimo ispravne stvari."

Ministarstvo unutrašnjih poslova ponovo je pozvalo poljoprivrednike na saslušanje, što oni vide kao nastavak represije. Protesti su deo šireg nezadovoljstva koje se oseća među poljoprivrednicima u Srbiji, koji zahtevaju hitne promene kako bi zaštitili svoje interese i budućnost poljoprivrede u zemlji.

Prosvetni radnici najavljuju generalni štrajk

Predstojeći pregovori između reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika i Vlade Srbije mogu značajno uticati na budućnost obrazovanja u zemlji. Milan Trbović, predsednik Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, naglasio je da ukoliko se pregovori ispostave kao još jedno "zamajavanje", članstvo će biti pozvano da stupi u generalni štrajk. Očekuje se da će sastanak biti održan 9. januara, a prosvetari su već anketirali svoje članove o mogućim potezima.

Trbović je istakao da su njihovi zahtevi skromni, ali suštinski važni, te da očekuju ispunjenje onoga što je dogovoreno u Protokolu potpisanom 12. oktobra 2023. godine. "Naši zahtevi nisu preterani, već se tiču minimuma dostojanstva prosvetnih radnika," kazao je Trbović.

U prethodnim mesecima, prosvetni radnici su izloženi različitim pritiscima, uključujući pretnje od strane vlasti. Trbović je ukazao na to da su izjave premijera Miloša Vučevića dodatno razljutile nastavnike, a najavio je da će se, ukoliko do dogovora ne dođe, obustaviti nastava od 20. januara 2025. godine. Ova situacija ukazuje na rastuće nezadovoljstvo u prosveti i potencijalne posledice koje bi mogle uticati na obrazovni sistem u Srbiji.

Blokade fakulteta u Nišu i medijska pokrivenost protesta

U Nišu, situacija na fakultetima postaje sve napetija kako se nastavljaju blokade koje su organizovali studenti. Na Medicinskom i Pravnom fakultetu ispiti su zakazani uprkos blokadama, što izaziva zabrinutost među studentima. Ova odluka je izazvala reakcije i pitanja o tome kako će se situacija razvijati, a studenti zahtevaju podršku i akciju od strane svojih kolega i šire zajednice.

U isto vreme, medijska pokrivenost ovih događaja je u opadanju. Portal 192.rs, nekada važan izvor informacija o protestima, više ne izveštava redovno o događanjima na terenu. Mnogi se pitaju šta se desilo sa ovim medijem koji je nekada bio ključan za prenošenje glasova sa protesta van Beograda, Novog Sada i Niša. Ovaj pad u izveštavanju dodatno otežava situaciju, jer studenti i građani ne mogu lako da prate šta se dešava i kako mogu da se uključe.

Protesti su prilika za mlade ljude da izraze svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem u obrazovanju, ali i šire. U međuvremenu, komentari na društvenim mrežama ukazuju na to da postoji potreba za većom podrškom iz zajednice kako bi se osiguralo da glasovi studenata budu čujni i da se njihovi zahtevi ne zaborave. Ova situacija takođe ukazuje na važnost očuvanja medijskih kanala koji će prenositi informacije o ovim crucialnim događajima.

Nasilje u Novom Sadu: Poziv na odgovornost

U Novom Sadu je zabeležen brutalan napad na tinejdžere ispred tržnog centra Promenada, kada su ih napali maskirani muškarci. Ovaj incident se dogodio u rano popodne i rezultirao je ozbiljnim povredama kod nekoliko mladih. Otac jednog od napadnutih dečaka, Aleksandar Brborić, izjavio je da su njegovi sin i njegovi prijatelji napadnuti dok su se vraćali s turnira. Prema informacijama, jedan tinejdžer je prevezen u Dečiju bolnicu na hirurgiju, dok su drugi zadobili povrede koje su takođe zahtijevale medicinsku pomoć.

Stranka slobode i pravde (SSP) je osudila ovaj napad i postavila pitanje šta još mora da se dogodi da bi Goran Radonjić, načelnik novosadske policije, bio smenjen. Dr Vladimir Vrsajkov, predsednik Gradskog odbora SSP, izjavio je: "Nikada dosad nismo bili svedoci ovakvog beskupiloznog ponašanja na ulicama. Policija čuva zgradu suda dok kriminalne bande napadaju građane." Vrsajkov je istakao da je situacija u Novom Sadu postala neodrživa i da je potrebna hitna reakcija vlasti kako bi se obezbedila sigurnost građana.

Ovaj incident dolazi u vreme kada se građani sve više suočavaju s nasiljem i nepravdom, a vlasti deluju nedovoljno. SSP poziva nadležne institucije da preduzmu mere kako bi se sprečilo ponavljanje ovakvih događaja i osigurala zaštita mladih u gradu.

Planirani protesti i ekonomske tenzije u Srbiji

U Srbiji se očekuje nekoliko važnih protesta u narednim danima. Jedan od najznačajnijih događaja je protest ispred Ustavnog suda, zakazan za 12. januar 2025. godine u 16 časova. Ovaj protest će okupiti studente i njihove pristalice, koji se bore za svoja prava i bolji položaj u obrazovanju. Organizatori su pozvali sve zainteresovane da se pridruže i daju podršku ovoj akciji, koja je deo šireg pokreta protiv trenutnog stanja u obrazovanju.

Pored studentskih protesta, radnici preduzeća STUP Vršac prete blokadom međunarodnog puta ka Rumuniji zbog neisplaćenih zarada. Naime, radnici su već nekoliko meseci bez plate, a njihova situacija se dodatno pogoršava zbog blokade računa preduzeća. U saopštenju koje su potpisali sindikati, navodi se da su radnici uredno dolazili na posao, ali nisu u mogućnosti da izvršavaju svoje zadatke zbog nedostatka osnovnih sredstava.

Ove akcije ukazuju na rastuće nezadovoljstvo među građanima Srbije, kako u obrazovanju, tako i u radnim pravima. Protesti su prilika da se izrazite nezadovoljstvo i zahtevaju promene koje su potrebne za bolji život i radno okruženje. Očekuje se da će protest ispred Ustavnog suda privući veliku pažnju medija i javnosti, dok će blokada puta od strane radnika STUP-a dodatno osvetliti teške uslove u kojima rade.

Kritika vlasti i otpor mladih u Srbiji

U Srbiji se sve više oseća tenzija između mladih aktivista i vlasti. Članak 'Hajka se nastavlja' ukazuje na sveprisutni pritisak na studente koji se usuđuju da izraze svoje stavove. Ovaj pritisak dolazi kroz medije koji ih često prikazuju kao neprijatelje društva, dok se istovremeno ignorišu njihovi zahtevi i borba za bolji položaj u obrazovanju. Mnogi komentatori na društvenim mrežama izražavaju zabrinutost zbog načina na koji vlast manipuliše informacijama i stvara narativ koji ide u prilog njenim interesima.

S druge strane, članak 'Vučić ili banalnost zla' postavlja pitanje o prirodi vlasti i njenom odnosu prema građanima. Autor ističe da je trenutna situacija u Srbiji rezultat dugogodišnje vladavine koja je obesmislila demokratiju i stvorila atmosferu straha i kontrole. Ovaj članak poziva na preispitivanje postojećeg sistema i ukazuje na potrebu za promenama koje bi mogle doneti bolju budućnost za mlade ljude u Srbiji.

Protesti i blokade koje organizuju studenti su deo šireg otpora protiv represivnog sistema. Njihova borba nije samo za bolji obrazovni sistem, već i za pravo da budu slobodni građani u svojoj zemlji. Ova situacija zahteva pažnju i podršku šire javnosti kako bi se osiguralo da se glasovi mladih čuju i da se njihovi zahtevi ne zaborave.

Pretnje i zastrašivanje studenata FTN-a

U poslednjim danima, studenti Fakulteta tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu suočili su se sa ozbiljnim pretnjama i zastrašivanjem. Na društvenim mrežama je objavljena nova "poternica" koja sadrži imena, fotografije i privatne podatke 12 njihovih kolega. Ova situacija je izazvala ogorčenje među studentima, koji su poručili: "Inženjeri neće ćutati!". U saopštenju su istakli da ovakve aktivnosti predstavljaju grubo kršenje zakona i osnovnih ljudskih prava.

Studenti su ukazali na to da su ovakve liste deo organizovane kampanje protiv njih, a posebno su osudili nedostatak reakcije poslovodstva fakulteta na ove napade. "Ova blokada je izraz borbe za pravdu i integritet", dodali su studenti, zahtevajući hitnu istragu protiv odgovornih za sastavljanje i širenje ovih poternica. Takođe, pozvali su na zakazivanje hitne sednice Nastavno-naučnog veća kako bi se obezbedila zaštita svih studenata. Ova situacija dodatno oslikava tenzije unutar akademske zajednice i potrebu za hitnim delovanjem od strane nadležnih institucija.

U svetlu ovih događaja, podrška profesora i akademske zajednice je ključna, s obzirom na to da više od 1.200 profesora već izražava podršku studentima i osuđuje ovakve oblike zastrašivanja. Ovaj trenutni razvoj događaja postavlja pitanje sigurnosti i slobode izražavanja unutar obrazovnih institucija u Srbiji.

Podrška akademske zajednice studentima

U aktuelnoj situaciji studentskih protesta, blizu 800 nastavnika, saradnika i istraživača univerziteta u Srbiji izrazilo je svoju podršku studentima koji su u blokadi. U zajedničkom pismu, profesori su osudili svaki pokušaj vlasti da zastraši studente javnim deljenjem njihovih privatnih podataka i slanjem policije na njihove adrese.

Dok se broj potpisnika povećava, više od 500 profesora sa Univerziteta u Novom Sadu zatražilo je i ostavku rektora zbog urušavanja autonomije univerziteta. "Odlučno stojimo uz naše studente u zajedničkoj borbi za bolje društvo", poručili su profesori, naglašavajući potrebu za zaštitom prava i bezbednosti studenata.

Ova podrška dolazi u vreme kada se vlasti suočavaju sa kritikama zbog načina na koji se odnose prema studentima i njihovim zahtevima. U nastavku, profesori pozivaju nadležne organe da savesno obavljaju svoj posao, ističući značaj akademske slobode i prava na protest. Ova situacija dodatno naglašava važnost solidarnosti unutar akademske zajednice kao osnovnog principa u borbi za prava studenata.

Reakcije vlasti na studentske proteste

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti četvrti put u pet dana, govoreći o aktuelnim temama, uključujući studentske blokade. U svom izlaganju, Vučić je naglasio da neće biti nestašica nafte, uprkos najavljenim sankcijama američkih vlasti prema NIS-u. On je istakao da Srbija ima dovoljne rezerve i da se situacija u zemlji, kada je reč o bezbednosti, značajno poboljšala.

Na temu studentskih protesta, Vučić je izjavio da vlasti prate situaciju, ali je takođe naglasio da su zahtevi studenata neosnovani. U isto vreme, muftija sandžački Muhamed ef. Demirović podržao je studente, ističući da je sloboda izražavanja mladih temelj napretka društva. Ova kontrastna reakcija vlasti i podrške iz različitih delova društva ukazuje na duboke podele u stavovima prema trenutnim događajima.

U svetlu ovih dešavanja, studenti nastavljaju sa blokadama, a podrška akademske zajednice i građana se širi, što dodatno komplikuje situaciju za vlasti. Dok se Vučić trudi da minimizira značaj protesta, stvarnost na terenu pokazuje da su studenti sve organizovaniji i odlučniji u svojim zahtevima.

Protesti podrške studentima širom Srbije

U večernjim satima, građani u Brusu, Surdulici i Požarevcu okupili su se na protestima podrške studentima koji su u blokadama. Ovi događaji, koji su se održali istovremeno, počeli su u 18:00 i trajali su do 18:15, kada su se učesnici okupili u tišini kako bi odali počast žrtvama nedavnog incidenta na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Na protestima su se nosili transparenti sa porukama poput „podrška studentima“, „živeti slobodno“ i „mi smo uz decu“. Učesnici su se okupili bez incidenata, a vozači su strpljivo čekali u koloni dok je trajala blokada. Ovi protesti odražavaju rastuću podršku studentima u njihovoj borbi za pravdu i promene u društvu.

Ovo je prvi put da se ovakvi protesti održavaju i u Surdulici, što dodatno naglašava solidarnost među građanima. Takva okupljanja ukazuju na to da se pokret podrške studentima širi i u manje gradove, što može značajno uticati na dinamiku trenutnih protesta u Srbiji.

Podrška studentima i kritika vlasti

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić izjavila je da je aktuelna situacija u Srbiji rezultat "pokušaja vlasti da zastraši studente i akademsku zajednicu". U svetlu nedavnih studentskih protesta, Rakić Vodinelić je naglasila da su politička zapošljavanja i otpuštanja ozbiljna pretnja obrazovnom sistemu. "Neko ovome mora stati na kraj", poručila je, ističući da su studenti i nastavnici na meti vlasti.

Ona je apelovala na Zagorku Dolovac, vrhovnu javnu tužiteljku, da se aktivno uključi u rešavanje ovih problema, ističući da je njen zadatak da štiti prava građana. Rakić Vodinelić je takođe ukazala na to da je korupcija ključni problem koji treba rešiti, dodajući da je glavni zahtev studenata upravo u poruci "korupcija ubija".

U svetlu ovih događaja, Rakić Vodinelić je pozvala na transparentnost u vezi sa ugovorima o javnim radovima, naglašavajući potrebu za objavljivanjem podataka o troškovima i transakcijama. "Nema sumnje da su studenti pokrenuli važne razgovore u društvu i da će njihovi zahtevi nastaviti da se čuju", zaključila je ona.

Podrška profesora studentima: Više od 2000 imena na spisku

U Srbiji se širi podrška studentima koji protestuju za bolje uslove obrazovanja i društva. Na spisku podrške, koji se svakodnevno ažurira, trenutno se nalazi više od 2000 profesora, saradnika i istraživača sa univerziteta širom zemlje. Oni su zajednički izrazili odlučnu podršku svojim studentima, ističući da su spremni da stanu uz njih u borbi za pravednije obrazovanje i društvo.

Profesor Romčević je naglasio značaj blokada koje studenti sprovode, poručujući: „Studenti, blokadama spašavate fakultete od gubitka smisla, vi ste na prvoj liniji odbrane.“ Ova izjava dodatno osnažuje veću podršku koju profesori pružaju studentima, a koja je posebno važna u svetlu nedavnih pretnji i pokušaja zastrašivanja od strane vlasti. U saopštenju, profesori su osudili svaku vrstu pritiska, uključujući javno deljenje privatnih podataka studenata i prisustvo policije na adresama studenata.

U narednim danima očekuje se nastavak protesta, a studenti Univerziteta umetnosti planiraju blokadu Mostarske petlje koja će se održati 10. januara 2025. godine. Ova blokada ima za cilj da ukaže na nedostatak reakcije pravosudnih organa na njihove zahteve, a okupljanje je zakazano ispred Palate pravde u 13 časova. Pozivaju se svi građani, uključujući prosvetare i radnike, da im se pridruže u ovom važnom protestu.

Pregovori sa prosvetarima: Vlada poziva na razgovor

Vlada Srbije, predvođena premijerom Milošem Vučevićem, zakazala je sastanak sa predstavnicima prosvetnih radnika za 9. januar. Ovaj sastanak dolazi u trenutku kada prosvetni sindikati insistiraju na poštovanju Protokola koji je potpisan u oktobru 2023. godine, prema kojem su plate prosvetnih radnika trebale biti izjednačene sa prosečnim platama u zemlji od 1. januara 2025..

Mirjana Gašić, portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, izjavila je da su prosvetari spremni da se odazovu pozivu na pregovore, ali da će insistirati na ispunjenju ranije dogovorenih uslova. „Kasnimo sa time, a svaki pokušaj vlasti da zastraši prosvetare neće uspeti. Niko ne želi da se vrati u klupe bez adekvatnih plata“, dodala je Gašić.

Ovaj sastanak dolazi nakon što su sindikati prosvetnih radnika započeli rotirajući štrajk, tokom kojeg su nastavnici skraćivali časove na 30 minuta. Takođe, situacija u školama postaje sve napetija, jer se očekuje da će prosvetni radnici ostati „neposlušni“ i ne vratiti se na posao, što bi moglo dovesti do ozbiljnih posledica po obrazovni sistem u Srbiji.

Studentski pokret: Značaj solidarnosti i podrške

Nekadašnja rektorka Univerziteta u Beogradu, Ivanka Popović, izjavila je da će trenutni studentski pokret u Srbiji ostati zabeležen u istoriji kao važan društveni i politički događaj. U intervjuu je naglasila da je obaveza akademske zajednice da podrži studente u njihovoj borbi za pravdu i humanost. "Profesori koji ne razumeju značaj solidarnosti i podrške studentima nisu dostojni svog zvanja", istakla je Popović.

Ona je takođe kritikovala pokušaje diskreditacije studenata, nazivajući ih "bednim" i ističući da su ti napori izazvali suprotan efekat, podstičući javnost da reaguje sa ogorčenjem na zloupotrebu bezbednosnih službi. Popović je naglasila da je inicijativa ProGlas predstavila niz mera koje bi mogle doprineti suštinskim promenama u društvu, a studenti su pozvani da se bore za svoje zahteve i prava. Ova situacija pokazuje da podrška dolazi ne samo od profesora, već i od šire akademske zajednice, što može biti ključno za ostvarenje njihovih ciljeva.

Badnje veče u krugu studenata: Obeležavanje tradicije i solidarnosti

Studenti u Novom Sadu i Nišu obeležavaju Badnje veče na simboličan način, okupljajući se u svojim zajednicama kako bi zapalili badnjake i proslavili ovaj važan praznik. U Novom Sadu, studenti koji su u blokadi fakulteta pozivaju sve da im se pridruže u paljenju badnjaka ispred Rektorata, gde će se okupljanje održati u 20 časova. Oni ističu da je badnjak simbol nove nade i zajedništva, naglašavajući da su sada postali „studentska porodica“.

U Nišu, studenti su najavili okupljanje u Parku svetog Save u 17 sati, gde će svaki fakultet doneti po jedan badnjak. Ova aktivnost nije samo proslava praznika, već i poziv na mir, solidarnost i poštovanje među građanima. Organizatori su pozvali sve ljude dobre volje da im se pridruže, naglašavajući važnost zajedništva u ovim izazovnim vremenima.

Paljenje badnjaka u Nišu će se odvijati u svim pravoslavnim hramovima, dodatno povezujući studente sa širim društvom. Ova okupljanja predstavljaju priliku da se studenti solidarišu, a istovremeno podsećaju na svoje zahteve i nastavljaju sa protestima koji su u toku. Takođe, najavili su nove akcije, uključujući blokadu Mostarske petlje i odlazak pred Ustavni sud nakon praznika, čime pokazuju da ne odustaju od svojih zahteva.

Protesti podrške studentima: Aleksandrovac i šire

Protesti podrške studentima u Srbiji nastavljaju da se šire, a nedavni skup u Aleksandrovcu je verovatno najveći održan u tom gradu do sada, sa prisustvom između 450 i 500 građana. Ovaj događaj označava značajnu mobilizaciju lokalne zajednice u znak podrške zahtevima studenata, koji se bore za odgovornost nakon tragičnog incidenta u Novom Sadu.

Osim u Aleksandrovcu, slični protesti održani su i u Aranđelovcu, gde se okupilo između 350 i 400 građana, u Brusu sa 180, i u Požarevcu sa oko 650 prisutnih. U Surdulici je registrovan prvi protest sa oko 170 građana, što dodatno osvetljava širenje podrške među različitim gradovima. Osim toga, u Ivanjici se okupilo više od hiljadu ljudi, koji su takođe izrazili solidarnost sa studentima.

Ova okupljanja se ne odnose samo na podršku studentima, već i na izražavanje opšteg nezadovoljstva situacijom u društvu. Tokom protesta, prisutni su nosili parole koje su pozivale na akciju i jedinstvo, čime su dodatno naglasili važnost zajedničke borbe za pravdu.