Arhiva protesnih vesti

Studenti RAF-a prekinuli blokadu zbog pretnji izbacivanjem

Studenti Računarskog fakulteta (RAF) u Beogradu obustavili su blokadu u četvrtak u 16 časova nakon što su primili pretnje od uprave fakulteta da će biti trajno izbačeni ukoliko ne okončaju proteste. Prema rečima Đorđa, jednog od studenata, uprava je poslala hitne mejlove sa zahtevom da se blokada prekine do 26. aprila u 14 časova.

“... Dobili smo mejlove hitnih odluka od strane predstavnika saveta RAF-a... nas 42 koji smo dobili te prijave, pretili su nam izbacivanjem,” izjavio je Đorđe za medije. Na sastanku koje je održano tokom blokade, studentski plenum je odlučio da je bolje pristati na saradnju nego nastaviti sa fizičkom blokadom.

Iako je protest obustavljen, studenti su uputili poziv za dijalog predstavnicima uprave kako bi istrajali u svojim zahtevima. Prethodno, uprava je podnela disciplinske prijave protiv 12 studenata koji su učestvovali u blokadi. Mnogi studenti izražavaju zabrinutost jer od uprave nisu dobili nikakve odgovore o sudbini svojih prijava i ne znaju šta dalje da rade.

Uprava je ranije naglasila da postoji nezvanična informacija da će nastava na RAF-u početi, dok studenti tvrde da im još uvek nisu dostavljene zvanične informacije o planu nadoknade izgubljenog vremena.

Zahtev studenata za vanrednim izborima kao konkretizacija borbe protiv režima

Plenum studenata Fakulteta tehničkih nauka (FTN) iz Novog Sada izglasao je zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što je oblikovanje njihovih borbenih stavova protiv aktuelnog režima. Politički analitičar Dragomir Anđelković ukazuje da je ovaj zahtev deo šire borbe za promenu postojećih uslova.

Anđelković je naveo da se ne može staviti naglasak samo na osnovne studentske zahteve bez aspiracija za promenom vlasti. „Iskreni izbori su mogući samo na osnovu fer i poštenih pravila“, kazao je Anđelković, naglašavajući potrebu za pripremom privremenog tela koje bi kontrolisalo izborni proces kako bi se osiguralo da se više ne dešavaju nepravilnosti kao što su manipulacije biračkim spiskovima.

Za izborni proces, Anđelković pretpostavlja da bi studenti trebali da budu stub podrške širem društvenom frontu protiv vlasti, dodajući: "Verujem da je ideja studenata formirati listu koja će predstavljati normalnu Srbiju od suštinske važnosti".

Osim toga, potrebna je podrška opozicionih stranaka bez direktnog učešća na listama, što bi omogućilo široko društveno okupljanje koje bi omogućilo ocenu funkcionisanja aktuelne vlasti. Anđelković ističe da bi razbojništvo na glasanju dovelo do potencijalnih nemira i da je, prema dostupnim informacijama, trenutni režim već unapred obezbedio glasove za sebe.

Veliki protest srednjoškolaca u Novom Sadu: "Online nije rešenje"

Srednjoškolci iz čitave Srbije okupljaju se u Novom Sadu na velikom protestu pod nazivom "Online nije rešenje", koji počinje 26. aprila 2025. i traje do ponoći. Protest će se održati na raskrsnici kod Futoške pijace, a cilj je osigurati povratak redovnoj nastavi umesto onlajn obrazovanja.

Prema najavama organizatora, okupljanje je zakazano za 11.52 časova, kada će učesnici odati počast stradalima u nedavnom incidentu s padu nadstrešnice na Železničkoj stanici. Očekuje se dolazak više od 1.000 učenika, sa najvećim brojem iz Beograda, dok su neki stigli biciklima.

Program protesta uključuje: - 12:30 - DJ nastup - 17:00 - nastup hora - 17:45 - obraćanje profesora - 18:30 - koncert benda "Iskaz" - 19:15 - koncert benda "Ritam nereda" - 20:15 - segment posvećen temi "Onlajn nije rešenje" - 21:00 - čitanje saopštenja novosadskih srednjoškolaca - 21:45 - obraćanje školaraca iz drugih gradova - 23:52-00:08 - šesnaestominutna tišina u znak sećanja na stradale

Osim toga, organizatori su apelovali na građane da doniraju osnovne potrepštine za učenike koji dolaze iz drugih gradova, kako bi im olakšali boravak tokom protesta. Srednjoškolci su pozvali sve da se pridruže, ističući da je cilj ovog protesta da iskažu nezadovoljstvo trenutnim obrazovnim sistemom i zahtevaju promene.

Inicijativa 'Košutnjak ostaje' podnela krivičnu prijavu zbog seče šume

Nemanja Plavšić, predstavnik Inicijative ''Košutnjak ostaje'', podneo je 25. aprila 2025. godine krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu zbog nezakonite seče šume u Pionirskom parku. U prijavi se navode dva krivična dela: pustošenje šuma, prema članu 274 Krivičnog zakonika, i šumska krađa, prema članu 275.

Plavšić je izjavio da je do podnošenja prijave došlo zbog ignorisanja ranijih poziva institucijama da istraže ko je i zašto sekao šumu. On je naglasio da su stanovnici Banovog brda primetili masovnu seču zdravih stabala, te da je lokalno Gradsko zelenilo obavestilo da nisu učestvovali u ovom postupku i da nisu bili informisani. "Tada smo uputili poziv institucijama da ispitaju ko je sekao nezakonito u Košutnjaku, ali nismo dobili odgovor", izjavio je Plavšić.

U krivičnoj prijavi, Plavšić je takođe dostavio fotografije područja koje je oštećeno, ukazujući na potencijalne planove za izgradnju objekta u tom području. „Građani ovog dela grada zaslužuju da znaju ko stoji iza ove seče i u čije ime se ona sprovodi“, dodao je Plavšić, naglašavajući da Inicijativa neće odustati od borbe za zaštitu Košutnjaka.

Solidarnost u borbi: Podrška prosvetnim radnicima i studentima

Fondacija Alek Kavčić prikupila je više od 1 milion evra za pomoć nastavnicima i profesorima koji su pretrpeli finansijske posledice zbog podrške studentskim protestima. Ova akcija je doprinela isplaćivanju više od 120.160.653 dinara nastavnicima, dok je na čekanju još oko 2000 prosvetnih radnika koji traže podršku. Kavčić je istakao potrebu za dodatnim donacijama kako bi se pomoglo svima kojima je to neophodno.

Osim toga, u Kragujevcu, advokati, sudije i tužioci mesecima stoje ispred Palate pravde kako bi odali poštu stradalima i ukazali na neprihvatljive pritiske na pravosudni sistem. Sudija Jelena Janković je izjavila da se bore da zaštite zakon i dostojanstvo pravne profesije, naglašavajući da je neprimeren uticaj na sudije i tužioce neprihvatljiv.

U velikoj solidarnosti, medicinski radnici iz Kragujevca su organizovali simboličan ljudski lanac kao podršku profesoru Aleksandru Cvetkoviću, koji je smenjen zbog protivljenja onlajn nastavi. Ovi događaji pokazuju rastući otpor različitih sektora protiv pritisaka vlade i sve veću artikulaciju zajedničkih zahteva za pravom na obrazovanje i radnu etiku.

Inicijativa 'Košutnjak ostaje' i protesti protiv seče šuma

Inicijativa 'Košutnjak ostaje' podnela je krivičnu prijavu protiv NN lica zbog nezakonite seče šuma u Pionirskom parku u Beogradu. Nemanja Plavšić, predstavnik inicijative, istakao je da se ovo pogoršanje ekološke situacije ne može ignorisati, s obzirom na masovnu seču zdravih stabala koja je primetila lokalna zajednica. Prema navodima, gradske vlasti nisu učestvovale u seči i nisu bile obaveštene o njoj.

U prijavi su prikazani dokazi i fotografije oštećenih područja, kao i sumnja u mogućnosti izgradnje neke strukture na tom terenu.

Ova situacija se poklapa sa širim protestima prosvetnih radnika koji se bore za svoje plate i status. Medicinske i prosvetne zajednice su pokazale solidarnost, okupljene su u ljudskom lancu pred Univerzitetskim kliničkim centrom u Kragujevcu da podrže profesora Aleksandra Cvetkovića, koji je bio smenjen jer je govorio protiv onlajn nastave. Ove akcije ukazuju na rastući otpor prema vlasti i zahtev za poštovanjem profesionalnih standarda u obrazovanju.

Da bi se obezbedila podrška ovim pokretima, potrebno je jačati saradnju između različitih društvenih grupa kako bi se zajednički suprotstavili trenutnim izazovima.

Studenti traže izborе uz podršku naroda

Studenti u Srbiji aktivno se pripremaju za moguće izbore krajem juna 2025. godine, zahtevajući transparentne i fer izborne uslove. Njihova inicijativa "Studentska lista" nastoji da artikuliše zahteve mladih na političkom nivou kako bi se suočili sa trenutnom vlašću. U razgovorima na društvenim mrežama, studenti su izrazili nadu da bi mogući izbori mogli doneti pravu promenu u političkom pejzažu Srbije, ali su istovremeno svesni izazova koje donosi organizacija izbora pod postojećim uslovima.

Mnogi studenti smatraju da trenutna kriza ne može biti rešena bez direktnog demokratskog angažmana, te se bore da njihovi zahtevi budu prepoznati i uvaženi. Kako je navedeno, oni smatraju da je ovo trenutak kada se mladi moraju aktivirati, a ne pasivno čekati da im politika donese rešenja. Organizacija praćenja izbora i formiranje političke ekspresne vlasti koja bi se suočila sa svim izazovima je jedan od osnovnih zahteva.

S obzirom na postavljene rokove i mobilizaciju građana, studenti se nadaju da će postići konsenzus i ostvariti svoje ciljeve uz podršku naroda. Drugi protesti i akcije su u toku, čime se dodatno ključna tema za izbore ističe na svim nivoima društva.

Akcija buđenja podavalskih naselja

Nakon uspešne protestne vožnje kroz nekoliko naselja, aktivisti nastavljaju sa obeležavanjem važnosti zajedničke borbe za prava lokalnog stanovništva. U Selo Rakovica, organizovana je još jedna protestna vožnja sa ciljem da se probude građani i upozore ih na ključna pitanja koja im se tiču.

Ova forma protesta, koja se proteže na više podavalskih naselja, nastavlja da okuplja lokalne ljude i podiže svest o potrebama zajednice. Prethodno su prošli kroz Zuce, Pinosavu, Jajince, Beli Potok i Ripnje, i sada su došli do Rakovice.

Ovi protesti se organizuju jer stanovništvo želi da postigne prepoznatljivost svojih zahteva i obezbedi bolje uslove za život. Akcija je dobro primljena u lokalnim zajednicama, a organizatori pozivaju na veću transparentnost i direktnu podršku u nastojanjima za promene.

Advokati, sudije i tužioci iz Kragujevca takođe ukazuju na slične probleme nastavljajući da izlaze ispred Palate pravde kako bi odali poštu stradalima u incidentima koji su potresli novonastalu situaciju u gradu. Ovim skupovima žele da pokažu solidarnost i podstaknu građane da se aktivno uključe u odbranu svojih prava.

Srednjoškolci dolaze u Novi Sad

Protestna šetnja koju su organizovali srednjoškolci, studenti i građani iz različitih gradova Srbije, uključujući Valjevo, Užice, Šabac i Bajinu Baštu, večeras će ući u Novi Sad. Ova akcija je deo šireg pokreta mladih koji se bori za svoja prava i zahteva promene u društvenom i političkom sistemu.

Inicijativa je dobro primljena među građanima, a očekuje se veliki odziv mladih koji žele da iskažu svoje stavove. U jeku manifestacija, ovi mladi ljudi pozivaju na solidarnost kako bi se osnažila njihova borba za bolju budućnost. Tokom šetnji su zabeležene brojne fotografije koje prikazuju energiju i odlučnost među učesnicima, kao i njihovu spremnost da se mobilizuju na ulicama.

Kako se šetnja približava centru Novog Sada, ovakvi događaji nastavljaju da inspirišu i druge da se uključe, podižući svest o važnosti zajedničkog delovanja u cilju ostvarivanja svojih zahteva. Protesti mladih se postavljaju kao značajan faktor u oblikovanju buduće političke situacije u zemlji.

Umetnost u službi protestne borbe

Grupa Didn't Street posvetila je novu pesmu i muzički spot studentima, ističući njihovu borbu i trud za ostvarivanje svojih prava. Ova pesma, koja se odvija u kontekstu aktuelnih protesta, osnažuje poruku mladih koji traže promene u društvu.

Podrška umetnika studentima kroz ovakve projekte može značajno doprineti vidljivosti njihovih zahteva i mobilizaciji šireg društva. Kako su komentari na društvenim mrežama pokazali, mnogi korisnici su izrazili oduševljenje ovom inicijativom, naglašavajući kako muzika može biti snažno oružje u borbi za pravdu i prava mladih.

Reakcije na ovu pesmu i spot oslikavaju pozitivne emocije, kao i nadu za adresiranje ozbiljnih prepreka s kojima se studenti suočavaju. U svetu gde društvo često ignorira proteste, umetnost postaje sredstvo koje pomaže u spajanju različitih glasova i stvaranju jače zajednice.

Studenti maratonci krenuli put Brisela

U ranim jutarnjim satima 25. aprila 2025. godine, studenti maratonci započeli su svoju štafetnu trku od Beograda ka Briselu. Ova akcija, pod nazivom „Od mog sela do Brisela“, ima za cilj da legitimizuje zahteve studenata i građana Srbije pred Evropskim parlamentom, gde će se raspravljati o složenoj situaciji u zemlji. Planirano je da maratonci pređu gotovo 2000 kilometara u narednih 18 dana, prolazeći kroz šest zemalja: Hrvatsku, Austriju, Nemačku, Francusku, Luksemburg i Belgiju.

Svi pratimo sretne i uzbuđene maratonce dok ih ispraća veliki broj građana ispred zgrade RTS-a na Takovskoj, gde su se okupili da pruže podršku ovom hrabrom poduhvatu. Atmosfera je bila ispunjena optimizmom, uz pesmu „Niko nije umoran“, a građani su uzvikivali „Pumpaj“ i „Ko ne skače, taj je ćaci“, pokazujući svoju posvećenost studentima koji se bore za svoje pravo na bolju budućnost.

U skladu s planom, prva destinacija je Novi Sad, gde će maratonci stignuti oko 8:00 časova pre podne, iz kojeg će se, nakon kratkog odmora, krenuti ka Osijeku, gde je predviđena svečanost dočekivanja. Tokom trke, studenti su najavili da će izvesti niz simboličnih akcija, uključujući pausu u Strazburu kako bi posetili evropske institucije.

Želja studenata je da se vrate kući kao pobednici i oslobođeni od tereta trenutne situacije u zemlji, kako su izjavili članovi štafete. Ulazimo u period visokih očekivanja i podrške, a sledeći događaji na trasi maratona napunili su nas jedinstvenom energijom i nadom za promene.

Očekivanja od izbora članova REM-a

Kao odgovor na zahteve studenata koji više od deset dana blokiraju RTS, skupštinski odbor za kulturu i informisanje planira da pokrene novi postupak izbora članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Sednica je zakazana za 28. aprila 2025. godine, a uključuje zahtev opozicije za izbor novih članova ovog tela, koje je često kritikano zbog nedostatka nezavisnosti i političkog upliva.

Prema informacijama koje su iznete, važan deo dnevnog reda biće poništavanje ranijih odluka i pokretanje novog postupka izbora. Opozicija izražava sumnju da će vlasti ispuniti obećanja i da će eventualni novi članovi biti ljudi od integriteta, slobodni od političkog pritiska, što je jedan od ključnih zahteva trenutnih protesta.

Studenti i novinari su ukazali na višegodišnje propuste REM-a u upravljanju medijskom scenom, gde se često ignorišu pritužbe na govor mržnje, manipulacije i pritiske. S obzirom na sve veću dubinu društvene krize i podršku koju imaju, studenti se nadaju da će ovaj novi proces doneti pozitivne promene.

Cele okolnosti dovode do pitanja da li je trenutni postupak pravi put ka većoj autonomiji REM-a ili će se ponoviti iste greške iz prošlosti, koje su inhibirale suštinsku kontrolu medija. Odgovori na ova pitanja, kao i mogućnosti angažmana pojedinaca koji će činiti novi sastav REM-a, ostaće u fokusu pažnje javnosti u predstojećem periodu.

Plenum studenata FTN-a zahteva raspisivanje vanrednih izbora

Plenum studenata novosadskog Fakulteta tehničkih nauka juče je izglasao zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. Ovaj sastanak nije samo simboličan akt, već odgovor na aktuelne proteste i blokade koje traju, i odražava volju studenata da daju svoj doprinos promenama u društvu. Na ovom plenumu, koji je održan 25. aprila 2025. godine, članovi su se složili da bi formiranje šire organizovane političke liste, koja bi uključivala profesore i aktivne članove društva, mogla da predstavlja osnovu za pozitivan pomak.

U saopštenju sa plenuma naglašava se kako je studentska aktivnost neophodna za promenu trenutnih uslova i provođenje potrebnih reformi. Samo u poslednjih mesec dana, studenti su postali svesni da njihova borba mora imati šire političke ciljeve, koji nadilaze samo ostvarenje osnovnih studentskih zahteva.

Ovo je bio bitan korak za studente, kao i prilika da se povežu sa opozicionim partijama i formiraju zajednički front. Prema rečima Dragomira Anđelkovića, političkog analitičara, važno je da se obezbede uslovi za fer izbore pre nego što se izađe na birališta. On smatra da bi povratak na vlast bez ravnopravnih uslova značio pružanje podrške aktuelnoj vlasti, dok studenti pozivaju na smenu režima kroz izborne procese.

U trenutku kada su protesti postali sve prisutniji, plenum studenata je naglasio kako je oblikovanje šireg fronta ključno za uspjeh njihovih ciljeva. Takođe, pozvali su na jedinstvo između različitih društvenih grupa koje podržavaju njihove zahteve, uz očekivanje da će studenti biti aktivni učesnici te političke borbe.

Inicijativa Košutnjak ostaje: Krivična prijava zbog nezakonite seče šume

Inicijativa „Košutnjak ostaje“ podnela je krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu zbog nezakonite seče šume u Pionirskom parku. Predstavnik inicijative, Nemanja Plavšić, ukazao je na dva učinjena dela: pustošenje šuma i šumsku krađu, prema relevantnim članovima Krivičnog zakonika. U krivičnoj prijavi su takođe dostavljene i fotografije opustošenih područja, kao i informacije o nezadovoljstvu stanovaoca.

Plavšić je rekao:

„Stanovnici Banovog brda zatekli su pre nekoliko nedelja masovnu seču zdravih stabala na Košutnjaku. Gradsko zelenilo nam je reklo da nisu učestvovali u seči i da nisu obavešteni.“
Ova situacija postavlja pitanje odgovornosti i trasparentnosti kod odlučivanja o ovim važnim pitanjima.

Inicijativa se proziva za sumnju da bi se u ovom prostoru moglo pripremati izgradnju objekta, što dodatno razbija povjerenje građana prema institucijama koje bi trebale zaštititi prirodnu sredinu. Plavšić je naglasio kako građani zaslužuju da znaju ko je odgovoran za ovu seču i u čije ime se ona sprovela, dodajući da:

„Šta god da su naumili, neka znaju da im neće proći, jer Košutnjak ostaje."
Ova izjava oslikava odlučnost inicijative da se bori protiv nezakonitih radnji koje ugrožavaju prirodne resurse.

Protestne vožnje buđenja svesti u podavalskim naseljima

U Srbiji, svake noći se nastavlja akcija buđenja svesti kroz protestnu vožnju po podavalskim naseljima. Nakon uspešnih vožnji u Zucu, Pinosavi, Jajincima, Belom Potoku i Ripnju, juče je na red došlo i Selo Rakovica. Ova inicijativa ima za cilj da podigne političku svest među građanima i da ih motiviše na aktivnije učestvovanje u društvenim pitanjima.

Građani koji učestvuju u ovim akcijama smatraju da je važno da se upoznaju sa problemima u svojoj zajednici, kao i da se svesno uključe u politički proces. Tokom protesta, posebno su motivisani da se što bolje organizuju i da pripreme svoje stavove koji će biti transparentni i jasni.

Mnogi aktivisti ističu da je ovo način da se ljudima pokaže da imaju moć u svojim rukama, a da nisu izolovani od društvenih i političkih dešavanja. Ovakve akcije ne samo da jačaju zajednicu, već podstiču i direktne razgovore među građanima o njihovim potrebama i očekivanjima od vlasti.

Milan Bukvić: Dok je protesta, Vučić nema šanse

Politikolog i tragač u kvizu “Potera”, Milan Bukvić, izneo je svoja zapažanja o aktuelnoj političkoj situaciji u Srbiji, ističući da regime Aleksandra Vučića "nema šanse" dok protesti budu u ovom intenzitetu. U izjavi za N1, Bukvić je naglasio:

"Dok god protesta bude bilo, Vučić ne može očekivati podršku. On može samo odlagati izbore kako bi pokušao da se izvuče iz trenutnih tenzija."

Prema njegovim rečima, bilo kakvo intenziviranje represije prema demonstrantima će izazvati jači odgovor građana. Bukvić je dodao da je neophodno detaljno analizirati sve odluke koje vlast donosi, uključujući i planirane izbore za REM, koji se moraju obaviti uz poštovanje osnovnih demokratskih principa.

On smatra da je važan oblikovanju privremenih tela koja će doprinijeti kontroli izbornog procesa. U njegovom viđenju, izbori predstavljaju ključno rešenje, a pritom bi studenti mogli postati stub podrške u političkoj borbi protiv aktuelnog režima.

Uz zaglasak na potrebu za fer izborima, Bukvić dovodi u pitanje i legitimitet vlasti, naglašavajući da je nužno uspostaviti sistem koji će sprečiti zloupotrebu državnih sredstava u političke svrhe. Ova pitanja ostaju u fokusu studenata koji traže promene, a Bukvić poziva sve učesnike u izborima da vode računa o fer i pravednim uslovima.

Maratonci na putu do Brisela

Studenti i srednjoškolci iz Srbije organizovali su maraton do Brisela kao znak podrške za promene koje očekuju u političkom sistemu. 25. aprila 2025. godine, simbolički, ova grupa mladih je krenula na put, nadajući se da će njihova akcija privući pažnju na trenutnu situaciju u zemlji.

Prema informacijama, maratonci već planiraju da trče svakodnevno, a cilj im je da stignu na sednicu evropskog parlamenta kako bi skrenuli pažnju na svoj zahtev za brže sprovođenje izbora u Srbiji. S obzirom na izazove koji ih čekaju, učesnici su uzeli u obzir sve vremenske uslove i dugotrajan put koji ih očekuje.

Mnogi komentatori na društvenim mrežama izražavaju podršku studentima, ističući izuzetan duh i hrabrost koju pokazuju. Neki korisnici naglašavaju sumnje u to kako će ova akcija biti građena kao legitiiman način pritiska na vlasti, dok drugi smatraju da će maraton povećati svest o problemima sa kojima se suočavaju mladi ljude u Srbiji.

Blokada fakulteta u Novom Sadu: Tenzije između uprave i studenata

U Novom Sadu, studenti Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje nastavljaju svoju blokadu kao odgovor na odluke uprave koje se tiču uvođenja onlajn nastave. Iako je uprava nedavno najavila povratak učenja preko interneta, studenti smatraju da takva odluka nije doneta u konsultaciji s njima i da je nelegitimna.

Tokom jutarnjih časova 25. aprila 2025. godine, dekan Patrik Drid je pokušao da pregovara sa studentima, međutim, njegov dolazak nije bio najbolje prihvaćen. Naime, dekan je naišao na otpor kada je, prilikom ulaska u zgradu, cepao studentske plakate. Prethodno, studenti su izglasali potpunu blokadu koja podrazumeva nemogućnost ulaska nastavnicima i osoblju.

Prema rečima jednog od studenata, dekan je pozvao grupe da oforme timove za pregovaranje, ali je njegovo ponašanje u studentskoj zajednici izazvalo sumnju i bes. "Razgovaraćemo, ali mi smo ovde da se borimo za svoja prava", izjavio je jedan student.

Osim toga, blokadu su najavili i studenti drugih fakulteta, uključujući Akademiju strukovnih studija u Užicu, koji su se pridružili protestu unapređujući jedinstvo među studentskom populacijom. Kako se situacija razvija, studenti nastavljaju sa svojim zahtevima za kvalitetnijim obrazovanjem i fer uslovima za nastavak akademskog rada.

Studenti traže izbore

Studenti u Srbiji, okupljeni kroz različite pokrete kao što su "Jedan zahtev. Izbori. Jedna lista. Studenstka", zahtevaju hitno raspisivanje izbora i formiranje trgovačke studentske liste koja bi im omogućila participaciju u političkom životu zemlje. Ovi zahtevi dolaze u trenutku kada se studenti osećaju motivisano da postanu aktivni akteri političkih promena, nakon što su prethodnih meseci organizovali protešte i obavestili javnost o važnosti svojeg glasa.

U okviru ovih aktivnosti, studenti su u više navrata naglasili da je ključno da izbori budu održani do kraja juna 2025. godine. Cilj ovog koraka je da se obezbede fer i demokratski uslovi za sve učesnike, kao i da se prevaziđu trenutačne političke tenzije u zemlji.

Njihovo učešće se ne ograničava samo na učestvovanje na izborima; studenti ukazuju na potrebu da se aktivno uključe u kontrolu biračkih mesta, kako bi osigurali da izborni proces bude transparentan i bez nepravilnosti. Takođe, pozivaju sve stranke da se ujedine iza te studentske liste kako bi stvorili jaku opoziciju koja će se suprotstaviti trenutnoj vlasti.

Kako je navedeno, studenti ističu da trenutni izbalans snaga u društvu favorizuje postojeći sistem, te smatraju da je neophodno pružiti podršku inicijativama koje teže promenama. Ova mobilizacija mladih se može smatrati značajnim korakom ka političkom osvešćivanju i organizovanju koje se ne bi trebalo zanemariti.

Akcije i podizanje svesti među mladima

U Srbiji se nastavljaju raznovrsni protesti i aktivnosti mladih, koji pokreću inicijative koje imaju za cilj podizanje svesti o važnim pitanjima. U jeku ovih dešavanja, studenti i srednjoškolci iz Valjeva, Užica, Šapca i Bajine Bašte spremili su se da se pridruže protestima u Novom Sadu, noseći transparente i tražeći bolju budućnost kroz aktivizam.

Društveni mediji igraju ključnu ulogu u organizaciji ovih protesta, gde učesnici dijele svoja iskustva i pozivaju druge da se pridruže. Na različitim platformama su se pojavili postovi vezani za maratone ka Briselu, ali i muzičke posvete studentima, što dodatno oslikava kreativnost i energičnost mladih aktivista.

Jedna od zanimljivih interakcija je i muzička posveta koju je izvela grupa Didn’t Street, koja je posvetila pesmu studentima i podržala njihov trud da se bore za svoja prava i bolju budućnost. Ove obrazovne i kreativne akcije ukazuju na pravi entuzijazam kod mlade generacije da se aktivno bore za promene i poboljšaju svoj položaj u društvu.

Protests of Students Continue: Students Blockade RTS and March to Novi Sad

Students in Belgrade and Novi Sad continue their protests, maintaining their blockade of the Radio-Television of Serbia (RTS), which has now entered its tenth day. During this period, students have called for increased public support amid fears of potential police intervention, following warnings of a possible crackdown on their activities.

The blockade is taking place in Takoveljskoj street, impacting the regular programming of RTS, as access to the building is restricted. Students are insisting that the government responds to their demands for a new selection process for the Regulatory Authority for Electronic Media (REM), which they claim is crucial for a more democratic media landscape.

In addition to the ongoing blockade, a significant march of high school students is scheduled as they make their way to Novi Sad to join the protests. Reports indicate around 650 students from Beograd have started a two-day walk towards this major event, aiming to raise awareness about their concerns regarding online classes, which they have labeled inadequate for their educational needs.

Recent statements from the authorities have raised concerns among the protesters, particularly since President Aleksandar Vučić has indicated that the government may deploy police forces to disperse crowds if disruptions continue. In light of this, students are urging the community to join their ranks and support their peaceful demonstrations, emphasizing their commitment to a nonviolent resolution to the ongoing education crisis. The atmosphere remains tense as students prepare for further actions, resisting the pressures imposed by the government while seeking to secure their educational rights.

Opozicija u Kosjeriću se ujedinjuje u predizborima

U opštini Kosjerić, studenti su pozvali na formiranje jedinstvene opozicione liste za lokalne izbore zakazane za 8. jun 2025. godine. Tokom sastanka održanog prošle noći, opozicione stranke su se saglasile da će učestvovati na izborima zajednički, bez stranačkih obeležja, što potencijalno može promeniti dinamiku političke scene u ovoj opštini.

Iako studenti neće biti direktno uključeni na listi, najavili su da će aktivno podržati ovu inicijativu i kontrolisati izborni proces, osiguravajući da se svi glasovi čuju i pravilno prebroje. Ovakva mera predstavlja značajan korak prema jačanju demokratskih principa i mobilizaciji građanske zajednice da se aktivno uključi u proces odlučivanja.

Ova saradnja između opozicije i studenata može biti ključna za promenu i prevazilaženje trenutnih izazova na lokalu. Aktivnosti su već pokrenule razgovore o daljoj saradnji između različitih političkih aktera, čime se otvara mogućnost za jaču političku koaliciju suprotstavljenu vlasti koja vodi opštinu.

Protesti u Rači zbog urušavanja plafona u osnovnoj školi

U opštini Rača, roditelji đaka iz Osnovne škole „Karađorđe“ organizovali su protest zbog nedavnog urušavanja plafona u učionici, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost za bezbednost dece. Incident se dogodio u ponedeljak, 23. aprila 2025. godine, a škola je rekonstruisana pre samo četiri meseca.

Oni su zatražili hitnu odgovornost svih koji su učestvovali u renoviranju škole i tražili da se preduzmu mere zaštite učenika. Tokom protesta, roditelji su naglasili važnost bezbednosti dece, ističući da je srušeni plafon rezultirao ozbiljnim rizikom po zdravlje i život učenika.

U direktnoj povezanosti sa ovim događajem, direktorka škole, Vesna Vićentijević, podnela je ostavku. Protesting roditelji su istakli da će nastaviti da se bore za bolje uslove u školama, naglašavajući da ovakvi incidenti ne bi smeli da budu tolerisani. Protesti su ne samo odraz nezadovoljstva, već i apel na vlasti da obezbede adekvatno finansiranje i nadzora nad obrazovnim institucijama.

Studenti traže promene u Savetu REM-a

Na deseti dan blokade Radio-televizije Srbije (RTS), studenti su ponovili svoje zahteve za hitnim pokretanjem novog konkursa za članove Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Ova blokada, koja je započela 14. aprila, trajala je čak do 24. aprila 2025. godine i ističe hitnost reformi u medijskom sistemu Srbije, stavljajući naglasak na transparentnost i odgovornost u radu medija.

Za vreme blokade, studenti su tražili promenu medijskog zakonodavstva kako bi se obezbedila veća nezavisnost medija i smanjio uticaj vlasti na prikaz informacija. Usled tih akcija, najavljen je i ultramaraton sa ciljem da se stigne do Brisela i pruži međunarodna podrška zahtevima. Očekuje se da studenti iz Beograda i Novog Sada započnu svoju trku prema Briselu u petak, 25. aprila, kako bi predstavili svoju borbu na evropskoj sceni.

Protesti takođe ukazuju na širu zabrinutost građana o kvalitetu informisanja i slobodi medija. Reakcije vlasti u poslednje vreme samo su povećale pritisak na studente, koji se osećaju obaveznim da nastave svoje borbe kako bi osigurali da njihovi zahtevi budu saslušani i ispunjeni.

Veliki protest srednjoškolaca u Novom Sadu

U Novom Sadu, srednjoškolci planiraju veliki protest pod nazivom "Online nije rešenje" koji će se održati 26. aprila 2025. godine. Ovaj protest će trajati od 11:52 do 00:08 časova i skup će se održati na raskrsnici kod Futoške pijace, gde će prvih 16 minuta biti posvećeno sećanju na stradale u nedavnim tragedijama.

Protest će započeti nastupom DJ-a koji je zakazan za 12:30 časova, a zatim će se održati razne aktivnosti, uključujući nastupe horova i bendova. Među učesnicima biće i studenti i učenici iz drugih gradova Srbije, a njihov dolazak je najavljen za veče pre protesta, 25. aprila.

Organizatori su apelovali na učesnike da se pridržavaju bezbednosnih mera, kao što su zabrana konzumiranja alkohola i droga, kao i očuvanje slobodne trake za hitne službe. Objava o protestu sadrži i važne napomene za sve okupljene, kako bi se osiguralo da događaj prođe mirno i bez incidenata. Mapa protesta i informacije o redarima, koji su tu da obezbede sigurnost, takođe su istaknute.

Ovaj protest dolazi u vreme kada srednjoškolci i studenti zahtijevaju veće učešće u procesima odlučivanja i bolja pravila u obrazovanju. U protestu je izražena nada za bolje sutra, uz jasnu poruku da se ne prihvata besmisleni pristup problemima obrazovnog sistema.

Protest protiv femicida u Novom Sadu

Nakon tragičnog događaja u Grbavici, gde je još jedna žena izgubila život, aktivistička grupa "Žene za promene" organizovala je protest u četvrtak, 24. aprila 2025. godine, na Trgu slobode u Novom Sadu. Akcija je imala za cilj da skrene pažnju na stalne i rastuće probleme femicida i nasilja nad ženama u Srbiji.

Tokom protesta, okupljeni su zahtevali od vlasti konkretne mere koje će zaštititi žene od nasilja, kao i institucije koje će se aktivnije uključiti u rešavanje ovog sve prisutnijeg problema. Jedna od aktivistkinja, Mirjana Berklović, izjavila je da je potrebno da se formira nadzorno telo za praćenje femicida, jer Srbija još uvek nema takvu strukturu, uprkos preporukama UN-a za uspostavljanje mehanizama zaštite.

Prema različitim izvorima, održan je i minut tišine u znak poštovanja prema žrtvama, dok je skup delovao kao snažan apel prema društvu i institucijama da se ne ignoriraju ovakvi incidenti. Protesti su takođe podsećali na važnost educiranja javnosti o ženama u društvenim i pravnim okvirima, kao i na potrebu odgovornosti za aktuelne zločine.

Pritisci na pravosuđe u svetlu studentskih zahteva

Studentski protesti, koji se održavaju širom Srbije, iznedrili su niz reakcija unutar pravosudnog sistema, gde se sve više sudija i tužilaca okuplja kako bi izražili svoju zabrinutost zbog pritisaka koji dolaze sa strane vlasti. Prema dostupnim informacijama, grupa sudija i javnih tužilaca pod nazivom "Odbranimo struku" poziva na zakazivanje hitnih sednica najviših pravosudnih organa—Vrhovnog suda, Vrhovnog javnog tužilaštva, Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.

U ovom kontekstu, studenti zahtevaju jasno izjašnjavanje pravosudnih institucija o trenutnim pitanjima koje se tiču njihovih prava i bezbednosti. Tatjana Bezmarević Janjić, sutkinja Prvog osnovnog suda, izjavila je da se preko 600 sudija i tužilaca brani od pritisaka koje nametaju predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti. Ova situacija naglašava sve veću potrebu za jačanjem nezavisnosti pravosuđa kako bi se osiguralo pravilno funkcionisanje demokratskih institucija u Srbiji.

Protesti i podrška studentima u Nišu

U recentnom razvoju događaja, neformalna grupa studenata iz Niša uputila je snažnu poruku patrijarhu, kritikujući ga da je izdao studente i narod, upoređujući ga sa Judom koji je izdao Hrista. Ovaj ispad dolazi u trenutku kada se studentski pokret sve više artikuliše i postaje glasniji u svojim zahtevima za pravdom i transparentnošću od strane vlasti.

U isto vreme, večeras je organizovana protestna vožnja pod nazivom "Bukom protiv diktature" u Selu Rakovica, koja će se održati u 19:15 na parkingu kod Spomen-parka "Jajinci". Ova vožnja deo je šireg protesta koji okuplja različite zajednice u Srbiji protiv trenutnog režima, ukazujući na sve veću frustraciju građana s vlašću.

Kako je navedeno na društvenim mrežama, organizatori pozivaju sve građane da se pridruže vožnji, ukazujući na važnost solidarnosti i okupljanja protiv nepravde. Ova kombinacija studentskog aktivizma i organizovanih zajednica može značajno doprineti jačanju pokreta za promene u društvu.

Pritisak na pravosuđe povodom studentskih zahteva

Aktuelni studentski protesti u Srbiji postavili su nova pitanja o stanju pravosudnog sistema i načinu na koji vlast reaguje na zahteve za reformama. Prema poslednjim izveštajima, više od 600 sudija i tužilaca okuplja se kako bi izrazili zabrinutost zbog pritisaka koji dolaze od strane vlasti. Ova situacija je izazvala znatnu zabrinutost među studentima koji traže zaštitu svojih prava i interesa.

Protestne akcije, koje se održavaju u okviru šireg pokreta za pravne reforme, zahtevaju hitno zakazivanje sednica najviših pravosudnih organa – uključujući Vrhovni sud i Vrhovno javno tužilaštvo. Ovaj poziv odražava sve veću frustraciju pravosudnog osoblja koje se suočava sa pritiscima i pretnjama, čime se dodatno produbljuje kriza poverenja u pravosudni sistem.

U ovom kontekstu, studenti su naglasili važnost dijaloga između pravosudnih institucija i građana koji zahtevaju poboljšanje uslova. Ova dinamika predstavlja jasnu potrebu za jasnijim strukturalnim promenama koje bi obezbedile nezavisnost pravosuđa i pravdu za sve građane.

Studenti blokiraju RTS kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo

24. aprila 2025. godine, grupi studenata pružila je podršku u okviru protesta protiv vlasti, organizujući blokadu RTS-a. Razlozi za ovu akciju uključuju nezadovoljstvo vladinim pristupom prema obrazovanju, kao i seriju nesreća koje su duboko potresle javnost i koje su, prema rečima studenata, ignorisane od strane vlasti. Protesti su se dogodili u kontekstu sve većih tenzija između mladih i vladajuće stranke.

Studenti, okupljeni ispred zgrade RTS-a, zahtevali su bolju medijsku pokrivenost njihovih zahteva i stava prema svim pitanjima koja se tiču obrazovne reforme i bezbednosti. Studenti su ponovili svoje zahteve za dijalogom sa normativnim institucijama, podsećajući na to da su njihovi protesti rezultat frustracije i nezadovoljstva neispunjenim obećanjima.

U međuvremenu, na društvenim mrežama su se pojavili negativni komentari prema studentima, sa uvredama i pretnjama, što je dodatno pojačalo osećaj osamljenosti među učesnicima protesta. Takvi komentari su izazvali diskusije o položaju studenata u društvu u kojem se suočavaju sa sličnim preprekama protiv svog prava na slobodno okupljanje i izražavanje mišljenja. Predsednik Aleksandar Vučić reagovao je izjavom da će "država birati trenutak kada će stati u kraj nasilju", što je dodatno izazvalo zabrinutosti među studentima o potencijalnim potezima vlasti u njegovanju represivne strategije protiv nezadovoljne mladeži.

Poziv na protest u Sremskoj Mitrovici

Studeni i srednjoškolci iz Srbije pozivaju sve zainteresovane da se pridruže velikom protestu 26. aprila 2025. godine u Sremskoj Mitrovici. Ovaj događaj simbolizuje okupljanje mladih koji se protive trenutnoj vlasti i zahtevaju promene. U centru ovih događaja je poziv na akciju koji uključuje i nastup Beogradskog Sindikata, koji će izvesti svoj program tokom skupa.

Očekuje se da će protest privući veliki broj ljudi, u čemu učestvuju učenici iz raznih gradova. Organizatori ističu da će ovaj skup poslužiti kao platforma za izražavanje nezadovoljstva i kao poziv na akciju za sve generacije. Na društvenim mrežama se već mogu čuti komentari o očekivanju ogromnog broja učesnika i o značaju okupljanja srednjoškolaca u borbi za svoja prava i bolju budućnost.

Protest će se održati od 11:52 do 00:08 časova i planira se blokada jednog od najvažnijih saobraćajnica u regionu, kao dodatni način izražavanja nezadovoljstva. Mnogi građani su spremni da pruže podršku ovom skupu, što dodatno ukazuje na rastući aktivizam među mladima u Srbiji.

Protesti studenata ispred Radio-televizije Srbije

Trenutna blokada Radio-televizije Srbije (RTS), koja traje deveti dan, okuplja studente i građane u znak protesta zbog načina na koji se uređuje informisanje u Srbiji. Ovaj protest, koji se dogodio na godišnjicu pogibije radnika RTS-a tokom NATO bombardovanja 1999. godine, postao je simbol nezadovoljstva prema aktuelnoj vlasti. Učesnici su se okupili kod spomenika "Zašto?" u Tašmajdanskom parku, gde su odali poštu stradalima minutom tišine.

Studenti su izrazili svoje nezadovoljstvo zbog odluke vlasti da ne precizno i objektivno izveštava javnost, posebno u svetlu nedavne promene članova Saveta REM-a. Na skupu su se okupljeni složili da su poslednji događaji pokazali kako je važno da RTS služi interesima građana, a ne vlasti. Organizovali su i akciju u kojoj su pozvali ljude da donesu cveće u znak sećanja na poginule radnike.

Na skupu su pozvani i srednjoškolci i profesori da se pridruže, ističući da je podrška širokog spektra važna za postizanje njihovih zahteva. Tokom protesta, studenti su pozvali javnost da ne koristi buku ili uzvike, nego da poštuju trenutak tišine kako bi odali počast stradalima. Ovaj vid protesta takođe odražava širi društveni konsenzus o potrebi za promenama u načinu vođenja medija i demokratizaciji informisanja u Srbiji.

Rastuće nezadovoljstvo građana i podrška studentima

Prema najnovijem istraživanju organizacije Crta, izražena je zabrinjavajuća tendencija rasta nezadovoljstva građana u odnosu na vladajuću strukturu. Ova analiza pokazuje da 59% građana podržava proteste koje organizuju studenti, a povrh toga, njihova spremnost da se bore za svoje prava je i dalje prisutna. Ovi trendovi ukazuju na jasno razumevanje i empatiju publike prema izazovima i teškoćama s kojima se suočavaju studenti.

Istraživanje takođe sugerira kako su građani svesni represa stvari u sistemu obrazovanja, uključujući nove mere koje su preuzeli učesnici u vladi koje umnogome utiču na studente. Vlast je pokušala da preusmeri pažnju javnosti na navodne smetnje koje dolaze od strane studenata, ali prema podacima iz istraživanja, javnost nije

Političke posledice protesta

U poslednjim dešavanjima, studenti i akademska zajednica postali su centralna figura u političkim previranjima u Srbiji. Na nedavnim protestima, zahtev za novim članovima Saveta REM-a postao je ključna tema, dok se isto vreme odvijaju razgovori među političkim partijama o potrebi promena u načinu na koji se medijska politika vodi. Opozicija koristi ovu priliku da istakne neuspehe trenutne vlasti, zahteva odsustvo partijskog uticaja na medije i bolju zaštitu slobode medija.

Govori se i o tome kako vlasti reaguju na proteste studenata. Naime, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je tokom svojih izjava naglasio kako će država odlučiti kada će se završiti trenutna situacija. U međuvremenu, protesti koji traju već više od mesec dana dobijaju podršku iz različitih slojeva društva, uključujući prava novinara i građanskih aktivista. Vremenska dinamika ovih svedočenja ukazuje na polarizaciju u društvu i stvara prostor za sve jači otpor protiv trenutne vlasti.

Zašto protesti ne donose promene?

U novom razmatranju situacije u Srbiji, korisnici foruma postavljaju važno pitanje: Kako je narod promašio poentu generalnog štrajka? Većina građana, posebno radnika i studenata, sve se više oseća razočarano jer akcije koje su preduzete, poput blokada, ne donose očigledne rezultate. Mnogi smatraju da se pokret suočava sa stagnacijom usled nedostatka konkretnih planova i političke artikulacije.

"U ovom trenutku se čini da blokade polako gube svoj efekat", navodi jedan od učesnika, upozoravajući na trenutni pritisak na obrazovne institucije i finansijske poteškoće koje pogađaju učesnike protesta. Finansijski pritisci postali su sve snažniji, te je ovo dodatno umanjilo mogućnost da se protest počne inicijalizovati stvarnim delovanjem.

Pojedini komentatori ukazuju na to da bi trebalo raditi na građanskoj organizaciji, jer je mogućnost kratkoročno izlaženja na ulice bez jake podrške u politici isuviše rizično. "Mora postoji mogućnost administracije i odgovornosti," naglašava jedan komentator, dodajući da je ključno raditi na izgradnji biračkih mašinerija i obezbediti podršku za mogućnosti promene na izborima.

Postavlja se pitanje: kako mobilisati građane da prepoznaju svoju moć i zadrže korak sa promenama? Sa sve većom skepsom prema političarima i njihovom delovanju, važno je naglasiti da bi uspešan protest trebalo da proizađe iz ozbiljne analize i strategije, jer mladima i drugima koji žele promene neće biti lako da se bore za svoja prava ukoliko se i dalje oslanjaju na trenutne metode bez postavljanje konkretnih ciljeva i plana.

Pritisci na studente privatnih fakulteta

Na Računarskom fakultetu se dodatno rasplamsavaju tenzije između uprave i studenata koji su se usprotivili vraćanju na nastavu. Predsednik Saveta zatražio je od studenata koji učestvuju u blokadi da se vrate na redovnu nastavu, preteći im trajnim isključenjem sa fakulteta. Ove pretnje, a koje su dodatno pojačane pismenim upozorenjima, izražavaju kako se vlasti suprotstavljaju akademskom izražavanju nezadovoljstva.

S obzirom na rastuće zabrinutosti među studentima zbog ovakvih pritisaka, mnogi se pitaju o pravima koja im pripadaju unutar sistema visokog obrazovanja. U izjavi jednog od studenata, istaknuto je kako su upravo ovakvi potezi uprava znak uočljivog pritiska koji se ne može ignorisati, kao i potencijalno ugušavanje svih slobodnih izražavanja.

Pored toga, sindikati i akademska zajednica osudili su ovakve mere, naglašavajući da se ovakav način pritiska na studente protivi temeljnim principima obrazovanja i akademske slobode. Takva akcija ukazuje ne samo na sukob između fakultetskih vlasti i studenata, već i na širinu problema u sistemu koji bi trebali da potstiče slobodno izražavanje i kritiku.

Osim ovoga, javnost se sve više uključuje, tražeći odgovore na pitanja o pravima studenata i razlozima iza pretnji isključenjem. Organizacija Crta sprovela je istraživanje koje pokazuje da su građani sve više podržavaju studenata u vezi sa ovim pitanjem, a nezadovoljstvo raste.

Ekonomski pritisci na prosvetne radnike i studente

U vezi s nedavnim događajima, ekonomska situacija i nova administrativna pravila počinju ostavljati ozbiljan uticaj na prosvetne radnike i studente širom Srbije. Sindikat obrazovanja je izrazio zabrinutost zbog nedavne odluke koja je smanjila plate prosvetnim radnicima, a mnogi se nadaju da će se situacija promeniti. Kako se pokazuje, protiveći se ovim merama, dolazi do organizacije štrajkova i protesta.

Kao jedan od ključnih primera, prosvetni radnici u Valjevu odlučili su da održe 24-časovnu blokadu, ukazujući na hitnost situacije. To pokazuje da su prosvetni radnici sve više nezadovoljni trenutnim stanjem i zahtevaju izmena koje bi obezbedile adekvatan kvalitet nastave.

U međuvremenu, studeni na različitim fakultetima, uključujući privatne institucije, suočavaju se s pretnjama isključenjem ukoliko ne prihvate takve promene. Ovo dodatno stvara napetost u akademskoj zajednici, a mnogi studenti se pitaju na koji način će se njihovi legitimni zahtevi ispuniti.

Protesti prosvetnih radnika i učenika

U poslednjim dešavanjima, prosvetni radnici na severu Srbije organizovali su proteste kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo uslovima rada i smanjenjem plata. Nastavnici u Valjevu najavili su 24-časovnu blokadu, ističući da je ova akcija neophodna zbog trenutnog stanja u obrazovnom sistemu. Ove proteste podržavaju mnogi učenici, što ukazuje na važnost solidarnosti unutar akademske zajednice.

Učenici i nastavnici multiple škole postavili su svoje zahteve, tražeći da se smanjenja plata povuku i da se obezbede bolji uslovi za rad i učenje. Sindikat obrazovanja poručio je da će nastavci štrajkova biti nastavljeni sve dok ne dođe do promene u aktuelnom zakonodavnom okviru.

Učenici su na svojim sastancima istakli kako ovi napori predstavljaju kroz njihovu budućnost i kvalitet obrazovanja koji svakodnevno primaju, a njihova borba takođe znači borbu za prava i dostojanstvo prosvetnih radnika.

Blokade u opasnosti: Izazovi mladih u borbi za promene

U poslednje vreme se pojačavaju zabrinutosti vezane za blokade i proteste koji su se formirali tokom poslednjih meseci u Srbiji. U članku postavljenom na popularnom forumu, jedan od učesnika iznosi svoja razmišljanja o tome kako blokade počinju da propadaju i kako se čini da se studenti suočavaju sa sve većim pritiscima da se vrate normalnom školovanju i radnom okruženju.

„Mnoge škole su već počele sa radom, a na fakultetima se vrši strašan pritisak — posebno finansijski“, naglašava autor, izražavajući sumnju da će se uspeti isterati generalni štrajk do kraja. On poziva sve građane da shvate da su politika i organizacija ključne za očuvanje pokreta. "Mora postojati jaka organizacija koja može izdržati pritisak i od nje zavisi kako će se kreirati naš odgovor na trenutnu vlast."

Prema dostupnim informacijama, pojedini komentari na forumu potvrđuju njegovu tvrdnju da je potrebno više od puke želje za promenom; potrebna je metodologija koja uključuje planiranje biračkih centara i organizaciju, kako bi se izgradila mašinerija koja bi mogla da donese promene na izborima.

Jedan komentator čak naglašava: "Ako očekujemo promene, treba nam milion sigurnih glasova koji će biti spremni da glasaju za promene koje nudimo. U suprotnom, naši zahtevi će otići u zaborav, a mladi će ostati bez uticaja na budućnost."

Ovakvi dijalozi ukazuju na neophodnost političke artikulacije, koja će omogućiti studentima da se uzdignu kao vođa nove politike, tražeći odgovornost trenutnih vlasti i osiguravajući da se njihovi glasovi čuju na svim nivoima.

Maturanti Karlovačke gimnazije u blokadi zbog korupcije

Maturanti Karlovačke gimnazije u Karlovcima su od 23. aprila 2025. godine ušli u potpunu blokadu svoje škole. Ova akcija je izglasana još u januaru, a učenici ističu da je njihov cilj da iskažu solidarnost sa studentima u borbi protiv korupcije i da pospeše vladavinu prava u zemlji.

Zahtevi učenika su raznoliki i strateški postavljeni: 1. Ispunjenje studentskih zahteva za bolju obrazovnu politiku. 2. Zakonsko procesuiranje napadača koji su napali đake i profesore tokom pomena i izvršili nasilje na đake gimnazije. 3. Hitna isplata pune zarade prosvetnim radnicima za mesece u kojima nisu primili svoje nadoknade, kao i odgovornost za nezakonito umanjenje plata. 4. Raskidanje svih reperkusija za učesnike fizičke blokade.

Maturanti su osudili nasilje nad građanima i traže odgovornost za događaje koji su se odigrali u Novom Sadu, kao i hapšenja aktivista. Njihovo saopštenje naglašava da se ograđuju od svih političkih stranaka i organizacija, pozivajući direktora i upravu škole da im se pridruže u njihovoj borbi za prava učenika.

"Karlovačka gimnazija će ostati zatvorena sve do ispunjenja svih naših zahteva," poručili su maturanti. U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da je veći deo profesora u Karlovačkoj gimnaziji takođe uključen u obustavu nastave, što dodatno pokazuje jedinstvo u borbi protiv sistema koji favorizuje korupciju na različitim nivoima.

Podrška studentima i nezadovoljstvo vlasti

U Srbiji se nastavlja porast nezadovoljstva prema vladama, dok istraživanja pokazuju da podrška studentskim protestima i dalje ostaje visoka, iznoseći čak 59%. Ovo se može smatrati znakom da su studenti postali vodeći nosioci pokreta protiv trenutnog režima. Tokom poslednjih meseci, mnogo se raspravlja o tome kako bi studenti i obični građani mogli da preuzmu terciju na političkoj sceni.

Na forumima, korisnici izražavaju uverenje da bi politika morala da uključuje organizovane akcije i mobilizaciju ljudi kako bi ostvarila pravu promenu u zemlji. Mnogi učesnici ukazuju na to da trenutačna opozicija nije u stanju da obezbedi podršku, ističući da su potrebni konkretni potezi koji vode ka smeni vlasti.

Jedan od komentara na forumu naglašava da protesti bez jakih organizacija zapravo ne mogu doneti stvarne promene i da je neophodno raditi na izgradnji jakih biračkih mašinerija da bi se osigurala podrška na izborima. Uzimajući u obzir sve pritiske s kojima se građani suočavaju, postavlja se pitanje - mogu li studenti, uz podršku građana, doneti promene koje će značiti bolju budućnost za Srbiju?

Protesti zbog imenovanja novog ministra prosvete

Danas, 22. aprila 2025. godine, ispred Ministarstva prosvete u Beogradu održani su masovni protesti u znak nezadovoljstva zbog imenovanja Dejana Vuka Stankovića za ministra prosvete. Ova situacija je izazvala reakcije brojnih studenata, prosvjetnih radnika, kao i građana koji su se okupili da iznesu svoje stavove.

Okupljeni su, prema dostupnim informacijama, naglasili da se ne slažu sa izborom ministra, koji je prethodno bio otvoren protiv studentskih protesta. Tokom protesta, prisutni su nosili transparente i uzvikivali slogane tražeći da se čuje njihov glas protiv trenutnog stanja u obrazovanju.

Na protestima su se čule i poruke da je potrebno osnažiti transparentnost i demokratiju u obrazovnom sistemu. Studenti su izrazili svoje nezadovoljstvo zbog načina na koji vlast reaguje na njihove zahteve, ukazujući na neodržavanje dijaloga između vlasti i akademske zajednice. Tokom protesta, prosvetni radnici su izjavili da je ova situacija posledica dugogodišnjeg zanemarivanja problema u obrazovnom sektoru.

U odgovoru na proteste, vlasti su izjavile da će razmotriti predloge okupljenih, ali su takođe upozorili na mogućnost pravnih posledica za one koji učestvuju u disruptivnim aktivnostima. Kako je protest trajao, prisutni su se dogovorili da nastave borbu za svoja prava i da će se okupljati sve dok ne dobiju konkretne odgovore na svoje zahteve.

Štrajkovi prosvetnih radnika: Borba za bolje obrazovanje

Prosvetni radnici su se okupili danas, 22. aprila 2025. godine, ispred zgrade Ministarstva prosvete u Beogradu kako bi izrazili nezadovoljstvo izborom Dejana Vuka Stankovića za ministra prosvete. Ova akcija je deo štrajka koji uključuje značajan broj učitelja i profesora koji zahtevaju promene u obrazovnom sistemu.

Na protestima su se čuli zahtevi za hitnom reformom školskih politika i boljim uslovima rada u školama. Organizatori smatraju da je trenutna situacija neodrživa i da su potrebne hitne promene da bi se izbegla dalja degradacija obrazovanja. Tokom protesta, prisutni su nosili transparente sa sloganima koji pozivaju na bolju podršku obrazovanju i emancipaciju prosvetnih radnika.

Istovremeno, prosvetni radnici naglašavaju značaj dijaloga s vlašću, kako bi im se obezbedilo pravo na dostojanstven rad i kvalitetno obrazovanje za učenike. Zahtevi prosvetara su se pokazali kao upućeni i relevantni, a okupljeni su pozvali sve građane i kolege prosvetare da im se pridruže u njihovoj borbi.

Blokada RTS-a: Osmog dana protesta

Već osmi dan, studenti i građani blokirali su zgradu RTS-a, demonstrirajući protiv načina na koji se mediji izveštavaju o aktuelnim događajima i zahtevajući promene. Protesti su počeli kao reakcija na nezadovoljstvo trenutnom vlašću i navodnoj cenzuri medija. RTS u ovom trenutku i dalje emituje svoj program, iako su tvrdnje da broj zaposlenih koji rade smanjen. Kako je navedeno, više od 80% radnika RTS-a je trenutno van posla, dok oni koji rade pokušavaju da stvore privid normalnosti.

Jedan od učesnika protestne blokade ističe da nekonvencionalne strategije, poput stvaranja jačeg pritiska kroz građansku neposlušnost, mogu izazvati da vlada reaguje. "Umesto da bi se umanjile uplata za RTS, važno je prestati plaćati sve račune", rekao je, sugerišući da bi takve mere mogle dovesti do stvarne promene. U tom kontekstu, pominje se i mogućnost organizovanja velikih blokada na istaknutijim mestima da bi se ostvario veći efekat.

S obzirom na to da mnogi komentari na protestima sugerišu da je potrebno uključiti kreativnije pristupe, okupljeni razmatraju opciju da angažuju veći broj učesnika u ključnim trenucima, posebno u jutarnjim smenama kada se očekuju najveći pritisci. Ova atmosfera ukazuje na pregled opasnosti ali i na prilike koje dolaze sa zajedničkim delovanjem

Uz to, ističe se potreba za većim okupljanjem a ne samo prisustvom pojedinaca, jer svaki doprinos pojačava snagu blokade i poruku koju žele poslati vlastima.

Studentska blokada RTS-a i borba za reforme u medijima

U toku je osmi dan blokade Radio-televizije Srbije (RTS) koju su organizovali studenti kao znak protesta protiv trenutnog stanja u medijskoj regulaciji i obrazovnom sistemu. Protest traje sve do ispunjenja zahteva okupljenih, među kojima je ključni zahtev raspisivanje novog konkurs za članove Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koji bi obezbedio veću nezavisnost javnog servisa.

Prema izjavama organizatora, blokada RTS-a ne samo da je usmerena ka kritici trenutnog sistema upravljanja medijima, već i na podršku zaposlenima u javnom servisu koji trpe pritiske i nepoštene uslove rada. Studenti ističu da je cilj akcije ne samo da se čuje njihov glas, već i da se poboljša opšti sastav i transparentnost u medijskoj industriji.

Za vreme protesta, dolazi do povećane podrške građana, kao i drugih organizacija koje prepoznaju važnost ovog pokreta za budućnost akademske i medijske slobode u Srbiji. Istovremeno, vlasti su se suočile s kritikom zbog načina na koji su odgovarale na zahteve studenata, uz mnogo spekulacija o mogućim pravnim posledicama za učesnike blokade. Na terenu, okupljeni se organizuju kako bi javnosti skrenuli pažnju na ključne probleme koji ih muče, dok istovremeno iznose svoje konkretne zahteve.

Protesti za bolji obrazovni sistem

U Beogradu, dana 22. aprila 2025. godine, prosvetni radnici i studenti okupili su se ispred Ministarstva prosvete kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo trenutnom situacijom u obrazovanju i izborom novog ministra Dejana Vuka Stankovića. Ova akcija predstavlja nastavak borbe za unapređenje obrazovnog sistema u Srbiji.

Tokom protesta, izneti su jasni zahtevi za hitnim reformama koje bi omogućile efikasnije i pravednije obrazovanje. Organizatori su naglasili potrebu za dijalogom s vlastima, kako bi se obezbedili bolji uslovi za rad prosvetnih radnika i kvalitetno obrazovanje za učenike. Protesti su takođe ukazali na to kako nedostatak adekvatnih sredstava i podrške za prosvetu otežava rad i odvija se bez jasno definisanih prava prosvetnih radnika.

Ovi protesti su izazvali veliku pažnju javnosti, a mnogi građani su se pridružili kako bi podržali nastojanja prosvetara da se poboljša kvalitet obrazovanja u Srbiji. U vremenu kada je obrazovanje više nego ikada pod pritiskom, ovi protesti predstavljaju važan korak u borbi za prava i boljitak svih učesnika obrazovnog sistema.

Reakcije na izveštavanje RTS-a o protestima

U postovima na društvenim mrežama, reakcije na izveštavanje RTS-a o aktuelnim protestima i zahtevi zaposlenih za promenama su sve učestalije. U vestima Radio Beograd 1 emitovanim 22. aprila u 15:00, istaknuto je da su zahtevi studenata i prosvetnih radnika konačno predstavljeni bez pristrasnosti.

Građani i simpatizeri protestnih akcija su skeptičniji prema izveštavanju RTS-a, s obzirom na to da su mnogi naveli kako je priroda izveštaja još uvek podložna manipulacijama. Jedan komentator je primetio da je prilagodljivost medijskih izveštaja moguća samo ako postoji značajnije pritisak javnosti, dok drugi izražavaju osećaj da je izveštavanje RTS-a o protestima često površno i nedovoljno analitično.

Pored toga, u svetlu predstojeće proslave dana opštine Gornji Milanovac, koja će se održati 23. aprila 2025. godine, pravi se razlika između zvaničnih proslava koje organizuje vlast i protesta građana i sindikata. Ova situacija izaziva dodatna pitanja oko autentičnosti poruka koje dolaze iz RTS-a. Protesti se nastavljaju kao tiha borba protiv nezadovoljavajućeg izveštavanja, uz želju da se čuje glas onih koji se protive trenutnim politizovanim narativima.

Srednjoškolci najavljuju masovne proteste

Srednjoškolci iz Valjeva, uz podršku svojih kolega iz Užica, Gornjeg Milanovca, Šapca, Čačka i Kraljeva, krenuli su pešice ka Novom Sadu na protest pod nazivom 'Srednjoškolcima je dosta'. Ovaj protest se planira za 26. april 2025. godine i ima za cilj da ukaže na loše uslove obrazovanja i nepravde koje se dešavaju unutar obrazovnog sistema.

Učenici, koji će pešačiti dužinu od više od 130 kilometara, planiraju da pređu ovu rutu u nekoliko dana, a današnji cilj je Koceljeva, gde će prenoćiti. Oni ističu važnost zajedničkog okupljanja kako bi se njihovi zahtevi čuli na nacionalnom nivou i kako bi se podigla svest o problemima sa kojima se suočavaju.

Protesti su rezultat sve većeg nezadovoljstva učenika zbog trenutnih obrazovnih politika, najava o pretrpavanju nastavnog programa, kao i suštinskog zanemarivanja njihovih prava. Učenici pozivaju sve mlade ljude da im se pridruže na putu do Novog Sada kao znak jedinstva u potrazi za boljim obrazovanjem.

Upoznajte inicijativu Ne damo Jadar

Građanska inicijativa Ne damo Jadar poziva sve zainteresovane da se priključe protestu planiranom za 10. maj u Gornjim Nedeljicama, na mestu gde je predviđen rudnik litijuma. Ova akcija ima za cilj očuvanje prirodnog resursa i zaštitu okoline od potencijalnih negativnih uticaja koje bi otvaranje rudnika moglo doneti.

Organizatori ističu da je ovo jedino slobodno parče Srbije, i pozivaju ljude da se uključe u akcije kako bi sprečili eksploataciju koja bi mogla uništiti lokalnu zajednicu. Razgovori na društvenim mrežama ukazuju na sve veće interesovanje za ovu temu, a korisnici dovode u pitanje svest među studentima o važnosti takvih ekoloških pitanja, sugerišući da se situacija može dramatično promeniti ako se ne deluje.

U svetu koji se sve više okreće održivom razvoju, ovakve akcije čine se ključno važnim za mobilizaciju građanske svesti i angažovanje u zaštiti životne sredine. Pojedinci poručuju da bi ovaj događaj mogao da postane primer kako građani mogu da se okupe i zajednički deluju u nameri da sačuvaju svoje resurse i budućnost.

Štrajk prosvetnih radnika širom Srbije

Danas, 22. aprila 2025. godine, organizovani su masovni protesti prosvetnih radnika u znak nezadovoljstva zbog trenutnog stanja u obrazovnom sistemu. Zaposleni u osnovnim i srednjim školama, zajedno sa studentima i roditeljima, okupili su se ispred Ministarstva prosvete da iskažu svoje stavove prema novom ministru Dejanu Vuku Stankoviću.

Tokom protestnog okupljanja, učesnici su skandirali slogane zahtevajući konkretne reforme i bolje uslove rada. Razgovori među učesnicima otkrivaće duboko nezadovoljstvo načinom na koji se obrađuju pitanja obrazovanja i obezbeđuju sredstva za škole. Štrajkovi su prožeti zahtevima za poštovanje prava prosvetnih radnika i učenika, kao i za hitnu reformu u sistemu obrazovanja koja je zapostavljena u prethodnim godinama.

S obzirom na trenutne tenzije u prosveti, prosvetni radnici su tražili i podršku od vlade, ukazujući na potrebu za dijalogom kao jedinom mogućnošću za rešavanje aktuelnih problema. Ovi protesti, koji se dešavaju širom Srbije, oslikavaju zajedničku borbu prosvetnih radnika, studenata i građana za kvalitetnije obrazovanje i pravdu unutar obrazovnog sistema.

Studenti pozivaju na generalni štrajk

Nakon više od pet meseci stalnih blokada i protesta, studenti širom Srbije izražavaju frustraciju zbog nedostatka angažovanja građana i pozivaju na generalni štrajk u cilju ostvarivanja svojih zahteva. Prema rečima jednog studenta iz Beograda, često se stiče utisak da se ljudi uključuju u proteste samo kao formalnost, bez stvarne želje za promenom. "Svi smo mi podržavali proteste, ali koliko nas je zaista spremno da pređe u akciju?" upitao je student.

Osim studentskih zahteva, prisutne su i inicijative iz redova prosvetnih radnika koji traže sveobuhvatan pristup situaciji. Centri za socijalni rad su ušli u treći mesec štrajka, gde su jasno artikulisali svoje zahteve koji se poklapaju s onima studenata, ističući nejednakosti i loše uslove rada.

Ipak, barijere i strah od posledica, kao i lične odgovornosti, čine ovaj poziv na akciju teškim i neizvesnim. U komentaru na ovu situaciju, jedan korisnik je izneo stav da bi masovni štrajk samo po sebi mogao da ugrozi mnoge koji se bore za opstanak, jer bi štrajk mogao lenjiti mnogo zaposlenih koji zavise od svakodnevne zarade. "Da odgovorimo na sistem, potrebna je koordinacija i organizacija ljudi" podseća on.

Kako se situacija razvija, studenti i simpatizeri pažljivo prate događaje i nastoje mobilisati što veći broj ljudi za ovaj korak, s nadom da će njihovi zahtevi konačno dobiti oslonac u široj javnosti.

Protestna proslava dana opštine Gornji Milanovac

U Gornjem Milanovcu organizuju se dve proslave 23. aprila 2025. godine. Ujutru će se održati svečanost u Domu kulture, gde će vlasti dodeliti nagradu "Takovski ustanak". Međutim, kako se navodi, ove nagrade često dobijaju lica koja su izabrana na osnovu partijskih kriterijuma umesto stvarnih zasluga.

Uveče, na centralnom trgu, opoziciono udruženje građana Uzinat poziva na proslavu gde će dodeliti priznanja zaslužnim građanima, učenicima srednjih škola i prosvetnim radnicima,

Ovaj događaj predstavlja šansu za građane da se okupe i izraze svoje stavove o trenutnim društvenim pitanjima, uključujući i sve veću zabrinutost zbog loših ekoloških praksi i političkih odluka. Komentari korisnika na društvenim mrežama ukazuju na neusaglašenost između zvaničnih proslava i stvarnih potreba lokalne zajednice. Upućena je kritika prema nagradama koje se dodeljuju bez pravog opravdanja i poziv na veće uključivanje mladih u ove aktivnosti.

Blokada RTS-a: Studenti i građani traže prava radnika i slobodu medija

U Beogradu, od 14. aprila 2025. godine, studenti su zauzeli zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici i na Košutnjaku i nastavili svoju borbu za prava radnika i slobodu medija. Danas, 21. aprila, blokada je ušla u osmi dan, uz zvuke pesama i transparenta iz Republike Srpske i Novog Pazara, koji su prisustvovali u znak podrške.

Studenti, okupljeni oko Plenuma Filozofskog fakulteta, poručuju da protestuju protiv dezinformacija koje RTS širi i koje utiču na percepciju njihove borbe. U zajedničkom saopštenju, ističu da manjak informacija o protestima jasno krši njihove ljudske i radničke prava.

Ministar za evropske integracije, Nemanja Starović, izjavio je da smatra da studenti uskraćuju prava zaposlenima u RTS-u, na šta su oni odgovorili da je zapravo neprihvatljiv način na koji su radnici godinama izloženi pritiscima i malverzacijama.

Dok studenti i građani proklinju vlast, predsednik SNS-a, Miloš Vučević, je najavio pravne posledice protiv učesnika blokade, govoreći o nužnosti uspostavljanja pravnog poretka. U osudi blokade, optužuje studente da svojim delovanjem ugrožavaju medijsku slobodu i poziva na pokretanje krivičnih postupaka protiv njih.

Uprkos pretnjama i optužbama, okupljeni nastavljuju s blokadom, s porukom da neće odustati dok se njihovi zahtevi ne ispune. Atmosfera u Takovskoj ulici je puna entuzijazma, a prisutni često viču: „Niko nije umoran! RTS je blokiran!“. Očekuje se da će blokada RTS-a potrajati sve dok vlasti ne odgovore na potencijalne zahteve za promenama unutar javnog medijskog servisa.

Atmosfera pred RTS-om: Protests, muzika i radost zajedništva

U noći između 19. i 20. aprila 2025. godine, ispred Radio-televizije Srbije (RTS), vladala je vesela atmosfera dok su se studenti okupljali u znak podrške svojim zahtevima. Protesti su se odvijali u opuštenom tonu, uz muziku koja se često puštala, što je dodatno povezalo prisutne. Komentari na društvenim mrežama oslikali su kako neki od učesnika dolaze zbog dobre zabave, dok drugi istovremeno izražavaju ozbiljnost situacije.

Prema izjavama prisutnih, neki od njih su prvo došli da se druže i uživaju u „najjačoj žurci“ koja traje već nekoliko dana. Međutim, važno je napomenuti da protest nije samo zabava; iza njega se kriju zahtevi za novim izborima za regulatorno telo RTS-a i skretanje pažnje na neproporcionalnu zastupljenost vladajuće stranke u medijima. Izveštaji iz čeških medija potvrđuju ove zahteve, kao i sve učestaliju kritiku na račun medijskih struktura koje su pod kontrolom vlasti.

Komentari prisutnih na protestu ukazuju na želju za promenom i preispitivanjem načina na koji se informacije plasiraju u javnost, ali istovremeno se oseća i radost zajedništva među ljudima koji se protive trenutnom stanju. S obzirom na situacije koje se odvijaju, podrška se svodi na solidarnost i jedinstvo, dok su reakcije na društvenim mrežama odražavale kako građane tako i studente.

Protest prosvetnih radnika i studenata: Očekivanja i zahtjevi u Beogradu

Tokom narednih dana, Beograd će biti mesto okupljanja prosvetnih radnika i studenata koji planiraju proteste zbog nedavnog imenovanja Dejana Vuka Stankovića za ministra prosvete. Sindikati iz obrazovanja su izrazili svoje nezadovoljstvo njegovim dolaskom na tu poziciju, očekujući da će protesti biti podržani od strane velikog broja radnika.

Kako saznajemo, 22. aprila će se organizovati dva značajna skupa ispred Ministarstva prosvete. U jutarnjim časovima, Udružena prosveta Srbije planira održavanje protesta od 7 časova, dok će se protest Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije pridružiti u 11:45 časova. Očekuje se da će učestvovati učitelji, profesori i studenti, a njihov cilj je jačanje zahteva za poboljšanjem stanja u prosvetnom sistemu.

Predsednica Foruma beogradskih gimnazija, Ana Dmitrijević, naglašava da će iako se neki nastavnici vraćaju na časove, mnogi učenici planiraju da blokiraju učionice, izrazivši time svoje nezadovoljstvo. Naime, ona je istakla da je od važnosti da se ne odustaje od višemesečne borbe, koja je kulminirala zbog toga što pod novoimenovanim ministrom prosveta ne prepoznaje institucije koje su postavile jasnu podršku studentima i radnicima.

Ono što dodatno naglašava situaciju je i potvrda da će grupa građana iz Aleksandrovca, uključujući ratne veterane, pružiti podršku studentima tokom tih dana, kao i pozvati na solidarnost s građanima u borbi protiv vlasti. Ova situacija se prepliće s ranijim događanjima i blokadama RTS-a, nastavljajući atmosferu zajedništva među različitim grupama u Srbiji. Na kraju, ostaje da se vidi kako će vlast reagovati na ove proteste i koje će posledice imati na obrazovni sektor.

Protest u Kragujevcu protiv onlajn nastave na medicinskom fakultetu

U Kragujevcu, sutra, 22. aprila 2025. godine, održaće se protest studenata i građana ispred Zavoda za stomatologiju zbog odluke o prelasku na onlajn nastavu na Fakultetu medicinskih nauka (FMN). Ovaj protest, organizovan pod parolom „Zdravstveni stručnjaci neće biti koji se školuju onlajn“, ima za cilj ukazivanje na probleme neprikladnog načina obrazovanja unutar medicinskog sektora.

Kako je navedeno u otvorenom pismu upućenom lekarima, studenti ističu da je odluka Nastavno naučnog veća o prelasku na onlajn nastavu duboko pogrešna. Oni smatraju da takav oblik nastave ne može obezbediti kvalitet koji je neophodan za medicinsko obrazovanje, posebno kada je u pitanju praktična nastava koja je od suštinske važnosti.

Protest će početi u 8:00 časova i planirano je da traje do 15:00 časova. Tokom dana planirano je da govore studenti i univerzitetski profesori, kao i da se organizuje šestnaestominutna tišina za žrtve pada nadstrešnice koja se dogodila na železničkoj stanici u Novom Sadu, odajući poštu nastradalima.

Studenti pozivaju sve zainteresovane građane da im se pridruže u protestu i osiguraju da njihovi zahtevi budu saslušani. Očekuje se da će se protest odraziti na ukupno stanje u obrazovnom sistemu, uz očiglednu podršku lokalne zajednice.

Studenti u blokadi RTS-a: Dobar primer solidarnosti i odlučnosti

U Beogradu, studenti su od ponedeljka uveče započeli blokadu ulaza u zgradu Radio-televizije Srbije (RTS) kao odgovor na sve jače nezadovoljstvo radom medija pod kontrolom vlasti. Njihovi zahtevi obuhvataju inicijaciju novih izbora za regulatorno telo koje upravlja javnim emitovanjem. Prema rečima medijske stručnjakinje Aleksandre Krstić, trenutni program često favorizuje vlaadajuću stranku, dok opozicija i kritičari imaju znatno manju zastupljenost u medijima.

Studentske blokade, koje traju već sedmi dan, predstavljaju simbol otpora i solidarnosti među građanima. Organizacija smena na blokadama omogućava učesnicima da političku borbu vode svakodnevno po 10-15 sati, iako se navodi da im nedostaje podrška rane ujutru, posebno između 3 i 8. Mnogi se vraćaju na proteste i tokom noći, pružajući podršku astralnim studentima koji čine osnovu aktivnosti. Utičući na svest građana o značaju učestvovanja u društvenim pitanjima, studenti su pokazali svetu da su spremni da se bave sopstvenim interesima.

Prema nekim dostupnim informacijama, ljudi širom Srbije razmatraju izvodljivost organizovanja sličnih akcija u njihovim mestima, što bi moglo dodatno ojačati proteste. Predlozi uključuju blokade lokalnih institucija i saobraćajnica kao vid proširenja podrške. Ova vrsta solidarnosti može otvoriti vrata i za druge oblike organizovanog otpora.

Protest u Aleksandrovcu: Zid srama i borba za lokalne probleme

U ponedeljak, 21. aprila 2025. godine, u Aleksandrovcu je održan zbor građana pod sloganom „iZBORi se“, na kojem su se okupili studenti, ratni veterani i bajkeri iz različitih gradova kako bi osudili ponašanje predsednika republike Aleksandra Vučića prema predsednici opštine, Jeleni Paunović. Ovaj događaj je obeležen izradom zida srama ispred opštine, gde su postavljene slike i filmovi o lokalnim problemima.

Na skupu je prikazan film pod nazivom „Istina iza slika razglednica“, koji je govorio o problemima sa infrastrukturom, posebno o šteti koja je nastala tokom poplava koje su uništile okolne mostove.

Tokom skupa, građani su održali šesnaestominutnu tišinu u znak sećanja na žrtve ovih nesreća, dok su studenti pozivali na jedinstvo i solidarnost, poručujući da su zajedno u borbi protiv nepravednih praksi vlasti. Uz transparente koji su nosili, studenti su jasno izrazili svoje stavove o situaciji u lokalnoj zajednici i potrebama promena u načinu upravljanja.

Kasnije, učesnici su se zaputili u protestnu šetnju do zgrade opštine, gde su se čule poruke podrške i zahtevi za odgovornost od strane lokalne vlasti. Ovako organizovani protesti ukazuju na sve veću svest o važnosti lokalnih pitanja i jačanje građanskog aktivizma u Srbiji.

Ana Brnabić o studentima: Protesti ili kukavičluk?

Premijerka Srbije, Ana Brnabić, nedavno je izjavila da su studenti i građani koji blokiraju RTS kukavice koje u čoporu maltretiraju žene. Ova izjava izazvala je brojne reakcije na društvenim mrežama, gde su se učesnici protesta, kao i drugi građani, izjasnili protiv njenog stava, ističući kako je ovakvo svođenje protesta na lične napade neprimereno i kontraproduktivno.

Diskusije su se usredsredile na pitanje primene policijske sile i potencijalnih pritisaka sa strane vlasti na studente koji zahtevaju promene. Mnogi se osećaju frustrirano stanjem u društvu i smatraju da vlast nije sposobna da odgovori na zahteve građana, a Brnabićin stav može dodatno polarizovati situaciju. Građani komuniciraju o osećaju ugroženosti kao i o sutrašnjici studentskih inicijativa, što podseća na potrebu za širim angažovanjem i organizacijom na lokalnom nivou.

U toj kontekstu, mnogi korisnici društvenih mreža su naglasili kako su studenti često viđeni kao prvi korak ka promenama u društvu. Rasprava se dodatno prebacila na potencijalne izborne opcije i ulogu mladih u politici, s naglaskom na važnost uključivanja svih delova društva.

S obzirom na predstojeće izbore, postoji strah od represivne reakcije vlasti prema studentima koji deluju protiv postojećeg režima. Dodatno, komentari koji ukazuju na korupciju i nepravdu u društvu postaju sve prisutniji, pokrećući pitanje o političkoj odgovornosti i građanskoj dužnosti za inicijativu.

Studentske tenzije na Mašinskom fakultetu: Izglasano nepoverenje

Studentska debata na Mašinskom fakultetu intenzivirala se nakon što je Vuk Nektarijević izabran za članstvo u fakultetskim organizacijama, što je dovelo do izglasavanja ograđivanja i nepoverenja prema njemu. Mnogi studenti smatraju da ovakva situacija predstavlja izvor dodatne nestabilnosti unutar već napetog okruženja, gde se studenti bore za unapređenje svojih prava.

Neki od komentara ukazuju na potrebu za odvajanjem ličnih interesa od kolektivnih potreba, a detalji uspostavljaju razliku između osobnih ambicija i odgovornosti prema kolektivu. U tom smislu, studenti su izrazili zabrinutost da se akademski i društveni ciljevi narušavaju kroz pojedinačne sukobe.

Prema različitim izjavama, očigledno je da studenti nezadovoljni trenutnim stanjem unutar organizacija nastavljaju da traže transformaciju i reforme koje će ih dovesti do povećane zastupljenosti u odlučivanju. Ovi događaji dolaze usred šireg konteksta društvenih i političkih protestnih pokreta, gde studenti traže pravednije i transparentnije procese.

Šesti dan blokade RTS-a: Studenti dočekali Uskrs u znak protesta

Studenti su šestu noć, uoči najstarijeg hrišćanskog praznika Uskrsa, proveli blokirajući zgradu Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici. Na blokadi su se našli i građani, a prema procenama, večeras se okupilo više od 15.000 ljudi. Na pokretu su bili i studenti iz Novog Pazara koji su došli da pruže podršku beogradskim kolegama.

Od ponedeljka, 14. aprila, svi ulazi u RTS su blokirani, a studenti su ponovili da će protest trajati sve dok se ne raspiše konkurs za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Ovaj zahtev je prepoznat kao njihov osnovni cilj.

U ponoć su okupljeni studenti intonirali himnu Srbije i doneli tradicionalna uskršnja jaja, a uz to su im građani redovno donosili hranu, sokove i vodu. Tokom noći, atmosfera je bila vesela, sa skandiranjem i muzickim uživanjem, čime su demonstranti dodatno naglasili svoj stav protiv trenutne situacije.

Radio-televizija Srbije, s druge strane, označila je blokadu kao nezakonitu i podnela krivičnu prijavu protiv NN lica zbog sprečavanja rada. Zbor radnika RTS-a takođe je zahtevao ostavke urednika koji su eksponirali neistinite informacije o protestima, naglasivši potrebu da se stanju suprotstavi.

Na blokadi su prisutne brojne političke poruke, a okupljeni nose transparente s natpisima poput „Bez revolucije nema evolucije“. Dodatno, okupljeni su aktivno učestvovali u svim aktivnostima, od donacija do organizovanja događaja, održavajući snažan duh solidarnosti i zajedništva.

Odgovor vlasti na blokadu RTS-a

Predsednica parlamenta Ana Brnabić izjavila je da je blokada Radio-televizije Srbije (RTS) krivično delo, ocenivši učesnike protestâ kao "kukavice koje maltretiraju žene". U okviru svojih komentara, Brnabić je naglasila da su zahtevi studenata i građana koji traže promene u medijima i upravljanju pravno neodrživi, te je apelovala na nadležne institucije da reaguju.

„Blokada RTS-a je direktno krivično delo prema članu 149. Krivičnog zakonika, koji predviđa zatvorske kazne za ometanje emitovanja“, naglasila je Brnabić, dodajući kako je sramota što se događaju takvi pritisci na novinare. Takođe, ukazala je na konkretne slučajeve kada su žene koje rade za RTS bile meta napada.

Na zajedničkom sastanku, Zbor radnika RTS-a je objavio četiri ključna zahteva, od kojih je najvažniji raspisivanje konkursa za Savet REM-a, čiji rad je obustavljen od novembra 2024. godine. Radnici su izrazili zabrinutost zbog trenutnog stanja u kojem se RTS nalazi, smatrajući da je medij postao taoc političke situacije u Srbiji.

Osim toga, u vesti su se pojavile i informacije o povećanom prisustvu privatnog obezbeđenja i maskiranih lica, što dodatno pojačava strahove građana od nasilja i represije. Pukovnica u penziji Slavica Radovanović naglašava da prisustvo ovih formacija može dovesti do dodatnog potencijalnog nasilja na ulicama.

Kako napetosti rastu, sve se više komentariše i pitanje prava na mirno okupljanje. "Građani imaju pravo da protestuju, ali se čini da vlast želi da to sretnu silom", ocenjuje ona. Unatoč pretnjama, studenti su odlučni da nastave sa svojim zahtevima, ističući da će se boriti za prava koja uključuju slobodu govora i prava na protest.

Protesti studenata i građana pred RTS-om

U kontinuitetu studentskih protesta, studenti u Beogradu nastavljaju sa blokadom RTS-a, koja traje već šesti dan. Ova akcija ima za cilj da skrene pažnju javnosti na probleme unutar obrazovnog sistema i nedostatak odgovora vlasti na njihove zahteve. Podršku studentima pružili su brojni građani, a pohvale su došle i od poznatih javnih ličnosti. Među njima je i bivši selektor fudbalske reprezentacije, Slavoljub Muslin, koji je prisustvovao protestima i izrazio solidarnost sa studentima.

Osim toga, dijaspora se planira okupiti 3. maja kako bi pružila podršku studentima na Dan slobode medija, potvrđeno je iz više zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Belgiju, i Nemačku. Oва podrška ukazuje na međunarodni značaj ovih protesta i solidarnost srpske zajednice širom sveta.

Atmosfera ispred RTS-a je okupila mnoge učesnike. Kako izveštavaju svedoci, situacija je za sada mirna, ali puna entuzijazma. Protesti su i dalje aktivni, a studenti pozivaju sve zainteresovane građane da im se pridruže kako bi podigli svest o važnim pitanjima koja se tiču obrazovanja i slobode medija u Srbiji.

Podrška uhapšenim aktivistima u Novom Sadu

U kontekstu studentskih protesta, podrška uhapšenim aktivistima u Novom Sadu postaje sve jača. Aktivisti su pohapšeni tokom protesta 14. marta, a javnost ubrzo reaguje, iznoseći stavove o legalnosti i opravdanosti hapšenja.

Među građanima, u okviru raznih diskusija koje se vode na društvenim mrežama, prisutne su oštre podele. Dok neki smatraju da su hapšenja nezaobilazna posledica političkog aktivizma, drugi ističu da je to evidentan napad na slobodu govora i prava građana. U jednom od komentara, naglašava se da su hapšeni studenti postali simbol otpora protiv represivnog režima.

Pojavljuju se i sugestije o potrebi za organizovanjem podrške ljudima koji borave u zatvoru zbog svog aktivizma. U nalazima diskusija, naglašava se da podrška kolegama može ojačati odlučnost ostalih studenata i doprinijeti širenju njihove borbe za prava i slobode. Odziv koji dolazi i iz dijaspore dodatno potencira ideju da se glas studenata mora čuti i da njihova borba nije uzaludna.

Studenti zahtevaju oslobađanje novosadskih aktivista

Studenti u blokadi ponovili su svoju potrebu za hitnim oslobađanjem šestorice novosadskih studenata i aktivista koji su trenutno u pritvoru zbog navodnog pokušaja rušenja ustavnog poretka. Ovi aktivisti su uhapšeni na osnovu prisluškivanog razgovora, a studentima i profesorima je jasno da je ovo grubo kršenje osnovnih ljudskih prava.

Svojim saopštenjem, studenti su pozvali na solidarnost svih akademskih radnika da se pridruže njihovim naporima i pokažu podršku hapšenim kolegama. U izjavi se navodi: "Oslobođenje nepravedno uhapšenih aktivista je neophodno kako bi se prekinule represivne mere koje se sprovode protiv neistomišljenika."

Ovaj slučaj je postao poznat kao tzv. “Novosadski proces”, a studenti zahtevaju prekid svih vanzakonitih praksi koje dovode do hapšenja onih koji se bore za pravdu. Takođe, upozoravaju da je stanje u pritvoru nehumano, a uhapšenima je uskraćena medicinska pomoć.

Jedan od ključnih zahteva odnosi se na zakonitost prikupljenih dokaza protiv njih, s obzirom na to da su mnogi od njih optuženi bez valjanih dokaza, što je izazvalo oštre reakcije organizacija civilnog društva koje to smatraju političkim progonstvom.

Takođe, bivši selektor fudbalske reprezentacije, Slavoljub Muslin, izrazio je javnu podršku studentima, nazivajući ih „herojima“ zbog njihove borbe za pravdu i dostojanstvo, što dodatno osnažuje njihov pokret i poziva na reakciju šire zajednice.

Debata među studentima o uključivanju u političke procese

Diskusije među studentima u Beogradu i Novom Sadu sve više se usredsređuju na ideju o mogućem učešću na izborima, kao i na to kako bi to moglo uticati na njihov aktivizam. Prema porukama na forumima, postoje različita mišljenja o tome kako organizovati tu politiku. Jedan od komentara ističe da postoje značajne prepreke, kao što je neizvesnost u vezi sa integritetom izbornog sistema u Srbiji.

Prema mejnstrim diskursu, neki studenti izražavaju zabrinutost da učešće na izborima može biti uzaludno, s obzirom na sumnje o manipulisanim izbornim procesima, dok drugi veruju da bi organizovanje studentske liste moglo biti prvi korak ka pravim promenama.

Takođe, pojavila su se pitanja o sposobnosti vlasti da pruži potpunu podršku fair izborima, uz komentare da bi borba za pravedne izbore trebala biti prioritet pre nego što studenti odluče da se takmiče. Ova debata odražava frustraciju i želje mladih građana za aktivnijim učešćem u političkom životu Srbije.

Medijska situacija u Srbiji: RTS kao glasilo jednog čoveka

Dok su studenti i građani u blokadi Radio-televizije Srbije (RTS), politički analitičar Vujo Ilić objavio je grafiku koja prikazuje kako je RTS postao servis jednog čoveka - Aleksandra Vučića. Analizom više od 73.000 vesti na portalu RTS-u od 2008. do 2025., Ilić je jasno prikazao kako je medijsko izveštavanje postalo personalizovano i u službi jednog političkog aktera.

Prema analizi, tokom poslednjih godina, posebno je istaknuto da je Vučić glavni akter u više od 40% vesti, a ovo je postalo naročito izraženo od kada su građani počeli da se okupljaju i traže pravu informacijsku politiku od RTS-a. "Nije važno ko je bio predsednik u prošlosti, RTS svako će vreme locirati centar političke moći, a što je ta moć koncentrisanija, to je izveštavanje jednostranije", komentariše Ilić.

Ovaj zaključak dolazi u trenutku kada studenti zahtevaju škole i univerzitete, kao i promene u javnom medijskom servisu. Oni traže raspisivanje novih konkursa za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), čiji rad je, kako tvrde, paralizovan. U anketama javnog mnjenja više od polovine građana podržava ideju o gašenju RTS-a i formiranju novog javnog servisa.

Zahtev za promenama i transparentnošću u RTS-u usko je povezan sa trenutnim protestima i blokadama koje traju od 14. aprila. Kako bi se obnovilo poverenje građana u institucije, Ilić navodi da su potrebne drastične promene u radu REM-a, kao i osnivanje nezavisnog javnog servisa koji će se ograđivati od partijskih pritisaka.

Dijaspora okuplja podršku za studente u Srbiji

Na Dan slobode medija, 3. maja, dijaspora iz različitih zemalja planira masovno okupljanje kako bi pružila podršku studentima u Srbiji. Potvrđena podrška dolazi iz Velike Britanije, Belgije, Irske, Škotske, Švedske, Španije, Nemačke, Mađarske, Kipra, Novog Zelanda, SAD-a, Luksemburga i Češke. Ovaj događaj predstavlja važan trenutak za promicanje solidarnosti među Srbima širom sveta i služi kao podsticaj za osnaživanje protesta u domovini.

Okupljanje u dijaspori ima za cilj da poveže zajednicu i izrazi nezadovoljstvo trenutnom situacijom u Srbiji, istovremeno pozivajući na slobodu i pravdu u obrazovnom sistemu. Ova međunarodna podrška ukazuje na težinu pitanja koja se tiču medijskih sloboda i prava na obrazovanje, i kako ona dopire do raznih delova sveta.

Na društvenim mrežama, uzbuđenje i optimizam povodom skupa su već vidljivi, ali se postavljaju i pitanja poput: "Kako će se organizacija i podrška odvijati?" i "Kakav će biti uticaj dijaspore na preporod domaćih pokreta?" Očekuje se da će okupljanje doprineti jačanju glasa studenata i otvoriti nove kanale za signaliziranje potreba mladih u Srbiji.

Maturanti planiraju šetnju od Šapca do Novog Sada

Maturanti iz Šapca organizuju protestnu šetnju ka Novom Sadu od 24. do 26. aprila. Ova aktivnost je osmišljena kao doprinos velikom srednjoškolskom protestu koji će se održati u Novom Sadu. Prema informacijama, plan je da se [24. aprila] krenu iz Šapca, na putu do Rume gde će prenoćiti, a zatim se 25. aprila nastavlja šetnja do Novog Sada.

Maturanti su pozvali svoje kolege iz Beograda, Zrenjanina, Subotice, Obrenovca i Užica da im se pridruže na ovom putu. Ovaj protest predstavlja još jedan značajan korak u angažmanu mladih na političkoj sceni Srbije.

Ovaj skup mladih na gradskim ulicama simbolizuje snažan poriv za poboljšanjem obrazovnog sistema i jačanjem prava studenata, posebno unutar aktuelnih društvenih i političkih promena. U središtu protesta nalazi se zahtev za pravnu i obrazovnu reformu, vaš poverenje u institucije i želja za boljim uslovima za učenje.

Učesnici se nadaju da će podrška i solidarnost koju pokazuju doprineti stvaranju pozitivnijeg okruženja za sve mlade ljude u Srbiji, ohrabrujući ih da se bore za prava i pravdu.

Studenti razmatraju učešće na izborima

U okviru diskusija među studentima, pitanje o mogućem uključivanju u političke procese i učešću na izborima postaje sve aktuelnije. Prema raznim izvorima, ideje su predstavljene na nekoliko velikih fakulteta u Beogradu i Novom Sadu i predmet su intenzivnih rasprava. Studentima se čini da je neophodno da se osnaže i organizuju, ali se postavlja pitanje kako to uraditi bez čvrstog plana.

Jedan od komentara vidi učešće na izborima kao potencijalnu prekretnicu, ali ukazuje na to da uslovi nisu povoljni. Mnogi se pitaju kako primorati vlast da raspisuje izbore, pogotovo kada postoji sumnja o transparentnosti i objektivnosti izbornog procesa.

Takođe, diskutuje se o ideji formiranja "studentske liste" koja bi mogla pridobiti podršku opozicije, ali se istovremeno naglašava i rizik od potencijalnih manipulacija u izbornom sistemu. Takođe, neka mišljenja sugerišu da je bolje fokusirati se na reformu izbornog sistema pre bilo kakvog učestvovanja.

Tvrdi se da će konačni ishod zavisiti od sposobnosti studenata da se organizuju, kao i od njihovog zajedničkog razumevanja o pravcima u kojima žele da idu, kako bi stvorili održivu osnovu za političku borbu.

Studenti pokreću proteste širom Srbije

Proteste koji se održavaju širom Srbije, predvođeni studentima, ne samo da su izazvali pažnju javnosti, već su i probudili građansko delovanje na različitim nivoima. Tokom proteklih meseci, studenti su organizovali blokade na fakultetima, zahtevajući temeljne promene u obrazovnom sistemu.

Jedan od ključnih događaja bio je biciklistička tura studenata koja je započela u Novom Sadu i vodi do Strazbura, sa ciljem da se upozori na probleme koji muče srpsko društvo. Ova tura, koja uključuje oko 150 studenata, simbolizuje njihov otpor i želju da promene trenutnu situaciju. Na putu ka Strazburu, studenti su sreli i slične pokrete u drugim evropskim gradovima, što dodatno jača njihovu borbu za pravdu.

Kako su protesti napredovali, studenti su istakli nekoliko ključnih zahteva: unapređenje uslova na fakultetima, obezbeđivanje prava na demokratsko okupljanje i protivljenje represivnim mjerama vlasti. "Naš cilj nije samo da tražimo odgovornost vlasti, već da zajedno gradimo bolje i pravednije društvo," izjavili su studenti.

Odaziv građana na ove proteste bio je značajan, sa porukama podrške iz raznih dela Srbije. Kako se situacija razvija, studenti planiraju dodatne aktivnosti kako bi podili svoje zahteve, čineći tako ovu borbu zajedničkom, a ne individualnom.

Evropski parlament zahteva istragu o incidentu u Novom Sadu

Članovi Odbora za spoljne poslove (AFET) Evropskog parlamenta pozvali su vlasti Srbije da sprovedu transparentnu istragu o urušavanju nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i o navodnoj upotrebi 'nezakonite tehnologije' tokom protesta održanog 15. marta. U izveštaju koji je usvojen, poslanici su izrazili zabrinutost zbog sistemskih problema koje su istakli studenti i protestanti, a koji se odnose na građanske slobode, vladavinu prava, kao i na korupciju u zemlji.

Oni su naglasili značaj borbe protiv korupcije, koja predstavlja ozbiljnu prepreku pristupanju EU, i pozvali na "potpune i transparentne pravne postupke". Izvori iz Evropskog parlamenta navode da je potrebno pokazati političku volju za sprovođenje reformi i komunikaciju sa građanima o evropskom putu Srbije.

U izveštaju je takođe navedeno da državna podrška Rusiji budi zabrinutost u Briselu, jer se prema nezvaničnim informacijama čini da se Srbija udaljava od evropskih vrednosti. Kako se proces proširenja ne može zasnivati na klikovima, pozvani su svi akteri da se upuste u dijalog o Kosovu, koji bi trebao da rezultira pravno obavezujućim sporazumom.

Tonino Picula, izvestilac za Srbiju, naglasio je da dugotrajna politička kriza i nedostatak napretka u ključnim oblastima imaju direktan uticaj na napredovanje Srbije ka EU. Ova situacija može uticati na evropsku podršku Srbiji kroz različite oblike finansijske pomoći, ukoliko se politizacija i antidemokratski modeli i dalje budu praktikovali.

Studenti biciklisti dočekani u Lincu uz uzvike ‘Pumpaj!‘

Studenti biciklisti koji su na putu ka Strazburu stigli su danas u Linc, gde ih je dočekalo mnogo njihovih kolega iz Srbije, kao i stranih studenata. Ovaj događaj, koji je deo protestnih aktivnosti, imao je značajan odjek, sa uzvicima "Pumpaj!" koji su se mogli čuti sa svih strana.

Stigavši u Linc, studenti su bili umorni, ali uzbuđeni, nakon što su prešli više od 800 kilometara tokom svog putovanja. Dunja Dimitrijević, studentkinja iz Linca koja se aktivno uključila u organizaciju dočeka, izjavila je da u gradu ima mnogo podrške za srpske studente, uključujući i starije građane koji su se raspitali o njihovim motivima. "Objasnili smo im da se borimo za bolje sutra i protiv korupcije," kazala je Dimitrijević.

Na samom dočeku, studentima su obezbeđene hrana i piće, kao i muzički nastupi. Prema rečima jednog studenta, atmosfera je bila "predivna" i svi su bili uzbuđeni da nastave put. "Nema umora, svi smo zajedno i radujemo se svakom novom danu tokom ove avanture," dodao je on.

Očekuje se da studenti nastave dalje ka Salcburgu sutra, kao deo njihove borbe koja je postala međunarodno prepoznata i podržana. Ova tura ne samo da privlači pažnju na njihove zahteve, već i inspiriše lokalne zajednice da se pridruže borbi za pravdu i promene.

Incident tokom protesta kod Vukovog spomenika

Na skupu pod nazivom 'Malo večernje dinstanje', koji se održao u večernjim satima 9. aprila 2025. godine ispred Vukovog spomenika u Beogradu, došlo je do incidenta kada se vozač zaleće autom u skup okupljenih građana, uz povredu jednog policajca. Ovaj incident se dogodio nakon što su se ljudi okupili u znak podrške studentskim zahtevima.

Prema izveštajima, incident se dogodio nešto posle 19 časova, kada je vozač prošao kroz masu, što je izazvalo paniku među okupljenima. Policijski inspektor M.A. prevezen je u Centar hitne pomoći Vojnomedicinske akademije sa konstatovanim lakšim povredama.

Okupljeni su se prethodno okupili u tišini, pružajući podršku studentima i noseći zastave Srbije i transparente. Ovaj događaj je dodatno naglasio napetost koja prati proteste u Srbiji, koji već mesecima traju bez jasnog odgovora vlasti na zahteve demonstranata za boljim uslovima u obrazovanju. Organizatori su izrazili zameranje na poteze vlasti i potvrdili da će nastaviti sa borbom za svoja prava.

Pritisci na fakultete u Srbiji: Novčane kazne kao sredstvo kontrole

Vlasti Srbije, putem Ministarstva prosvete, nedavno su podnele 37 prekršajnih prijava protiv različitih visokoškolskih ustanova, uključujući dekanate, kako bi ih primorale da obustave proteste i nastave redovno obrazovanje. Ove prekršajne prijave uključuju pretnju novčanim kaznama koje se kreću od 200.000 do dva miliona dinara za fakultete i između 5.000 i 50.000 dinara za odgovorna lica, prema poslednjem saopštenju ministarke prosvete Đukić Dejanović.

Studenti i profesori ukazuju da je ovo još jedan pokušaj vlasti da kontrolišu akademsku zajednicu. Dekan Fizičkog fakulteta, Voja Radovanović, je izjavio da su pretnje i kazne način pritiska koji će dovesti do gašenja univerziteta kao nezavisnih akademskih institucija.

Uprkos ovim pritiscima, studenti Medicinskog fakulteta u Nišu odlučili su da nastave sa blokadom fakulteta, dok istovremeno traže smenu sadašnje uprave, kao i prekinuće aktivnosti koje su bile usmerene protiv njihovih protesta. Na nedavnom plenumu, studenti su jasno saopštili da nastava neće biti nastavljena dok se ne ispune njihovi zahtevi za odgovornim vođenjem.

Pobuna studenata, koja traje već skoro pet meseci, zahteva ne samo promene na fakultetima, već i širu podršku promenama u društvu. Takođe, primetne su i reakcije građana koji pružaju podršku studentima, što dodatno komplikuje situaciju za vlasti koje pokušavaju da vrate normalno funkcionisanje obrazovnog sistema.

Donacije za prosvetarstvo: Izazovi i solidarnost

U proteklom mesecu, Fondacija Alek Kavčić prikupila je 100 miliona dinara za nastavnike koji su ostali bez plata zbog aktuelnih štrajkova. Iako izgleda kao značajna suma, mnogi veruju da to nije dovoljno da se nadoknade izgubljena primanja i da se motivišu nastavnici da nastave borbu.

Prema rečima učesnika u diskusiji, profesori, zajedno sa studentima, podnose najveći teret trenutne situacije. S obzirom na pritiske s kojima se suočavaju, podrška zajednice postaje ključna. Razgovori na Redditu otkrivaju da mnogi donatori pružaju finansijsku pomoć svojim kolegama, ali i da se javlja osećaj frustracije zbog šireg nedostatka delovanja među nastavnicima.

Jedan od članova zajednice našao je način da podrži nastavnike preko IT Mreže solidarnosti, gde su prikupili značajne iznose. Ove inicijative ukazuju na različite pristupe solidarnosti u borbi za bolji položaj obrazovanja u društvu. Mnogi su u istom duhu pozvali ljude da razmotre način na koji mogu doprineti, pozivajući na jaču organizaciju i aktivnije uključivanje svih članova zajednice.

Osnovna pitanja koja su pokrenuta uključuju izazove sa kojima se suočavaju nastavnici, kao i potrebu za boljim sistemima podrške. Čini se da sve više pojedinaca želi da pomogne, ali se jasno oseća i zabrinutost: "Koliko je ta pomoć stvarno dostupna i kako može da se osigura?". Stoga je važno održavati dijalog o ovoj temi kako bi se osiguralo da se svi oni koji su najviše pogođeni ovim događanjima ne zaborave.

Politika i studenti: Da li je potrebno angažovanje?

U kontekstu proteklih protesta, otvorila se diskusija među studentima o važnosti političke artikulacije. Mnogi student koji su aktivno učestvovali u protestima postavljaju ključna pitanja o tome šta zapravo znači promeniti sistem i kako se to može postići. Naime, postavlja se pitanje o političkom angažovanju i o tome da li protesti imaju potencijal da stvarno izmene postojeći sistem vlasti.

Prema rečima jednog od učesnika diskusije, prošlost pokazuje da je smena vlasti bez konkretnih rešenja samo prelazak iz jednog oblika autokratije u drugi. Iako su studenti do sada formulisali različite zahteve, poput povećanja plata profesorima i poboljšanja obrazovnog sistema, kritičari ističu da ti zahtevi ne predstavljaju suštinske promene.

Da bi se postigla značajna promena, potrebno je da se studenti organizuju na lokalnom nivou i budu aktivniji u političkoj sferi, što bi moglo uključivati potragu za alternativnim političkim platformama. Mnogi veruju da postoji potreba za građanskom neposlušnošću, a ne samo za simboličnim šetnjama.

Osim toga, ključni komentari podsećaju na to da bi studenti mogli da preuzmu vodstvo i promovišu kulturu političkog obrazovanja jer je trenutni obrazovni sistem često zanemaruje. Postavlja se pitanje kako boriti se protiv apatije i mobilizovati širu javnost, uključujući one van studentskih krugova.

Proterivanje hrvatskih državljana iz Srbije: Izveštaj ambasadora

U poslednja tri meseca, Srbija je proterala više od deset hrvatskih državljana, uključujući i šefa predstavništva Privredne komore Hrvatske u Beogradu, što je izazvalo zabrinutost među tamošnjim zvaničnicima. Ambasador Hrvatske u Srbiji, Hidajet Biščević, naveo je da ova praksa može biti uzrokovana podrškom koju su ti pojedinci pružili tokom studentskih protesta.

Prema izjavama ambasadora, između proteranih bilo je i onih koji su izrazili podršku studentima na društvenim mrežama, što ukazuje na mogućnost da se vlasti ovog problema koriste kao izgovor za suzbijanje bilo kakvih glasova koji se protive trenutnom režimu. Arien Stojanović Ivković, koja je sve vreme živela u Beogradu, takođe je zatražila objašnjenje zašto je njen boravak proglašen za bezbednosni rizik.

"U poslednja tri dana, tri hrvatska državljana su proterana, što poziva na ozbiljno razmatranje ovih odluka," rekao je Biščević. Izvori iz hrvatske ambasade potvrdili su da su svi ovi slučajevi obeleženi rečima "prijetnja po bezbednost", ostavljajući otvoreno pitanje na koji način se procenjuju ovakvi rizici.

Ambasador je naglasio da je važno da se slične situacije ne ponavljaju i pozvao Srbiju da razmotri svoje postupke prema stranim državljanima, jer takvi potezi mogu stvoriti negativnu atmosferu i osećaj nesigurnosti među hrvatskim građanima. Ove odluke u skladu su sa znakom dalje politizacije i nesigurnosti koja vlada u Srbiji, što može uticati na bilateralne odnose.

Poternica za novosadskim studentima: Reakcije i zabrinutost

U subotu, 13. marta, viši sud u Novom Sadu odredio je jednomesečni pritvor za šestoro studenata koji su osumnjičeni za krivično delo napad na ustavno uređenje Srbije. Ova odluka došla je nakon što je na nekoliko provladinih televizija emitovan njihov privatni razgovor, navodno snimljen od strane Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

Tokom nedavnih protesta, studenti su se okupili na Festivalu ljudskih prava "Znadu" u Dubrovniku, gde su planirali da diskutuju o svojim zahtevima i problemima s kojima se suočavaju u Srbiji. Međutim, njihovo učešće na ovom festivalu naišlo je na kritike, te se postavlja pitanje o legalnosti snimaka koji su korišćeni protiv njih.

Na društvenim mrežama, javnost je reagovala podeljeno. Dok jedni smatraju da je ova akcija vlasti korak ka gušenju slobode govora i prava na okupljanje, drugi su izrazili zabrinutost da ovo može postati stvarnost za sve aktiviste i studente koji se protive trenutnoj vlasti. Prema jednom komentaru, "Ovo je do sada neviđeni nivo represije nad slobodom govora".

Pravnici su se takođe oglasili ističući da dokazi prikupljeni putem prisluškivanja neće moći da se koriste na sudu, što postavlja dodatna pravna pitanja i izazove zakonitosti ovih postupaka. Dok je pritvor određen zbog "opasnosti od ponavljanja krivičnog dela", javnost izražava zabrinutost da li će se situacija pogoršati za druge aktiviste i studente u budućnosti.

Roditelji i nastavnici iz Jovine gimnazije protestovali ispred Pokrajinske vlade

U Novom Sadu, roditelji i nastavnici učenika Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" okupili su se 10. aprila 2025. godine ispred škole, a zatim su se uputili ka Pokrajinskoj vladi kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog najave uvođenja onlajn nastave. Tokom pokušaja da uđu u zgradu, obezbeđenje im nije omogućilo pristup, ostavljajući ih bez odgovora na njihove zahteve.

Članica Gradskog veća za obrazovanje, Milica Vučićević, obratila se okupljenima i izjavila da je sastanak bio konstruktivan, naglašavajući da je "saslušala, razumela i uvidela" njihove potrebe. Ipak, roditelji su istakli da im nije pružena adekvatna pomoć i da su završili u "krugu institucija sistema" bez konkretnih rešenja.

"Završili smo sa pismom na pisarnici i obratili se prosvetnoj inspekciji, gde su nam rečeno da direktor škole samovoljno odlučuje o uvođenju onlajn nastave iz razloga sigurnosti," naveli su roditelji. S obzirom na ovu situaciju, roditelji su zahtevali da se dužan odgovorni postupe prema zahtevu za transparentnošću u obrazovnom procesu.

Ovaj incident dodatno ukazuje na probleme u srpskom obrazovnom sistemu koji se bore sa nedostatkom komunikacije i poverenja, kao i na izazove sa kojima se suočavaju nastavne institucije u pokušaju da zadovolje potrebe svojih učenika.

Protesti ispred Palate pravde: "Pustite Srdjana!"

Na protestu ispred Palate pravde okupljeni su uzvikivali "Pustite Srdjana" u znak podrške uhapšenom Srdjanu, što je izazvalo brojne komentare i reakcije na društvenim mrežama. Ovaj događaj je deo šireg protesta koji se održava kako bi se osiguralo da vlasti poštuju prava i slobode građana.

U vezi sa tim, diskusije na društvenim mrežama ukazuju na to da studenti nastavljaju svoju borbu za promene, čak i daleko od granica Srbije, sa biciklističkim putovanjem ka Strasburu, kako bi skrenuli pažnju na svoja prava. Mnogi se pitaju koliko će EU biti zainteresovana za njihove zahteve, s obzirom na trenutnu političku situaciju.

Pored toga, prisutna su i mišljenja da građani i studenti moraju ostati motivisani, uprkos preprekama koje im vlast postavlja. Brojni komentatori naglašavaju da je potrebna zajednička akcija i da pesimizam nije opcija.

Sam protest je pokazao jasnu podršku između učesnika i svest o važnosti političke mobilizacije, ali se takođe postavlja pitanje koliko će vlast biti spremna da reaguje. U međuvremenu, incidenti kao što su vređanje i zbog toga što su novinari izloženi preprekama prilikom izveštavanja dodatno komplikuju situaciju i otežavaju identifikaciju problema.

Protest ispred RTS-a: Zajedništvo i očekivanja

Studenti su se okupili ispred RTS-a kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem u zemlji. Tokom proteklih dana, atmosfera na protestima postala je značajno intenzivna, a studenti koriste ovu priliku da unaprede svoju borbu za pravednost i odgovornost vlasti.

Iz neslužbenih informacija, studenti su planirali simbolične akcije, poput pravljenja zida mira, kako bi podigli svest o svojim zahtevima. Pozivaju sve prisutne da demonstriraju na različite kreativne načine, da dođu i daju svoj doprinos. Više komentara na društvenim mrežama oslikava zabrinutost da će, ako se energija protestnog pokreta ne očuva, ovaj trenutak biti prokockan.

Tokom protesta, neki učesnici su ukazivali na protivljenje trenutnom medijskom izveštavanju i na način na koji RTS izveštava o studentima, smatrajući da je to često pristrasno. Postavlja se pitanje o slobodi medija i njegovoj ulozi u oblikovanju javnog mnjenja kao važnom faktoru u ovoj potrazi za promenama. Na društvenim mrežama se pojavila sumnja o nezavisnosti novinara i njihovoj sposobnosti da izveštavaju o događajima bez pritisaka vlasti.

Iz ovog protesta proizašlo je važno pitanje: kako mobilizovati širu zajednicu da se uključi u podršku ovim studentima i njihovim težnjama prema promenama? Organizacija i kreativnost delovanja, zajedno sa solidarnim akcijama, ključni su za održavanje ovog pokreta.

Studenti biciklisti kreću ka Strazburu: Prava istina o situaciji u Srbiji

Studenti iz Novi Sada su 3. aprila 2025. godine započeli svoje biciklističko putovanje od 1.200 kilometara do Strazbura, kako bi skrenuli pažnju evropskim vlastima na tešku situaciju u Srbiji. Na čelu akcije su oko 150 studenata koji veruju da će njihovo putovanje doprineti širenju istine o neodgovarajućem postupanju vlasti prema građanima i studentima.

Profesor Aleksandar Alek Kavčić naglasio je važnost ove ture, rekavši da se studenti bore za demokratiju, akademske slobode i ljudska prava. On nije imao velika očekivanja od evropskih birokrata, ističući da je Evropska unija ranije ignorisala ozbiljne probleme, uključujući i očigledne nepravilnosti na izborima u decembru 2023. godine.

Biciklisti planiraju da se susretnu sa evropskim zvaničnicima preko svojih zahteva, a očekuju i podršku studenata iz drugih zemalja. Kroz gradove kao što su Haga, Antverpen i Brisel, oni žele da pokažu solidarnost sa protestima u Srbiji, koji traju već više od četiri meseca.

Na putu do Strazbura, studenti će proći kroz valovit teren koji zahteva dodatni trud, ali ih motiviše podrška koju dobijaju duž rute. Tura nije samo fizičko putovanje, već i simbol nade za sve koji se bore za bolji sistem u svojoj zemlji.

Evropski parlament zahteva istragu o incidentu na protestu 15. marta

Članovi Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) pozvali su Vlade Srbije da sprovedu transparentnu i nezavisnu istragu u vezi sa urušavanjem nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kao i o navodnoj upotrebi nezakonite tehnologije tokom protesta održanog 15. marta 2025. godine.

U izveštaju koji je usvojen sa 55 glasova za, uz 13 protiv i 8 uzdržanih, izražena je zabrinutost zbog sistemskih problema koji su istaknuti tokom protesta, uključujući građanske slobode, korupciju i zaštitu životne sredine. Poslanici su naglasili da je korupcija značajna prepreka za pristupanje EU i istakli potrebu za sveobuhvatnim pravnim postupcima koji bi omogućili bolje razumevanje odgovornosti za navedene incidente.

Evroparlamentarci su takođe uputili upozorenje da će bliski odnosi Srbije sa Rusijom dodatno destabilizovati stratešku orijentaciju Srbije prema Evropskoj uniji. Oni traže da EU postavi jasne kriterijume za nastavak pregovora sa Srbijom, s obzirom na nedovoljno ispunjenje zahteva u ključnim oblastima kao što su vladavina prava i sloboda medija.

Evidentna je potreba da se poštuju osnovne vrednosti koje definišu članstvo u EU, a to podrazumeva ne samo sprovođenje reforma već i ostvarivanje dijaloga sa Kosovom u dobroj veri. Poslanici EP pozivaju vlasti Srbije da snažno pokažu političku volju za reformama koje će omogućiti brži napredak ka članstvu.

Nastavnici i roditelji Jovine gimnazije organizovali protest zbog najave onlajn nastave

Danas su se ispred Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu okupili nastavnici i roditelji učenika kako bi protestovali zbog najave o uvođenju onlajn nastave. Organizatori skupa su istakli da je situacija neodrživa, s obzirom na to da je škola zaključana i da se učenici ne mogu vratiti na redovno školovanje.

U razgovoru sa članicom Gradskog veća za obrazovanje, Milicom Vučićević, rečeno je da su svi zahtevi roditelja i nastavnika uzeti u obzir, te da se nadaju da će njihova deca uskoro ponovo biti u učionicama. Ipak, okupljeni su se suočili sa obezbeđenjem zgrade Pokrajinske vlade, koje im nije omogućilo pristup.

Učitelji su naglasili da su dobili uputstva za uvođenje onlajn nastave direktno od ministra prosvete, ali im nije jasno zašto je odluka o zaključavanju škole doneta bez dodatnog objašnjenja ili konsultacija sa zajednicom.

Pritisak na prosvetne radnike se povećava, a roditelji i učenici su odlučili da preuzmu teret ovog problema. "Znanje nije roba, već temelj slobodnog društva. Ova obustava se nastavlja dok se ne ispune naši zahtevi," kazali su učenici koji su fizički blokirali ulaz u učionice, naglašavajući da su osnaženi i spremni da izdrže sve pritiske.

Odgovor United Media na pretnje predsednika Vučića

United Media je oštro osudila izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji se prisetio svoje nedavne posete Parizu, gde je targetirao studente u blokadi i novinare, nazivajući ih "platformom za sprovođenje nasilja". Ovakve pretnje se doživljavaju kao otvoreni napad na slobodu medija i pravo na informisanje, što je osnovna vrednost svakog demokratskog društva.

Predsednik Vučić je poručio da će svi koji se bave pričama o nasilju odgovarati pred zakonom, dodajući da će jedan od zahteva koji će biti izneti na njegovom skupu u Beogradu biti da se stane na kraj nasilnicima. Iako se njegov poziv može činiti kao način da se smiri situacija, United Media smatra da on zapravo pokušava da ućutka kritiku i opoziciju, a posebno ljude koji se bore za istinu.

"Kako je moguće da predsednik države naziva slobodne medije izvorom nasilja? Takve izjave mogu imati posledice koje prevazilaze granice medija, jer podstiču podele i stvaraju atmosferu straha", navodi se u saopštenju United Media. Oni pozivaju i domaću i međunarodnu javnost da osude ovakve pretnje koje predstavljaju ozbiljno kršenje demokratskih vrednosti.

Ustav Republike Srbije propisuje da predsednik treba da obezbedi poštovanje ljudskih prava i ljudske slobode, dok se čini da Vučić ruši te principe, targetirajući sve koji ne podržavaju njegovu vlast. United Media poziva predsednika da se odrekne imuniteta i odgovara za svoje reči i dela, ukazujući na neophodnost slobodnog medijskog prostora za održavanje demokratije u zemlji.

Pritisci i pretnje pred Vučićev skup u Beogradu

Analitičar Dragomir Anđelković izjavio je da će pritisci na ljude da prisustvuju skupu Pokreta za narod i državu 12. aprila u Beogradu biti kontraproduktivni za predsednika Aleksandra Vučića. Tokom prethodnih dana, javnost je obaveštena o različitim pritiscima koji se vrše na zaposlene u državnim institucijama i javnim preduzećima kako bi se obezbedio dovoljan broj prisutnih na ovom događaju.

Anđelković ističe da se dva faktora ističu u vezi sa ovom strategijom: 1. Vučić je postao verovatan žrtva sopstvene percepcije popularnosti, koja se čini višom nego što zaista jeste, dok njegovi saradnici ne smeju da ga suoče s realnošću njegovog opadajućeg rejtinga. 2. Uloga informisanih građana, koji zapravo svesno biraju da ne prisustvuju ovakvim manifestacijama, može značajno uticati na konačni ishod skupa.

U svojoj poruci, Vučić je pozvao sve koji žele da brane Srbiju, govoreći da je obaveza svih građana da se uključe, dok se ipak pritisak na odredjene grupe povodom ove akcije pojačava. Anđelković takođe naglašava da bi potencijalni pritisci i pretnje na svakom koraku mogli značiti povratak negativne percepcije među građanima i smanjenje podrške stranci na vlasti. Ove mere se tumače kao pokušaj vlasti da prikrije istinsko stanje stvari u zemlji.

Incident kod Vukovog spomenika tokom protesta

Tokom akcije pod nazivom "Malo večernje dinstanje", koja se održala 9. aprila 2025. godine kod Vukovog spomenika u Beogradu, došlo je do incidenta kada se vozač crnog automobila zaleteo na okupljene građane. Prema informacijama izveštaja, incident se dogodio nešto posle 19 časova u Ruzveltovoj ulici, a povređen je jedan policijski inspektor.

Okupljanje građana, koje je podržalo studente u njihovim zahtevima, privuklo je učesnike iz više beogradskih opština, uključujući Mirijevo, Kaluđericu, Savski Venac i Stari grad. Prvo su stigli građani iz Mirijeva i Kaluđerice, a oko 19:15 je održano 16 minuta tišine u znak sećanja na recentne tragedije i kao simbol podrške studentskim zahtevima.

Incident je dodatno izazvao strah među učesnicima, koji su se okupljali sa transparentima i zastavama Srbije. Glavni organizator Đorđe Miketić je naglasio važnost borbe protiv korupcije i podsetio na značaj društvenog angažovanja i mobilizacije zajednice protiv trenutnog stanja u Beogradu.

Iako trenutno nema potvrđenih informacija o ozbiljnim povredama među okupljenima, incident ukazuje na mogućnosti nasilja tokom protesta, te na potencijalne rizike koje preuzimaju građani koji se bore za svoje nezavisne i slobodne glasove.

Studenti organizovali protest ispred RTS-a

Danas, 9. aprila 2025. godine, ispred zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) održava se protest u organizaciji studenata u blokadi. Ova akcija, pod nazivom "Nije lepo lagati", ima za cilj ukazivanje na neprihvatljive izjave i propagandu vlasti.

Studenti su pozvali građane da se pridruže i da zajedno iskažu svoja nezadovoljstva. Njihov slogan 'Nije lepo lagati' postao je simbolično oružje protiv napada na istinu i slobodu medija. Među okupljenima su se našle i poznate sportske ličnosti, poput Vladimira Štimca i Milenka Topića, koji su podržali studente dok su se okupljali oko transparenata i pesama posvećenih slobodi.

Protest je počeo minutom tišine za 16 žrtava pada nadstrešnice u Novom Sadu, koji se dogodio 1. novembra prethodne godine. Učešće sportista na ovom događaju naglašava kako su protesti postali platforma za okupljanje različitih društvenih slojeva u borbi za bolje uslove u zemlji. Štimac, jedan od poznatih lica na protestu, rekao je da 'svako treba da dođe i podrži' ovu akciju.

Ova vrsta solidarnosti je ključna u trenucima kada se strukture vlasti suočavaju sa slabljenjem povjerenja kod građana, a ovaj protest nije samo ispit podrške studentima već i zahteva za odgovorom od strane vlasti.

Pritisci na studente na Visokoj školi strukovnih studija u Subotici

U Subotici, studenti Visoke škole strukovnih studija za vaspitače i trenere nastavljaju da se bore protiv pritisaka koje vrši akademska uprava. Dana 8. aprila 2025. godine, Nastavno-stručno veće je donelo odluku da će prekinuti studentsku blokadu, što dovodi do potencijalne krize, budući da su studenti jasno izrazili svoj stav o potrebnim promenama.

U komentarima se ističe da “škola ne može da prekine blokadu” i da ta odluka pripada samo studentima. To jasno ukazuje na značaj autonomije i prava studenata da se organizuju i izraze svoje stavove bez pritisaka od strane institucija. Ovaj incident simbolizuje širi trend pritiska na studente u Srbiji i njihove borbe za nastavak blokada, koje se često koriste kao oblik protesta protiv stanja u obrazovanju.

Njihova borba za prava na slobodno okupljanje i glasanje o važnim pitanjima ukazuje na rastući nezadovoljstvo unutar akademske zajednice. Aktivniji studenti nastavljaju da traže podršku od svojih kolega i šire javnosti, čime traže indeks stabilnosti i fer uslova u obrazovnim institucijama.

Imenovanje Macuta kao mandatara: Da li se nešto menja?

Nedavno imenovanje Đure Macuta za novog premijera Srbije nije iznenadilo stručnjake i javnost, koji su očekivali da će njegov dolazak na vlast označiti nastavak dosadašnjeg trenda u politici Srbije. Saša Đogović, ekonomista, smatra da se sistem nije značajno promenio ovim izborom, naglašavajući da se radi o "protočnom bojleru" svih želja koje dolaze iz vladinih krugova.

Prema njegovim rečima, prava promena koju studenti traže podrazumeva reformu institucija i njihovu funkcionalnost u skladu sa ustavnim i zakonskim ovlastima. Ipak, s novim mandatarom se ne očekuje pomak u odnosu na postojeću politiku.

"Menjanje sistema, što traže studenti, znači da profunkcionišu institucije. Međutim, kandidat Macut je već politički opredeljen, što ga diskreditira na samom početku njegovog mandata", istakao je Đogović.

Njegova procena je da će nova vlada, čija će politička težina biti minimalna, trajati možda do kraja godine, s obzirom da je "duh nezadovoljstva građana više u bocu ne može vratiti." Očekuje se da će protesti nastaviti da se šire kao odgovor na neispunjene zahteve i nepromenjen sistem.

Kako su se protesti studenata u srpskim gradovima nastavili, Macutovo imenovanje se doživljava kao nova kap koja je prelila čašu nezadovoljstva, sa naglaskom na potrebu za ekspertskom vladom koja će stvarno raditi na ispunjavanju zahteva građana i institucija.

Sukob između građana i članova SNS-a u Inđiji

U Inđiji, došlo je do tenzija kada je gradonačelnik predao salu OŠ Petar Kočić članovima SNS-a, izazivajući proteste među lokalnim stanovnicima. Ovaj incident se desio u kontekstu sve većih pritisaka na građane, a studenti koji su spavali napolju u hladnim uslovima tokom januara zbog zabrane korišćenja sportske hale, dodatno su podsticali nezadovoljstvo u zajednici.

Stanovnici kritikuju dolazak SNS-ovaca u svoju okolinu, smatrajući to provokacijom i znakom nepoštovanja prema lokalnim potrebama i pravima. Kako su neki od komentatora ukazali, ovaj događaj oslikava predstojeći sukob interesa koji se često dešava kada vlasti pokušavaju da uguše glasove disidenata i nezadovoljnih građana.

Na društvenim mrežama, lokalni aktivisti i građani izražavaju sumnju u motive SNS-a, pitajući se zašto su potrebni dodatni bezbednosni resursi za učionicu, što dodatno ukazuje na podršku koju iskazuju lokalni lideri umesto svojih građana.

Jekić osudio Brnabić: Širenje mržnje prema studentima

Poslanik Stranke slobode i pravde, Dalibor Jekić, izneo je oštru kritiku na račun predsednice Skupštine Srbije, Ane Brnabić, zbog njenih izjava o studentima koje je nazvala teroristima. Jekić je istakao da su njene reči izazvale ozbiljnu uznemirenost u javnosti, s obzirom na to da je optužila studente za planiranje blokade beogradskog aerodroma Nikola Tesla.

"Takva retorika je neprihvatljiva i dovodi do širenja mržnje prema mladima koji se bore za svoja prava na ulicama. S obzirom na to da se u društvu već oseća tenzija, ovakve izjave samo dodatno podižu temperaturu među građanima", rekao je Jekić. On je takođe ukazao da krivicu za nasilje u društvu treba tražiti u vlastima, koje su odgovorne za stanje u zemlji.

U međuvremenu, Jekić se osvrnuo na nedavne događaje, uključujući hapšenje studenta Stefana Radojičića, koje se dogodilo po emitovanju snimka na uređaju sa prorežimske televizije Informer. Jekić je izrazio zabrinutost zbog načina na koji vlast tretira akademsku zajednicu, optužujući Brnabić da demokratiju predstavlja kao teror.

"Da li je normalno da se studentski protesti upoređuju sa delovanjem terorističkih grupa? To je bez presedana i mora da se zaustavi", naglasio je Jekić. Ponovno je pozvao na hitan dijalog između vlasti i studentskih organizacija kako bi se sprečilo daljnje nasilje i konfrontacije na ulicama.

Proterivanje hrvatske državljanke iz Srbije

Državljanka Hrvatske, IvKović Stojanović Arien, proterana je iz Srbije na osnovu procene koju je izdao organ nadležan za zaštitu bezbednosti Republike Srbije, koji je naveo da njen boravak predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik. Prema dostupnim informacijama, ona je dugo živela u Beogradu, gde je završila medicinski fakultet i udala se za srpskog državljanina.

Ova odluka o proterivanju dolazi kao direktna posledica njenog aktivizma i podrške studentima, što dodatno podstiče zabrinutost među građanima o stanju ljudskih prava i slobode mišljenja u Srbiji. Na društvenim mrežama, korisnici su izrazili šok i osudu prema ovom potezu vlasti, smatrajući da je taj čin represivnog karaktera. Mnogi komentari ukazuju na to da se ovakva politika provodi u cilju zastrašivanja i potiskivanja drugih koji javno izražavaju neslaganje.

Jedan od komentara ističe da bi IvKović trebalo da tuži vlasti u Strazburu zbog povrede ljudskih prava, što dodatno ukazuje na frustraciju građana prema trenutnom režimu. Ovaj incident dovodi u pitanje legitimitet vlasti i njihovu sposobnost da obezbede zaštitu i prava svim građanima, uključujući strane državljane koji žive u zemlji.

Protest studenata u Beogradu: Od snimanja do hapšenja

U Beogradu su proteklih dana intenzivirani protesti studenata, posebno na Saobraćajnom i Medicinskom fakultetu, gde su se studenti okupili u znak protesta protiv vladajuće vlasti i njihovog delovanja. U središtu pažnje našao se slučaj Vojina Lazarevića, člana Srpske napredne stranke, koji je neovlašćeno snimao sastanak studenata tokom blokade fakulteta. Taj video je potom emitovan na televiziji Informer, što je izazvalo šok među studentima.

Studenti su se oglasili optužbama da je snimanje jedino imalo za cilj da otkrije ko odaje informacije i nije predstavljalo nikakvu pretnju ili nasilje. Lazarević je, nakon snimanja, napustio fakultet u automobilu sa skrivenim registarskim tablicama, a incident je izazvao dodatno nezadovoljstvo među studentima.

Nakon što je sinoć priveden student Saobraćajnog fakulteta, Stefan Radojičić, njegov povratak u redove studenata prošao je uz snažnu podršku kolega koji su se okupili ispred Policijske uprave. Oni su izrazili ogorčenje zbog hapšenja i upozorenja na moguće pritiske od strane vlasti, koje prema studentima deluju preteće i zastrašujuće.

Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, izjavila je da studenti planiraju teroristički napad, što je izazvalo velike polemike. Prema rečima poslanika Dalibora Jekića, ovakve izjave vode širenju mržnje i panike među građanima i studentima, pozivajući se na pređašnje napade i optužbe koje dolaze iz vlasti.

Duško Vujošević, proslavljeni košarkaški trener, istakao je važnost upoznavanja evropske javnosti sa trenutnom situacijom u Srbiji i podržao akciju studenata koji putuju ka Strazburu. Očekuje se da će veliki deo protesnih akcija, uključujući planirani biciklistički maraton do Strazbura, dodatno skrenuti pažnju međunarodnih institucija na probleme sa kojima se studenti suočavaju.

Protesti se nastavljaju, a studenti su složni u nameri da bore za svoja prava i traže odgovore od nadležnih institucija. Održavajući svoje principe slobode mišljenja, nadaju se formiranju expertske vlade, koja bi mogla doneti potrebne promene u društvu.

Podeljeni stavovi među studentima: Ekspertska vlada kao rešenje?

Na Univerzitetu u Novom Sadu, većina fakulteta u blokadi se saglasila da je jedino moguće rešenje za izlazak iz društveno-političke krize formiranje ekspertske vlade. U saopštenju objavljenom na zvaničnim profilima fakulteta, studenti su naglasili da vlada treba da se sastoji od neovisnih stručnjaka, koji će raditi na ispunjavanju njihovih zahteva i omogućiti pravedno funkcionisanje država.

U saopštenju se navodi: "Budući da studenti od početka zahtevaju sistemske promene i insistiraju na stranačkoj neopredeljenosti, smatramo da je ekspertska vlada jedino rešenje trenutne krize." Ovaj predlog dolazi u svetlu informacija da vlast nije ispunila njihove zahteve nakon više od četiri meseca blokada.

Ipak, za razliku od svojih kolega, studenti sa Filozofskog fakulteta u Beogradu su se izjasnili protiv ove inicijative. Oni su u saopštenju poručili da nije normalno da se studentski pokret manipuliše, te su izražavali zabrinutost zbog potencijalnog uticaja vlasti da podmesti svoje članove među studentima kako bi ostvarili svoje političke ciljeve.

Profesor Bojan Pajtić iz Novog Sada ukazao je na to da su vlasti i mediji već preduzeli strategije da razdvoje studentski pokret kroz različite optužbe i pritiske. "Režim se u poslednje vreme oslanja na obaveštajne podatke BIA, a recentni događaji ukazuju na to da studenti moraju održati jedinstvo kako bi ostvarili svoje ciljeve," rekao je Pajtić.

U vreme kada studenti nastavlaju svoje proteste, uključujući biciklističku turu ka Strazburu, razlike u mišljenjima između različitih fakulteta mogu ugroziti efikasnost njihove borbe.

Kako se bliže naredni protesti, kao što je onaj zakazan za 12. april u Novom Pazaru, važno je da studenti nađu zajedničku platformu kako bi udruženi nastupili prema vlastima.

Veliki građanski protest kod Vuka u Beogradu

U znak sećanja na žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu i u znak solidarnosti sa studentima, građani iz više opština, uključujući Palilulu, Zvezdaru, Savski venac i Stari grad, okupit će se 9. aprila 2025. godine u 19 časova kod Vukovog spomenika. Protest, koji je nazvan "Malo Noćno Dinstanje", obuhvatiće različite aktivnosti i simbolične akcije.

Planirano je da se okupljanje započne u 17:45 časova ispred Bioskopa "Slavica" na Karaburmi, gde će se stanovioci desne obale Palilule okupiti pre nego što se upute ka Bogosloviji da bi se susreli sa komšijama sa leve obale u 18:30. Ova organizacija pokazuje spremnost građana da se udruže i izraze svoj stav protiv trenutnih društvenih nepravilnosti.

U znak sećanja i solidarnosti, u 19:14 časova biće obeleženo 16 minuta tišine. U 19:30 planira se da protest počne zvučnim akcijama, označavajući početak "dinstanja". Ovaj događaj nije samo skup, već i poziv za zajedništvo i podršku onima koji se bore za pravdu i bolja prava na obrazovanje.

Predlog ekspertske vlade od strane dela studenata

Tokom rasprava na društvenim mrežama, studenti su izložili ideju o formiranju ekspertske vlade kao moguće rešenje za trenutnu političku krizu. U razgovoru se ističe da je potrebna sloga unutar studentstva i opozicije kako bi se postigla jedinstvena i snažna akcija, nasledna ideja je opozicija o kojoj se u poslednje vreme sve više raspravlja. Napominje se da je opcija generalnog štrajka nepraktična ako nije podržana zajedništvom.

Studenti razmatraju različite pristupe, uključujući: - Formiranje političke stranke ili pokreta sa ciljem raspisivanja novih izbora. - Ujedinjenje cele opozicije kao ključni korak ka promeni.

Mnogi komentatori, poput jednog korisnika, ukazali su na činjenicu da neće biti lako ostvariti jedinstvo, s obzirom na to da su osnivači različitih mišljenja i ideja. Doprinosi poput ovih podsećaju da se žele mirna rešenja bez nasilnog pristupa, ali istovremeno je naglašena potreba za brzim i efikasnim odgovorom na trenutnu situaciju. Ova rasprava pokazuje koliko su studenti svesni kompleksnosti politike i izazova s kojima se susreću u pokušajima da promene postojeće stanje.

Akcija '555' u Nišu: Studenti i građani blokirali mostove

U subotu, 7. aprila 2025. godine, studenti i građani Niša organizovali su blokadu pet najprometnijih mostova u gradu, u okviru akcije nazvane '555'. Ova akcija je simbolično označila pet meseci kontinuiranih studentskih protesta u Srbiji. Tokom blokade, koja je trajala pet sati, održavane su razne aktivnosti koje su pridobijale pažnju prolaznika i pružale podršku studentskoj borbi.

Na mostu kod DIS-a okupilo se nekoliko stotina ljudi, uključujući decu i ljubimce, dok je muzika odjekivala kroz vazduh. Organizovani su razgovori sa građanima, duvanjem balona, čak i merenjem pritiska. Na mostu kod Vatrogasnog doma, održan je kviz o studentskim zahtevima, dok su na Mostu mladosti učesnici odgovarali na pitanja za nagradu od 1000 evra u lažnim novčanicama. Ignorisanje poziva na podršku dovelo je do smanjenog broja učesnika na nekim mestima, čime je jedan Nišlija izrazio zabrinutost.

Iako je akcija bila mirna, došlo je do manjih provokacija od strane prolaznika, ali je policija reagovala suzdržano, podnoseći samo jednu prekršajnu prijavu za narušavanje javnog reda i mira. Učesnici su bili većinom svesni da podrška građana prelazi samo fizičku aktivnost; mnogi Nišlije već mesecima izražavaju solidarnost sa studentima.

Studenti su takođe izrazili zabrinutost zbog profila koji su mediji postavljali o njima, ističući da oni ne odustaju od svojih zahteva i nastaviće sa protestima dok se njihovi glasovi ne čuju. Ovaj događaj nije samo iznosio zahteve studenata, već i podizao svest o važnim društvenim i političkim pitanjima u Srbiji.

Dekan Roglić: Država otvorila rat protiv akademske zajednice

Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, Goran Roglić, izjavio je da je u poslednje vreme reakcija vlasti prema Univerzitetu bila apsolutno neprimerena. "Ukoliko predsednica Skupštine, ministri, predsednik države dozvole sebi da nazivaju rektora i dekane kriminalcima, kako to drugačije tumačiti nego kao da je država otvorila rat protiv nas?" ocenjuje Roglić, naglašavajući ozbiljnost situacije.

Tokom emisije na N1, dekan je ukazao na nedostatak realne mogućnosti za postizanje zajedničkog rešenja između akademske zajednice i vlasti, što po njemu može voditi jedino ka radikalizaciji događaja. "Naša strana mora da obezbedi jasne informacije o stanju u zemlji", dodao je Roglić, naglašavajući potrebu za angažmanom akademske zajednice u ovom procesu.

Roglić smatra da su studenti i njihovi zahtevi postali simbol zadatka koji članovi akademske zajednice ne mogu ignorisati, ističući da je opasno bilo kakve zahteve smatrati nasilnicima. "Naši studenti su uspeli da očuvaju mir na protestima", tvrdi on i dodaje kako je njihova borba za pravdu odraz opšteg nezadovoljstva građana.

U narednom periodu, očekuje se otvaranje dijaloga između vlasti i univerziteta, pri čemu se nadaju da će se pronaći načini da se prevaziđu trenutni konflikti. Roglić takođe napominje da je za uspješan stizanje do rešenja potrebna dobra volja sa obe strane, a ne samo zahtevi bez konkretnih mera.

'Marš zdravstvenih radnika' u Novom Sadu: 'Studenti biju bitku za sve nas'

U Novom Sadu, održan je Marš zdravstvenih radnika 7. aprila povodom Svetskog dana zdravlja. Skup je započeo u 18 časova ispred Železničke stanice, a plan je bio da se učesnici upute ka Trgu slobode. Cilj marša bio je pružiti podršku studentskim zahtevima i osigurati dostojanstvo zdravstvenih radnika

Tokom skupa, učesnici su skrenuli pažnju na zloupotrebu zdravstvenih ustanova u političke svrhe. Endokrinološkinja Lidija Bajkin naglasila je značaj nošenja belog mantila kao časti i odgovornosti, dok je ukazala na nedopustivost nedavne posete predsednika Vučića povređenima u jednostavnoj nezi zbog epidemioloških mera.

Tokom marša, planirano je da studenti pročitaju Hipokratovu zakletvu, dok će zdravstveni radnici ponovo položiti zakletvu. Ovaj simbolični trenutak označava jedinstvo svih koji se bore za etički pristup u zdravstvu i mučno se bore protiv brojnih problema u zdravstvu i obrazovanju, istovremeno naglašavajući važnost njihova međusobnog podržavanja.

Kamere su pratile skup do njegovog završetka koji je predviđen za 21 čas, a očekuje se da će marš dodatno pojačati svest o važnim zahtevima i borbama i jednog i drugog sektora.

Novosadski studenti na biciklističkoj turi do Novog Pazara i Kraljeva

Novosadski studenti iz blokade planiraju da se u sredu, 9. aprila 2025. godine, upuste u biciklističku turu za pravdu i solidarnost do Novog Pazara i Kraljeva. Ova tura će trajati četiri dana, a studenti će tokom putovanja preći ukupno 526 kilometara. Očekuje se da će se turisti priključiti protestu u Novom Pazaru 12. aprila.

Planirani put podrazumeva prolazak kroz Petrovaradin, Sremske Karlovce, Rumu, i druge gradove, sa odmorom i spavanjem u Lozničkim, Valjevu i Kraljevu. Ulazak na protest u Novom Pazaru biće simboličan trenutak okupljanja za sve studente koji zahtevaju bolju budućnost.

Tokom putovanja, studenti će prikupljati donacije za svoju opremu kao što su unutrašnje gume, pakne za kočnice, i hranu. Osim toga, podrška lokalnih zajednica se očekuje, dok će studenti biti u kontaktu sa građanima kako bi skrenuli pažnju na svoje zahteve tokom akcije.

U okviru protesta, organizovaće se razne aktivnosti i programi, a studenti će nastaviti da pozivaju sve zainteresovane da se pridruže njihovoj borbi za reforme koje su im potrebne.

Klasni rat i studentski protesti u Srbiji

U svakodnevnom govoru, protesti u Srbiji često su predstavljeni kao "pobuna bogatih", međutim, osnovni koncept svodi se na duboku analizu trenutnog stanja u društvu. Studentski protesti, koji traju već nekoliko meseci, zapravo predstavljaju otpor obrazovanih i profesionalnih elita protiv postojećih struktura vlasti koje favorizuju uski krug privilegovanih.

S obzirom na to da se u Srbiji formiraju lični dogovori između političke elite i vlasnika krupnog kapitala, bogati su često u koliziji sa širim društvenim interesima. Mnogi analitičari smatraju da je trenutna situacija rezultat nesposobnosti vlasti da obezbedi fer uslove za sve građane, a studentski pokret je pokrenuo pitanje centralnog identiteta nacije — kako upravljati sopstvenim resursima uz transparentnost.

U simboličkom obliku, studenti su uveli poruke nenasilja i ljubavi kao odgovor na agresivne narative u javnom diskursu. Tim putem, oni se povezuju sa kolektivnim sećanjem i prošlim tragedijama, zahtevajući suštinske promene koje reflektuju vrednosti pravde i jednakosti. Zajednica sećanja i solidarnosti često se spominje kao ključni aspekt novog patriotizma koji se rađa iz studentskih protesta, pružajući širu sliku o tome kako se građani bore protiv ličnih režima i inicijativa koje teže da ih marginalizuju.

Studenti zahtevaju društvene promene

Studenski protesti u Srbiji traju već četiri meseca i nastavljaju da se šire širom zemlje, obuhvatajući Novi Sad, Kragujevac, i Niš. Zahtevi studenata su jasni i pravno utemeljeni, usmereni ka rušenju postojeće društvene hijerarhije. Ova hijerarhija je opisana kao podela između visoke, srednje i niže klase, pri čemu trenutna vlast, predvođena Aleksandrom Vučićem, zauzima mesto visoke klase.

U svom apelu, studenti ističu da se bore za prava i jednakost svih građana, a ne samo za svoja prava. Oni smatraju da njihova borba nije isključivo politička, već predstavlja širu društvenu borbu protiv nepravde. Kako navode, svaka blokada koju planiraju služi ne samo kao pritisak na vlast, već takođe osnažuje njihovu zajedničku poziciju i solidarnost.

Savo Manojlović, istaknuti aktivista, u pregledu stanja studentskih protesta navodi da bi trenutna organizacija protesta mogla učvrstiti njihov uticaj ukoliko bi se protesti odigravali istovremeno na više lokacija. Ova metoda, smatra Manojlović, je osnova da se vlast suoči sa nepredvidivim otporom koji ne može ignorisati. U prošlosti, masovne blokade su dovele do važnih građanskih pobeda, kao što su povlačenje nekih zakona i obustavljanje štetnih projekata.

Učesnici ovih protesta osnažuju svoje zahteve, pozivajući se na pravo na mirno okupljanje i pozivajući sve građane da se pridruže njihovim akcijama. Oni smatraju da je solidarnost među različitim grupama, bez obzira na ideološke razlike, ključna za postizanje zajedničkih ciljeva. Očekuje se da će sledeći protest, koji se planira, zadržati ovu energiju i pružiti nastavak širokog građanskog otpora.

Zaječar u pokretu: Šetnja kao znak otpora

U Zaječaru, građani su se okupili u znak protesta kako bi pokazali solidarnost sa hapšenim studentima i izražavali svoje nezadovoljstvo. Otpor se manifestuje kroz šetnje, koje simbolizuju borbu protiv nepravde i nedenih potreba za pravdi.

Na društvenim mrežama se koriste različiti izrazi podrške, uključujući uzvik "PUMPAJ!", što dodatno motiviše učesnike da se okupe i zajednički bore. Mnogi komentatori izražavaju uvjerenje da je potrebno aktivirati više građana kako bi se stvorila veća podrška za proteste i održavali nezavisni pregovori o važnim pitanjima.

Komentari sa društvenih mreža pokazuju da građani prepoznaju važnost okupljanja i ohrabruju jedni druge da se ne povlače uprkos izazovima. Ovakva mobilizacija ukazuje na zajedništvo i odlučnost u traženju pravde za sve pogođene nezakonitim hapšenjima. Očekuje se da će ovi protesti nastaviti da se šire, sa planovima za dodatne akcije u narednim danima.

Protesti u Beogradu: Podrška hapšenom studentu

Na ulicama Beograda, studenti su se okupili u znak podrške hapšenom kolegi ispred policijske stanice u Bulevaru despota Stefana. Prema informacijama, hapšeni student je pušten, ali su okupljeni odlučili da ostanu ispred stanice kako bi izrazili svoju solidarnost. Uzimajući u obzir opasne tendencije vlasti prema studentima, protesti se pretvaraju u bitku za prava i slobode.

Jedna studentkinja Fakulteta političkih nauka potvrdila je da se hapšeni student javio roditeljima i da se očekuje njegovo obraćanje okupljenima. Pozivi na hitnu akciju su se proširili među studentima, naglašavajući svoj zajednički cilj - borbu protiv pritisaka vlasti. Mnogi smatraju da je važno stati uz one koji su pogođeni represijom, što pokazuje jak osećaj zajedništva unutar studentske zajednice.

U prethodnim vestima, takođe je istaknuto da se protesti nastavljaju bez znakova slabosti, i da se studenti organizuju za nastavak borbe protiv nepravde. Događaji poput ovih se sećaju kao primer solidarnosti i potrebne akcije, i očekuje se da će se dalje razvijati tokom večeri kada će se održati protest u Novom Sadu.

Društvene mreže su prepune ohrabrujućih reči i motivacije studenata da nastave da se bore za svoja prava, čime se održava energija pokreta i čini njihova optužba protiv vlasti sve jačom.

Podrška studentima iz Južne Koreje

Društvene mreže su zabeležile snažnu podršku studentima iz Južne Koreje, koji su izrazili solidarnost sa srpskim studentima tokom njihove borbe. U ovoj situaciji se može primetiti značaj međunarodne podrške, dok komentari korisnika ukazuju na mešavanje humora i ozbiljnosti kada se govori o aktualnim studentima i njegovim izazovima. Takođe, brojni su komentari i pitanja o identitetu studenata koji su se okupljali, kao i sumnje o njihovim pravim motivima.

Osim toga, postovi prikazuju nedavnu situaciju na Kosovu, u kojoj se izražava nezadovoljstvo zbog organizovanih akcija koje se smatraju izdajničkim, kao i poziva na okupljanje za podršku onima koji su pogođeni trenutnim stanjem. U ovom kontekstu, korisnici raspravljaju o tome kako pojedini studenti iz Kosovskih snaga mogu uticati na percepciju protesta i podrške među građanima.

Očigledno je da se solidarnost širi i da se studenti organizuju u znak podrške kolegama, sa željom da istaknu važnost zajedništva u borbi protiv nepravde.

Formiranje jedinstvenog fronta otpora

Dragan Bjelogrlić ističe trenutak kada se mora formirati front otpora protiv trenutne vlasti, koja se suočava s kritikama za brojne nepravde. Brojni komentatori pozivaju na ujedinjenje građana kako bi se stvorila jača opozicija protiv onoga što nazivaju „mračnom budućnošću“. Neki korisnici izražavaju sumnju u sposobnost vlasti da ispuni zahteve protestanata, naglašavajući da su odmazde već počele i kako je potrebno delovati brzo i efikasno.

Očekuje se da će opozicija preuzeti inicijativu i jasno izraziti želju da se izbore za izbore i ispune zahtevi studenata. Važno je napomenuti da su mnogi komentatori zabrinuti zbog stanja u kojem se nalaze, apelirajući na kolektivno delovanje kako bi se društvo ujedinilo protiv neprijatelja koji sabotira napredak. Predložene strategije uključuju ne samo koordinaciju među studentima i profesorima, već i šire udruživanje svih onih koji se protive trenutnoj vlasti.

Postovi ukazuju na važnost komunikacije sa narodom i sticanja poverenja, što je ključno za jačanje ovih pokreta. Na kraju, naglašena je neophodnost povratka umerenosti i odgovornosti u javnom delovanju kako bi se izbegla ponovna podela koja može oslabiti borbu protiv vlasti.

Ujedinjenje kao odgovor na vlast

Građani Srbije, posebno studenti, pozivaju na stvaranje zajedničkog fronta otpora protiv trenutne vlasti. Neophodno je ostvariti jedinstvo kako bi se podigao pritisak na vlast i zahtevili iscrpljujući odgovori na aktuelne probleme. Diskusije na društvenim mrežama ukazuju na sveprisutno nezadovoljstvo i hitnost za akciju, kao i na potrebu za političkom lustracijom unutar opozicije, koja treba da predstaviti jasne ciljeve i akcije.

U komentarima se čuju različite strategije, ali je jasno da građani vide potrebu za brzim organizovanjem i zajedničkim delanjem. To uključuje podršku studentima, kao i formiranje više frontova koji bi zajedno radili na ostvarenju traženih promena. Uoči predstojećih protesta, mnogi komentatori ističu značaj komunikacije sa narodom i postizanja povjerenja u konekciji sa širim delovanjem.

Ujedinjenje različitih društvenih grupa, zajedno sa studentima, može stvoriti moćan glas protiv vlasti, rezultirajući u snažnijem kolektivnom izrazu neslaganja. U tom smislu, trenutni agregatori protesta mogu postati početna tačka za širu društvenu promenu.

Gradonačelnik Budimpešte podržao srpske studente

Gradonačelnik Budimpešte Gergelj Karačonj dočekao je srpske studente bicikliste na Trgu heroja u Budimpešti, što je izazvalo uzbuđenje među učesnicima njihovog putovanja prema Strazburu. Kako je naveo, Mađarska javnost poznaje situaciju u Srbiji i mnogi podržavaju hrabre mlade ljude koji se bore za slobodu i demokratiju. U trenutku kada su srpski studenti stigli, gradonačelnik je istakao da je to znak solidarnosti i da je korisno deliti vrednosti slobode.

U suprotnosti s njim, ambasadorka Srbije u Mađarskoj, Aleksandra Đurović, nije pružila podršku studentima, već je zatvorila ambasadu za vreme njihovog dolaska. Ovaj potez izazvao je dodatne komentare i podstakao kritike na račun njenog pristupa. Karačon je komentarisao da bi opozicione stranke u Mađarskoj, kao i njihove srpske kolege, trebale da budu u kontaktu i da rade na zajedničkim ciljevima, posebno u svetlu evropskih vrednosti.

Ova situacija pokazuje koliko je podrška lokalnih vlasti važna za pokret koji vodi srpska studentska zajednica. Dok se srpski studenti bore u pravcu Strazbura, Karačonjeva otvorenost prema njima može da simbolizuje širinu podrške koja prevazilazi nacionalne granice.

Studenti i srednjoškolci igraju kolu u Stožniku

U petak, 5. aprila 2025. godine, studenti i srednjoškolci iz Aranđelovca organizovali su drugu šetnju u okviru projekta "Buđenje Aranđelovca." Tokom ove šetnje, grupa je propješačila skoro 30 kilometara, obuhvatajući sela Orašac, Stožnik i Kopljare.

Cilj druženja i šetnje bio je da se povežu sa seoskim stanovništvom, upoznajući ih sa svojim aktivizmom i izazovima koje predstavljaju trenutni protesti u Srbiji. Uz njih su šetali i građani, kao i studenti i maturanti iz Mladenovca i Topole. U svakom od ovih sela dočekani su srdačno, a u Stožniku i Kopljaru zaorila su crkvena zvona.

Atmosfera je bila vesela, uz zvuke harmonike dok su se učesnici, zajedno sa lokalnim stanovništvom, uhvatili u kolo. Međutim, pored uživanja, bilo je negativnih komentara na društvenim mrežama. Neki su ukazali na to da protesti treba da budu usmereni na žrtve tragedije koja se dogodila u Novom Sadu, smatrajući da nema mesta veselju u ovakvim trenucima.

Ošenje studentskih zahteva i potreba za dijalogom s lokalnom zajednicom predstavljaju važan deo ovog protesta, i takvi događaji mogu doprineti širenju svesti o aktuelnim pitanjima među mladima.

Srbija proterala italijanskog pijanistu zbog podrške protestima

Iitalijanski pijanista David Martelo bio je proteran iz Srbije nakon što je svirao na niškim mostovima tokom petočasovne studentske blokade. Policija je Martelu odredila rok od tri dana da napusti zemlju, naglašavajući da postoje osnove sumnje da neće koristiti svoj boravak u predviđenim svrhe. On je u Srbiju ušao kao turista 4. aprila i odmah je podržao traženje promena od strane srpskih studenata.

Tokom protesta, Martelo je pozvao građane da postave želje za muzikom koju bi želeli da čuju, a jedna studentkinja tražila je da odsvira Imperijalni marš iz Ratova zvezda, što je bila prva kompozicija koju je izveo. Ovaj potez mogao bi ukazivati na međunarodnu solidarnost i podršku mladima koji se bore za svoja prava.

Protesti su u Nišu izazvali dodatnu pažnju nakon što je policija prepoznala Martela kao potencijalno pretnju za nacionalne interese, što može ukazivati na neovlašćeno uplitanje ovlašćenih organa u delovanje umetnika. Ovakva situacija podseća na veće probleme sa slobodom umetničkog izražavanja i pravo na protest koji se dešavaju u društvu nezadovoljnom trenutnom vlašću.

Protesti u malim mestima - Od Čente do Perleza

U poslednjim danima, protesti su se proširili i na manje gradove u Srbiji, pokazujući da je otpor trenutnoj vlasti sastavni deo kolektivnog delovanja građana. Jedan od značajnijih događaja bila je protestna šetnja od Čente do Perleza koja se održala nedavno.

Učesnici su podsećali na važnost aktivizma i solidarnosti, ističući da svako mesto, bez obzira na veličinu, može biti mesto za izražavanje slobode i pravde.

Diskusije na društvenim mrežama ukazuju na opšte oduševljenje građana, a percepcija je da je hrabrost popuniti ulice u manjim mestima čak i značajnija nego u urbanim centrima, gde je stanje sa javnim okupljanjima naviknutije.

Takođe, protestna šetnja u Subotici označila je još jedan bitan trenutak, a reakcije građana na društvenim mrežama govore o pomešanim osećanjima, od nade do razočaranja zbog malog odaziva u nekim prethodnim događajima. Jedan korisnik je izrazio zabrinutost zbog niskog odaziva tokom jednog od protesta u Nišu, primećujući da su ljudi umesto toga “ozbiljno raspravljali o stanju u zemlji”.

Ovi protesti služe kao podsećanje da su mali, ali hrabri koraci svakog pojedinca državi potrebni kako bi se ostvarili veći i značajniji ciljevi.

Đilas o potrebnoj prelaznoj vladi

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas istakao je da je za pravi izbor u Srbiji potrebno delovanje prelazne vlade u kojoj bi akademska zajednica imala značajnu ulogu. U svom obraćanju rekao je da prelazna vlada mora biti iznad politike trenutnih vlasti, te da treba da obezbedi poštovanje zakona i prekine zloupotrebu vlasti od strane Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke (SNS).

Đilas je naglasio da bi pri izboru premijera i osam ministara trebalo uključiti akademsku zajednicu, što bi moglo omogućiti ispunjenje studentskih zahteva i postaviti temelje za naredne izbore. On je kritikovao trenutnu vlast zbog ignorisanja zahteva i istakao kako je sada ključna potreba za uspostavljanje sistema koji ne zavisi od sns-ovskih interesa.

Sa druge strane, studenti, okupljeni oko protesta u Beogradu, poručuju da je njihova borba više od puke promene lica vlasti. Apsolventkinja Milica Marković izjavila je: „Mi ćemo se boriti za to da institucije prorade, bez obzira na to ko ih vodi“. Ove reči naglašavaju važnost institucionalne odgovornosti i funkcionalnog politčkog sistema kojem studenti teže.

Dok Đilas poziva na prekid veze između politikantskih interesa i vlasti, studenti i dalje nastavljaju svoje blokade kao način da pridobiju pažnju i podršku šire javnosti za svoja nastojanja.

Studenti traže odgovornost za incidente na protestima

Tokom poslednjih protesta, studenti su jasno stavili do znanja da neće ćutati i da zahtevaju odgovornost za događaje koji su se odigrali 15. marta u Beogradu i u Novom Sadu. U novom videu objavljenom na društvenim mrežama, više studenata, uključujući i one sa Fakulteta organizacionih nauka, naglasili su potrebu za sprovođenjem detaljne istrage o upotrebi zvučnog oružja, za koje smatraju da je izazvalo paniku tokom mirnog okupljanja.

U videu su prikazani snimci pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, zajedno sa scenama sa protesta gde je upotrebljeno oružje koje se smatra zvučnim topom. Zahtev za istragom je dodat kao peti zahtev u okviru njihovog pokreta i studenti traže da se utvrdi identitet odgovornih, kao i legalnost korišćenih tehnologija.

U međuvremenu, građani u Žablju su organizovali šetnju kao podršku studentima, blokirajući kružni tok kako bi ukazali na njihove zahteve. Ove akcije potvrđuju rastuću solidarnost među različitim grupama u borbi za pravdu.

Incident sa italijanskim pijanistom na studentskom protestu u Nišu

U subotu, 5. aprila 2025. godine, italijanski pijanista Davide Martello svirao je klavir na studentskom protestu u Nišu. Ova akcija imala je za cilj da pruži podršku studentima koji se protive trenutnim vlastima i njihovim politikama. Iako je događaj bio miroljubiv i umetnički, reakcija vlasti nije izostala.

Nakon ovog nastupa, Martello je deportovan iz Srbije i dobio je jednogodišnju zabranu ulaska u zemlju. Policija je obrazložila svoju odluku optužbom da je pijanista mogao da zloupotrebi svoj boravak.

Ovaj potez izazvao je brojne komentare i osude na društvenim mrežama, a mnogi smatraju da je to još jedan vid cenzure i pokušaj suzbijanja slobodnog izražavanja. Korisnici Reddita izražavali su tugu i sramotu zbog ovog događaja, a neki su čak ukazali na to da bi Martellu trebala biti omogućena povratak i nastavak umetničke karijere nakon promene vlasti.

Ova deportacija nije samo pitanje pojedinca već predstavlja širu tendenciju suzbijanja umetnika i aktivista koji pokušavaju da koriste svoju umetnost kao sredstvo za protesta. Martellov slučaj postao je simbol borbe za slobodu umetnosti i ljudskih prava u Srbiji, podstičući rasprave o slobodi govora i prava na mirna okupljanja.

U Srbiji je „narodni ustanak“, ali da li je to dovoljno?

Većina studenata u Srbiji izražava potrebu za promenama kroz pritisak na vlast putem protesta, što su nazvali 'narodni ustanak'. Međutim, postavlja se pitanje koliko dugo će moći da zadrže taj pritisak i da li će on biti dovoljan da dođe do stvarnih promena. Prema izveštaju švajcarskog javnog servisa SRF, protesti su u toku, a studenti se suočavaju s različitim izazovima, uključujući održavanje motivacije i jedinstva među učesnicima.

U diskusijama na društvenim mrežama, poput onih na Redditu, korisnici su podelili svoja razmišljanja o trenutnoj situaciji. Neki komentari ukazuju na to da je potrebno da se pritisak poveća i da će se studenti „kurčiti do kraja“, dok drugi izražavaju sumnju da će to biti dovoljno za postizanje ciljeva.

Atmosfera među studentima je mešovita, s jedne strane prisutna je nada, dok sa druge strane vlada zabrinutost da bi pritisak mogao oslabiti. Za razumevanje trenutne dinamike u Srbiji, važno je pratiti kako se studenti organizuju i kako se njihov pristup menja s vremenom.

Incident u Rumi: Lojalista pokušava da izazove sukob

Tokom protesta studenata i građana u Rumi, došlo je do incidenta kada je jedan lojalista pokušao da izazove sukob. Prema izveštajima, on je zaustavio grupu demonstranata i blokirao njihovu šetnju na 10 minuta, pre nego što je napustio mesto događaja.

Policija je u ovom slučaju pokazala profesionalnost, kao i obično kada se radi o protestima u Rumi, brzo reagovavši kako bi osigurala bezbednost demonstranata. U komentarima na društvenim mrežama, neki korisnici su pohvalili policijsko postupanje, ističući da je intervenisala pravovremeno, dok su drugi ukazivali na potrebu za zaštitu od provokacija od strane lojalista.{link}

Cilj protesta bio je da se izrazi nezadovoljstvo trenutnim stanjem u zemlji, a takve provokacije mogu samo otežati situaciju. Ovaj incident ukazuje na to koliko je važno održavati mir tokom građanskih okupljanja, kako bi se izbegle nesreće i obezbedilo da glas građana bude usmeren na prave teme.

Zastava Srbije: Simbol otpora ili političke manipulacije?

Na nedavnim diskusijama na društvenim mrežama, fokus je bio na upotrebi zastave Srbije tokom protesta i njenoj simbolici. Često se može videti kako zastava stoji uz razne političke figure, što postavlja pitanje njenog ugleda i pravog značenja.

Jedan od komentara na forumu ukazuje na to da se često osećaju kao da im se 'zgadila' zastava kada je vide pored, kako se izražava, 'bagre i ćacija,' što izaziva osećaj nelagode među posmatračima. Ova reakcija ilustruje frustraciju mnogih građana prema trenutnim vlastima i uticaju na nacionalne simbole.

Pitanje koje se postavlja jeste da li bi bilo bolje da se protestanti okrenu ka novim simbolima, poput kreiranja nove zastave, slično kao što su to uradili neki drugi narodi, ili da se bore za prepoznatljive nacionalne simbole. Mnogi su izneli stavove da se nova zastava ne bi trebala osmišljavati, već da je potrebno obnoviti ugled postojeće [link]. Ovi dialogi odražavaju potpunu spektralnost nacionalnih identiteta, simboličkih vrednosti i političkih stavova koji oblikuju proteste u Srbiji.

Protestna akcija '555' u Nišu

U Nišu, studenti i građani su danas 5. aprila 2025. godine pokrenuli protestnu akciju pod nazivom '555', blokiravši pet ključnih mostova u gradu u trajanju od pet sati. Ova akcija je simboličan način obeležavanja pet meseci studentskih protesta širom Srbije. Blokade su započele u 11 časova, a planirano je da traju do 16 časova, sa propisanim vremenskim rasporedom aktivnosti na svakom od mostova.

Mostovi su bili postavljeni na prometnim lokacijama, uključujući mostove kod Ureda, Delta Planet, Rode, DIS i Most mladosti. Organizatori su naglasili da nakon isteka blokade planiraju protestnu šetnju ka Svetom Sava parku, što će se održati posle 16 časova. Tokom zatvaranja mostova, policija je regulisala saobraćaj kako bi osigurala bezbednost svih učesnika.

Jedan od studenata, koji je učestvovao u protestu, izjavio je: "Simbolizam je jasan—pet mostova za pet meseci. Ovim protestom želimo da skrenemo pažnju na trenutnu političku i društvenu situaciju u zemlji". Protest se održava u mirnom tonu, ali sa jasnim zahtevima za promene i poboljšanje uslova života u Srbiji. Različite aktivnosti tokom blokade imale su za cilj da istaknu važne društvene probleme.

Istorijska etapa protesta u Srbiji

Srbija se trenutno suočava s istorijskim talasom protesta, čiji su organizatori, u većini slučajeva, studenti zatražili značajne promene u načinu na koji funkcionišu institucije. Prema izveštaju švajcarskog javnog servisa SRF, studenti traže da svi socijalni i politički mehanizmi, uključujući medije i pravosuđe, rade u skladu sa zakonom, bez obzira na to ko je na vlasti.

Jak pritisak na vlasti za posledicu ima situaciju da je Vučić pod većim pritiskom nego ikada, uprkos brojnim kritikama i pretnjama koje dolaze iz pravosudnog sustava, kao i iz sfera javnog diskursa. Prema izvorima, prosvetni radnici i studenti su se uspeli uhvatiti u koštac s problemom masovne korupcije koja se javlja u svakodnevnici, smatrajući da je proklamovana borba protiv korupcije ključna za budućnost njihove zemlje.

Međutim, izazov s kojim se suočavaju organizatori protesta je nedostatak konkretnih i jasno definisanih zahteva. Kako kažu, zahtevi nisu specifični i na njih se može primeniti gotovo sve, što stvara problem jedinstva pokreta. Opozicija takođe traži prelaznu vladu i nove izbore, ali postoji veliko nepoverenje među studentima prema rascepkanim opozicionim partijama. Dodali su da će bez zajedničke fronta s opozicijom, njihovi napori biti teži.

S obzirom na to da se protesti šire gradovima poput Čačka, gde se planiraju održati veliki protesti, i izveštaji o okupljanjima u Nišu, važno je napomenuti da studenti i građani očekuju da će sa svakim novim danom nastaviti sa pritiscima na vlasti kako bi ostvarili promene koje žele.

Protest zaposlenih u pravosuđu u Beogradu

Danas, 5. aprila 2025. godine, ispred Ministarstva pravde u Beogradu, zaposlenici u pravosudnom sistemu organizovali su protest kako bi izrazili svoje zahteve za poboljšanje materijalnog položaja. U akciji koja je započela u 17:00 časova, učestvovali su sudije, tužioci, advokati i profesori Pravnog fakulteta, koji su zahtevli povećanje osnovice za obračun plata za 20% za sve kategorije zaposlenih.

Na protestu su jasno naglašeni zahtevi za isplatu toplog obroka, čija se minimalna vrednost traži na 15.000 dinara mesečno, kao i regres za korišćenje godišnjeg odmora od najmanje 85.000 dinara godišnje, počevši od aprila 2025. godine. Sindikat sudske vlasti je ranije istakao da su zahtevi podržani od više od 3.500 zaposlenih, što čini 20% ukupnog broja radnika u pravosudnom sistemu.

Protest je bio miran, sa planiranim blokadama ulica oko Ministarstva kako bi se skrenula pažnja na njihove potrebe i zahteve. Zaposleni su izražavali nezadovoljstvo zbog ignorisanja njihovih zahteva od strane Ministarstva, koje prema njihovim rečima, nije stupilo u pregovore iako su zahtevi podneti pre nekoliko meseci.

Incidenti tokom protesta u Srbiji

U nedelju, 5. aprila 2025. godine, došlo je do dva značajna incidenta povezana s protestima koji se odvijaju širom Srbije. Prvi incident zabeležen je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je nepoznati pojedinac upao u prostorije fakulteta. Student koji je bio svedok izjavio je da je napadač bio u haotičnom stanju i da je nasilno iznosio predmete prema redarima. Tokom incidenta, nije bilo ozbiljnije povređenih, a studenti su uspeli da smire situaciju pre dolaska policije, koja je stigla tek posle pola sata.

S druge strane, u Vranju, građani su se okupili ispred spomenika Čika Mitketu kako bi odali poštu poginulima u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Protest je bio osvežen čitanjem emotivnog pisma studentkinje, dok je iz prostorija Srpske napredne stranke dopirala glasna muzika, izazivajući revolt okupljenih. Grupa mladih aktivista iz pokreta 'Mladi s juga' osudila je ovakav potez, smatrajući ga krajnje neprimerenim tokom odavanja počasti.

Tokom protestne šetnje koja je usledila, građani i studenti su nosili transparente i uzvikivali slogane protiv aktuelne vlasti. Održavanje ovih demonstracija naglašava napetosti između aktivista i vlasti, dok se javno izražava nezadovoljstvo i zahtev za pravdom i transparentnošću u postupcima vlasti.

Neuspeo pokušaj hapšenja Zdravka Ponoša

U Beogradu, 5. aprila 2025. godine, desila se situacija koja dodatno produbljuje sumnje u zloupotrebu pravosudnog sistema. Zdravko Ponoš, lider pokreta 'Srce', javno je progovorio o pokušaju svog hapšenja, koji je inicirao tužilac Nenad Stefanović. Ponoš se suočava s optužbama za ometanje službenog lica, a kontroverzni incident se dogodio usled njegovih javnih istupa u vezi sa upotrebom soničnog oružja tokom protesta.

Ponoš je izjavio da je tužilac pokušao da ga uhapsi zbog njegovih objava na društvenoj mreži, optužujući vlast da koriste pravosudne mehanizme za pritisak na aktiviste. On je naglasio da neće odustati od svojih stavova i da će se nastaviti boriti protiv zloupotreba vlasti. "Mislio si da će proći ispod radara ono što si uradio 15. marta. Na sreću, još uvek imamo tužioce koji rade po zakonu," poručio je Ponoš.

Incident je izazvao okupljanje aktivnosti pokreta 'Kreni-Promeni', koji su pružili podršku Ponošu tokom njegovog saslušanja. Ovim protestom, aktivisti nastavljaju da ističu problem političkog pritiska i zloupotrebe institucija, što je postalo centralna tema u trenutnim društvenim previranjima u Srbiji.

Pritisci na kritičare vlasti

Tokom današnjih događaja u Beogradu, 5. aprila 2025. godine, Zdravko Ponoš, lider pokreta 'Srce', osudio je pokušaj svog hapšenja koje je inicirano na osnovu njegovih javnih izjava. Ponoš je javno kritikovao predsednika Aleksandra Vučića zbog navodne upotrebe soničnog oružja protiv mirnih sudionika protesta, navodeći da je obavestio građane o tom incidentu na društvenim mrežama.

"Mislio si da će proći ispod radara ono što si uradio 15. marta. Kad nisi uspeo, naložio si svom tužiocu Stefanoviću da me uhapsi. Na sreću, imamo tužioce koji rade po zakonu", izjavio je Ponoš prilikom obraćanja medijima.

Tužilac Nenad Stefanović pokušao je da sprovede postupak protiv Ponoša, ali je Visoki savet tužilaštva odbio njegov zahtev, smatrajući ga neosnovanim. Ovaj incident je pored ostalog stavio fokus na pitanje zloupotrebe pravosuđa u svrhe političke represije.

"Očekujem da vlasti razmisle o tome kuda to vodi ovu zemlju i osvrnu se pre nego što bude prekasno. Ne možeš sve da nas pohapsiš. Naša borba se nastavlja", dodao je Ponoš, jasno poručivši da neće tolerisati zastrašivanja protivnika režima. Ova situacija dodatno ilustruje kritičku tačku tenzija između aktivista i vlasti u Srbiji, koja vodi ka sve snažnijim protestima protiv aktuelnog sistema.

Pretnje i nasilje nad studentima

Poslednjih dana, situacija među studentima u Srbiji se dodatno zakomplikovala zbog izveštaja o pretnjama i nasilju usmerenim protiv njih tokom protesta. Članak pod naslovom "Banjac, Ćaci pokajnik" iznosi zastrašujuće tvrdnje da se u Ćacilendu nalaze puške i municija koje bi mogle poslužiti za napad na studente, što ukazuje na apsurdnu i ozbljnu situaciju koja se razvija u zemlji. Mnogi komentatori na mrežama su naglasili koliko je ta situacija zloslutna, postavljajući pitanje bezbednosti demonstranata, koji se često suočavaju sa zlostavljanjem i prijetnjama.

U međuvremenu, drugi članci, poput onog u kojem se postavlja pitanje identiteta osobe koja je napala studente, dodatno komplikuju situaciju. Diskusije na društvenim mrežama ukazuju na sumnje o tome ko stoji iza ovih napada, sa naglaskom na nejasne veze između vlasti i pojedinca koji ugrožava studente. "Jel neko zna identitet ovog bolesnika?" je naslov koji ističe osećaj nesigurnosti među studentima i poziva zajednicu da se poveže i pronađe odgovore na ova pitanja. Očigledno je da se u ovoj situaciji radi o mnogo više od obično nezadovoljstva građana; ona ukazuje na ozbiljne pretnje integritetu studenata i narušava poverenje u institucije.

Studenti nastavljaju nastup prema Strazburu

Studenti iz Srbije, okupljeni u protestnim akcijama, nastavljaju svoj put ka Strazburu, a očekuje se da će po dolasku u Budimpeštu oko 16 časova. Ova organizacija ima za cilj da prikupi međunarodnu podršku protiv trenutnog režima i ostvari reforme u obrazovanju.

Aktivnosti se šire i na druge gradove Srbije, gde su najavljeni skupovi podrške studentima u blokadi. Ove akcije svedoče o povezanosti među studentima i njihovoj odlučnosti da se bore za svoja prava.

Sombor se bori

U Somboru, građani nastavljaju da se bore za svoja prava, kao što je prikazano u recentnoj protestnoj šetnji. Ova šetnja krenula je od Pedagoškog fakulteta, koji je već više od 100 dana u blokadi, prema somborskom tužilaštvu. Somborci, kao i studenti, pokazuju privrženost svojim zahtevima i prenosu poruke dalje. Ove lokalne borbe su deo šireg pokreta koji okuplja različite grupe unutar društva kako bi se zajedno suprotstavili vlastima.

Protesti na različitim frontovima

U poslednjim izveštajima, rudari su izrazili frustraciju zbog zahteva da idu peške na miting u Beogradu. Ovaj zahtev je naišao na skeptične reakcije među građanima, koji smatraju da se od radnika traži previše. Mnogi su pozvali na akciju kako bi se ukazalo na neprihvatljive uslove i pritiske koje vlast vrši na obične ljude, podsećajući da ovakvi zahtevi podsećaju na događaje iz prošlosti.

S obzirom na ovu tenziju, događaj u Nišu istakao je muzičara koji je na protest došao biciklom sa klavirom. Njegov performans je oduševio okupljene, pružajući trenutak umetničkog izraza usred političke tenzije. Reakcije na društvenim mrežama bile su pozitivne, ističući važnost humanosti i kreativnosti u borbi protiv autoritarnih praksi.

Ove različite akcije ukazuju na to kako se protesti i angažman građana manifestuju kroz različite forme, bilo da se radi o laborativnom pritisku na institucije ili simboličkom izražavanju kroz umetnost.

Studenti pozivaju na Veliki Protest u Kruševcu

S obzirom na trenutne događaje u Srbiji, studenti pozivaju sve građane na Veliki Protest koji će se održati 6. aprila od 16 časova u Kruševcu. Ovaj protest je deo šire mobilizacije koja se desila kao odgovor na duže vreme prisutne poteškoće koje su građani imali sa vladajućim režimom.

U izjavi, studenti naglašavaju da ne smetaju njima, već diktatorski režim i korupcija koja obezbeđuje trenutne vlasti. Postavljaju izazov građanima da se okupe i da zajedno pokažu snagu i jedinstvo protiv onoga što smatraju neprihvatljivim ponašanjem vlasti.

Ovi protesti su rezultati dugotrajne frustracije među stanovništvom i signaliziraju želju za promenom, a sve više glasova iz raznih sektora društva se priključuje studentskom pokretu. Protest u Kruševcu je samo jedan u nizu, ali sa jasnim pozivom za okupljanje i demonstraciju protiv nepravde.

Sombor i junakinja među studentima

U Somboru se građani i studenti i dalje bore za svoja prava, što je zabeleženo u jučerašnjoj protestnoj šetnji koja je krenula od Pedagoškog fakulteta, koji je bio u blokadi više od 100 dana. Ova aktivnost jasno pokazuje da Sombor nije otpisan i da se građani i studenti okupljaju da iskažu neslaganje sa trenutnom praksom vlasti.

U isto vreme, ističe se i posebna uloga one koja se bori - dekanke, koja je prva otvorila vrata fakulteta i pridružila se studentima u blokadi. Njen hrabar korak predstavlja simbol borbe i inspiraciju za sve. Njen angažman pomaže u podizanju svesti o važnosti kolektivnog delovanja u trenutku kada društvo traži promene.

U svetlu ovih događaja, sumiraju se oba aspekta - energija zajednice u Somboru i hrabrost pojedinaca kao što je dekanka koji vode iza sebe generacije koje teže pravdi i boljem društvenom stanju.

Dan studenata obeležen protestima širom Srbije

4. april se u Srbiji tradicionalno obeležava kao Dan studenata, u čast Žarka Marinovića, koji je stradali 1936. godine tokom protesta na Univerzitetu. Ove godine, studenti u blokadi Univerziteta u Beogradu odlučili su ovaj značajan dan obeležiti protestom kroz protestnu šetnju. Okupili su se na Studentskom trgu u 14 časova, odakle će se uputiti prema Institutu za patologiju u 15 časova, gde će održati minut ćutanja u znak sećanja na Marinovića.

Protestne aktivnosti nisu ograničene samo na Beograd. U Pirotu i Vranju takođe su održani skupovi podrške studentima, koji su poručili građanima da se pridruže. U Pirotu je planirana akcija pod nazivom "Do kada ćemo da se vrtimo u krug?", koja će započeti u 18 časova na kružnom toku, dok u Vranju organizatori pozivaju građane da dođu kod „Mapice“ da potkrepe svoj zahtev da nisu sami u borbi.

Studenti u blokadi ističu da je borba za autonomiju univerziteta i obrazovanje prava svakog pojedinca, te apeliraju na društvo da im se pridruži. Ovi protesti reflektuju širu potporu građana, koja je vitalna za ozbiljne promene i ostvarenje demokratskih prava u Srbiji.

Očekuje se da će se tokom današnje šetnje ispred Instituta za patologiju čuti i drugi zahtevi studenata, koji uključuju pozive na odgovornost vlasti u vezi sa problemima u obrazovanju i općem stanju u društvu. Ovaj protest predstavlja lični i kolektivni poziv na akciju, tražeći veću slušnost institucija i društva u celini.

Pritisak na prosvetne radnike i hapšenja tokom protesta

U nedavnim događajima, osoba koja je uhapšena ispred centrale SNS na Novom Beogradu optužena je za nasilničko ponašanje tokom protesta. Kako izveštaji sugerišu, hapšenje se dogodilo nakon što je dvoje građana pokušalo da blokira automobile za vreme protesta. Oni su se povukli na slobodu upozorivši da su uhapšeni bez osnova, dok su advokati naveli da nije bilo ekscesa koji bi opravdali takve mere.

Advokati tvrde da je hapšenje građana deo sve učestalijeg represivnog delovanja policije, a u porukama zatvorenika naglašava se da takve situacije samo doprinose osećaju straha među građanima. Edna od uhapšenih je izjavila da je zapravo ona bila meta nasilja policije, navodeći da je policajac udario dok je ona pokušavala da izazove bučnu reakciju na situaciju.

Osim ovog incidenta, situacija u prosveti se dodatno komplikuje, a Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) osudio je nedavne odluke o smenama direktora škola koji su odbijali da se pokore nezakonitim zahtevima Ministarstva prosvete. Naime, direktor Osnovne škole 'Dositej Obradović' iz Omoljice smenjen je nakon što je isplatio zarade svim zaposlenima u punom iznosu. NSPRS je proglasio ovu meru svojevrsnom odmazdom vlasti.

Povezane teme uključuju i pritiske na profesore, zastrašivanje učenika i sve veću borbu prosvetnih radnika za svoja prava. Mreža akademske solidarnosti poziva na građansku neposlušnost i izbacivanje kancelarijskih članova uz napomenu da neće odustati od borbe za svoje dostojanstvo. Ovi protesti ukazuju na sve veći izazov i potrebu za podrškom zajednice u naporima koje preduzimaju prosvetni radnici i studenti, koji se bore jedni za druge.

Tur de Strazbur: Studenti na biciklima pokreću borbu za pravdu

Studenti iz Srbije, njih 80, krenuli su na put dug 1.300 kilometara prema Strazburu kako bi širili vest o situaciji u svojoj zemlji. Ova akcija, poznata kao Tur de Strazbur, započela je 3. aprila, a njihovo prvo odredište bio je Ekonomski fakultet u Subotici. Tura se poklapa sa Danom studenata, 4. aprilom, danom kada studenti u blokadi izražavaju svoje nezadovoljstvo prema trenutnim okolnostima.

U prvom danu putovanja studenti su prešli 110 kilometara, uprkos kišnim uslovima, ali su bili veseli i motivisani podrškom građana. Jedna od učesnica, Milica, izjavila je: "Prešli smo granicu sada svi. Sve je dobro, veseli smo, greje sunce, sve ide super."

Cilj ove ekspedicije je ne samo da se skrene pažnja na borbu studenata već i da se na zvaničnom nivou preda dopis Savetu Evrope. Članovi studentskog pokreta ističu da se bore za vladavinu prava, jednakost i slobodu medija, vrednosti koje praktikuju i koje bi evropske institucije morale da podrže.

Otvorene su brojne teme tokom putovanja, uključujući i podršku advokata poput Vladimira Beljanskog, koji se pridružio biciklistima, izražavajući nadu da će se evropske institucije probuditi i reagovati. „Studenti su pokazali veliku hrabrost i upornost“, rekao je Beljanski. Studenti će prolaziti kroz nekoliko važnih univerzitetskih gradova, uključujući Budimpeštu, Beč i Minhen, a očekuje se da će stići u Strazbur oko 15. aprila.

Studenti zahtevaju istragu o upotrebi zvučnog oružja

Tokom protestne akcije koja se održala 15. marta 2025. godine, studenti u blokadi su izneli svoj peti zahtev, tražeći sprovođenje detaljne istrage o incidentu koji je izazvao paniku među građanima u Beogradu. Naime, tokom mirnog okupljanja, došlo je do upotrebe neidentifikovane tehnologije koja je, prema tvrdnjama organizatora protesta, značajno ugrozila sigurnost prisutnih.

Ovaj zahtev je ključno pitanje za zaštitu prava na mirno okupljanje koje je jasno prepoznato Ustavom Republike Srbije i Zakonom o javnom okupljanju. Prema rečima predstavnika studenata, razlog za hitnu istragu potiče od ozbiljnih bezbednosnih implikacija i tereta koje ovakvi incidenti nose za javnost.

U saopštenju su navedeni ključni zahtevi za istragu, uključujući: - Utvrđivanje svih relevantnih okolnosti i odgovornosti vezanih za korišćenje sporne tehnologije. - Definisanje pravnog osnova i svrsishodnosti korišćenja takve tehnologije. - Istraga o potencijalnim prekršajima u vezi sa naglim događajima koji su se desili za vreme protesta, uzimajući u obzir izjave svedoka.

Studenti, nasuprot sve većim pritiscima, uložili su napore da skrenu pažnju društva i evropskih institucija na stanje u Srbiji, iznoseći potrebne zahteve za odgovornost i zaštitu svojih prava. Ovaj protest se ne odnosi samo na studente; on se bori za veće razumevanje prava svih građana koji traže pravdu u svom društvu.

„Poruka koju ne mogu da ignorišu“: Studenti pozivaju građane na akciju

Studenti Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu su u blokadi pozvali sve građane da u nedelju, 6. aprila, tačno u 11:52 časova, sa svojih terasa, prozora i ograda širom zemlje, okače bele čaršafe s otiscima krvavih ruku. Ova akcija, kako smatraju, služi kao simbol njihovog otpora i pravde, ne samo na Dan studenata, već i kao trajna podrška borbi protiv nepravde.

„Neka ti čaršafi ostanu da vise – ne samo tog dana, već i posle. Neka budu svedoci ovog trenutka i podsetnik da nećemo odustati. Ovo nije samo protest – ovo je umetnički čin, kolektivni vapaj, upozorenje onima koji su nas doveli dovde“, izjavili su studenti.

U organizaciji su pozvane razne društvene grupe – roditelji, profesori, lekari, advokati, umetnici i svi slobodnomisleći ljudi, s ciljem da se pridruže i pošalju poruku koju „niko neće moći da ignoriše“. Ova akcija predstavlja znak otpora i želju za promenom u društvu.

Preporučili su svima da „nabave beli čaršaf, crvenu boju i četkicu“ kako bi zajedno realizovali ovu akciju, naglašavajući da se farba koristi samo na tkanini, zadržavajući javne površine netaknute. Ova poruka jasno odražava zajedništvo i odlučnost studenata da nastave svoju borbu za pravedniji sistem.

Akcija „Krvave ruke“: Studenti pozivaju građane na solidarnost

Studenti Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu pozvali su građane da se u nedelju, 6. aprila, tačno u 11:52 časova, okupe na svojim terasama, prozorima i ogradama, i okače bele čaršafe s otiscima krvavih ruku. Ova akcija, simbol otpora protiv nepravde, ima za cilj da svaki građanin podrži ideju kako se glas naroda ne može ućutkati.

„Neka ti čaršafi ostanu visiti i nakon tog dana kao podsetnik na našu borbu“ – poručili su studenti. Stavljajući naglasak na umetnički izraz kroz ovu akciju, studenti ističu da treba da odražava snagu solidarnosti svih društvenih slojeva, pozivajući roditelje, profesore, lekare, advokate, radnike, i sve slobodnomisleće ljude da se pridruže.

Uz poziv na akciju, studenti su takođe naglasili da nimalo ne žele da farbaju javne površine, već se farba koristi isključivo na tkanini kako bi se zadržala čistoća javnog prostora. Ova simbolična poruka povezuje borbu sadašnjih studenata sa istorijskim događajima, snažno pozivajući na promene koje su potrebne za pravedniji sistem.

Stručnjaci istražuju upotrebu zvučnog oružja na protestu u Beogradu

Pitanje upotrebe zvučnog oružja tokom protesta 15. marta 2025. godine sada se istražuje na međunarodnom nivou. Prema izjavama eksperata, uključujući i istraživače iz Omega Research Foundation, incident tokom kojeg je više od pola miliona ljudi potpisalo peticiju zahteva za nezavisnu istragu, postavlja važno pitanje o bezbednosti** i ljudskim pravima u Srbiji.

Na protestu je došlo do pojave akustičnog incidenta koji je izazvao paniku među prisutnima. Učesnici su prijavili simptome poput glavobolje, mučnine i dezorijentacije, sugerišući da je moguće korišćeno neidentifikovano zvučno oružje. Stručnjak Nil Korni iz Omega fondacije je napomenuo da je analizu snimaka teško izvršiti, s obzirom na nejasnoće u vezi sa zvučnim prikazom tokom incidenta.

Kritičari tvrde da su bezbednosne službe koristile neregistrovano oružje, što otvara pitanja o legalnosti takvih metoda. Kako se navodi, srpska vlada je prvobitno negirala korišćenje zvučnog oružja, ali izazovi i sumnje o bezbednosti demonstranata su sve prisutniji.

Pristigla su očekivanja od međunarodnih organizacija da preispitaju upotrebu ovih tehnologija tokom mirnih skupova. Ujedinjene nacije su angažovale specijalne izvestioce da istraže ovaj incident i pruže preporuke za buduće događaje, naglašavajući važnost zaštite prava na mirno okupljanje. Ove akcije predstavljaju ozbiljan poziv na povećanu pažnju s obzirom na demokratske standarde i ljudska prava u Srbiji.

Napad na mirni skup u Beogradu

4. aprila 2025. godine, tokom većanja na mirnom skupu na Čukarici, dogodio se incident u kojem je starija žena pretila nožem okupljenima. Ova situacija nastala je tokom 16 minuta tišine kada su ljudi odavali počast žrtvama pada nadstrešnice. Tokom incidenta, žena je vređala prisutne, a nakon što je policija reagovala, došlo je do sukoba gde je napala jednog policajca. Njeno oružje je potom oduzeto, a incident je zabeležen kao najmanje četvrti napad koji se može smatrati politički motivisanim na ovom području od 15. marta 2025. godine.

Pitanja koja su se postavila u vezi sa ovim incidentom uključuju i širu sliku nasilja koje se sve više pojavljuje protiv studenata i ljudi koji ih podržavaju. Prema dostupnim informacijama, ranije su zabeleženi slični incidenti, uključujući napade na demonstrante tokom perioda tišine na različitim lokacijama. Ovi događaji ukazuju na porast agresije i stvaraju osećaj nesigurnosti među građanima i studentima. Kao odgovor na ove pojave, postavlja se pitanje kako policija reaguje i da li su potrebne sveobuhvatnije mere za zaštitu mirnih protesta i okupljanja.

Dan studenata obeležen protestom u Beogradu

Na Dan studenata, 4. aprila 2025. godine, studenti Univerziteta u Beogradu odlučili su da svoje nezadovoljstvo izraze kroz protestnu šetnju. Okupljanje se odvijalo na Studentskom trgu u 14h, a učesnici su se zatim uputili ka Institutu za patologiju u Beogradu. Ovaj događaj predstavlja značajnu simboliku borbe za prava studenata i prosvetnih radnika.

Grupa studenata, uključujući devet devojaka i 71 mladića, juče je krenula iz Novog Sada ka Strazburu, gde planiraju da okupe podršku za svoje zahteve za većim pravima u obrazovnom sistemu. Njihovo putovanje od oko 110 kilometara nosi simbolički značaj i ukazuje na odlučnost mladih da se bore za bolje uslove. Tokom noći, učesnici su se odmorili na Ekonomskom fakultetu u Subotici.

Osim studentskih protesta, iz Novi Sad stižu vesti o blokadi Jovine gimnazije, gde su učenici okupili školu zbog loših uslova rada i neuspelih zahteva prema upravi. Ovi protesti odražavaju širu sliku nezadovoljstva mladih u Srbiji, koji se suočavaju sa sistemskim problemima u obrazovanju.

Na društvenim mrežama studenti iz različitih gradova pozivaju na podršku za svoje zahteve, a među ključnim pitanjima su i reforme u obrazovnom sistemu i adekvatne plate za prosvetne radnike. Ove akcije ukazuju na rastući senzibilitet za pitanja sposobnosti obrazovnog sistema da odgovori potrebama mladih.

Podrška prosvetarima i gubici akademske godine

U svetlu današnjih protesta, podrška prosvetarima se jasno manifestuje među studentima širom Srbije, koji ukazuju na ozbiljne probleme unutar obrazovnog sistema. Studentima Univerziteta u Kragujevcu postavljen je krajnji datum do 22. aprila za završetak akademske godine, ali postoji zabrinutost da bi studenti mogli propustiti ovu priliku zbog užurbanog sistema koji ih ne podržava.

Mnoge diskusije na društvenim mrežama ukazuju na to da su fakulteti poput Arhitektonskog u Beogradu već obavestili svoje studente da nemaju vremena da ispune sve obaveze i da će morati da krenu iz početka. U međuvremenu, FTN u Novom Sadu aktivno prilagođava rasporede i traži rešenja kako bi se izbegao gubitak akademske godine.

Ova situacija izaziva širu debatu o mogućim rešenjima i načinima protesta, gde studenti predlažu kontinuirane akcije kako bi skrenuli pažnju na hitnost svojih zahteva. "Sinergija između starijih i mladih je očigledna", ističu učesnici, podstičući međugeneracijsku podršku. Osim toga, ponuđena su različita rešenja za nadoknadu nastave, kao što su rad preko leta ili proširenje nastave, kako bi se olakšalo studentima.

Solidarnost između studenata i penzionera

Recentni protesti u Srbiji ukazuju na jedinstvo između studenata i penzionera, gde se vidi vezu u njihovim zahtevima i akcijama. Tokom ovih dana, penzioneri su izrazili nameru da supportuju studente u njihovim potrebama za boljim obrazovanjem i radnim uslovima. Svedoci su primetili transparent sa porukom "Nemoj babu da mi lažeš", što je postalo simbol njihove zajedničke borbe.

U komentarima o situaciji, predložena su rešenja gde bi penzioneri mogli dolaziti u PIO Fond ili Domove zdravlja kako bi izneli svoje zahteve, kao što je procesuiranje odgovornih za smrt starijih osoba u jednom Domu za stare. Ove predložene akcije bi uzburkale situaciju i potencijalno privukle pažnju na hitne zahteve ovih grupacija, naglašavajući potrebu za promjenama.

U isto vreme, studenti su pozvali na akcije koje bi uklonile prepreke u obrazovanju, izražavajući želju da se uključe i penzioneri. Njihova sinergija je očigledna kroz organizovanje različitih skupova u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu. Ovaj alat za angažovanje različitih generacija jákno oslikava solidarnost, a potiče iz iskustava i nezadovoljstva koja su prisutna u društvu.

Inicijativa za prelaznu vladu u Srbiji

SDA Sandžaka je danas saopštila da neće učestvovati na konsultacijama sa predsednikom Aleksandrom Vučićem o formiranju nove vlade. Ova stranka traži obustavu svih daljih radnji na formiranju vlade koju smatraju produženjem aktuelnog režima, koji ne ispunjava zakone i garantovana prava Bošnjaka.

U saopštenju se naglašava da aktuelna vlast kontinuirano uskraćuje prava bošnjačkom narodu, čime ih, kako navode, drži na poziciji građana drugog reda. Stranka smatra da je jedini izlaz u formiranju prelazne vlade, koja bi bila sačinjena od univerzitetskih nastavnika, naučnika i umetnika, dopuštajući im da obnove poverenje u institucije kroz transparentnost i dijalog.

Toliko duboka kriza u društvu i njihova podeljenost, prema ocenama iz SDA, nameću hitnu potrebu reformi koje će omogućiti stabilnost i prosperitet.

"Predlažemo da se formira vlada koja ne bi vodila klasičnu političku borbu, već bi se fokusirala na obnavljanje dijaloga i promenu u pravcu poštovanja građanskih prava. Potrebna su nam rešenja koja će služiti javnom interesu, a ne interesima pojedinaca ili stranaka", poručuju iz SDA Sandžaka.

Nedavna dešavanja, uključujući studentske proteste i zahteve za promene zakona, samo dodatno pokazuju potrebu za ozbiljnim reformama kako bi se postigli trajni i pozitivni rezultati za sve građane.

Studentska biciklistička ekpedicija ka Strazburu

Danas je iz Novog Sada krenula grupa od oko 80 studenata na zahtevno putovanje biciklima ka Strazburu u Francuskoj, kako bi skrenuli pažnju evropskim institucijama na svoje višemesečne proteste protiv korupcije u Srbiji. Očekuje se da će put trajati oko 12 dana, tokom kojih će preći 1.300 kilometara.

Učesnici ture su već organizovali nekoliko marševa i biciklističkih tura kroz Srbiju, gde su naišli na topli prijem i podršku građana. "Biće teško i biće nam naporno, ali mislim da će se isplatiti", istakao je Ivan Poturica, student matematike iz Novog Sada. Svi studenti u ekspediciji su pripremili svoje bicikle i fizičku spremnost pre polaska, a ovog jutra su odvezli svoja vozila na proveru.

Bitne destinacije na putu uključuju Budimpeštu, Beč i Minhen, gde planiraju da se susretnu sa našim ljudima u dijaspori, kao i drugim studentima iz EU. Tokom putovanja, studenti će tražiti podršku od stranih institucija i obavestiti ih o trenutnoj situaciji u Srbiji.

Podsećamo, protesti su pokrenuti nakon tragedije koja se dogodila 1. novembra 2024. godine, kada je 16 ljudi izgubilo život zbog urušavanja železničke nadstrešnice. Osim pravde za žrtve, studenti zahtevaju i prestanak pritiska vlade i nasilja nad demonstrantima, što su vrednosti koje se kose s vrednostima koje promoviše Evropska unija.

Medicinski radnici Valjeva podržavaju studente

Medicinski radnici iz Valjeva pružili su podršku studentima koji se bore za svoja prava potpisivanjem peticije i obećanjem da će, kada zatreba, stupiti u generalni štrajk. Na skupu je okupjeno 748 medicinskih radnika, koji su jasno izrazili svoj stav protiv trenutnih društvenih i političkih nepravdi.

Ovaj vid solidarnosti simbolizuje potrebu za međusobnom podrškom između različitih sektora, s obzirom na to da su zahtevi studenata za ispunjenje njihovih prava postali hitna potreba. Kako je naglasio ginekolog Nenad Dimitrijević, studenti su svojim hrabrim stavom pokrenuli važnu borbu protiv korupcije i loših uslova u obrazovanju, te su svojim postupcima pokazali posvećenost promenama.

„Hvala vam puno na hrabrosti i na svemu, stvarno ste neverovatni“, izjavila je jedna studentkinja, dok je skup bio obeležen aplauzom i podrškom prisutnih. Ovim putem, medicinari žele da iskažu svoju podršku ne samo studentima, već i potrebu za reformama koje će poboljšati uslove rada u zdravstvu i obrazovanju.

U međuvremenu, u Valjevu se približava generalni štrajk, a medicinski radnici naglašavaju da su spremni na ovaj korak, ukoliko se situacija ne poboljša. Doktor Dimitrijević je istakao da je ovoj borbi potrebna kontinuirana podrška, kako bi se obezbedili bolji uslovi za rad i život građana.

Najavljen veliki studentski skup u Kraljevu

Studenti iz različitih delova Srbije najavljaju veliki skup koji će se održati 16. aprila 2025. godine u Kraljevu. Ova aktivnost ima za cilj da pruži podršku malim sredinama u borbi za slobodu i prava građana. Organizatori su pozvali na okupljanje kako bi svi zajedno pokazali jedinstvo u trenutku kada je to najpotrebnije.

Prema najavama, očekuje se dobar odziv, ali ima i zabrinutosti zbog radnog dana, kada mnogi ljudi možda neće moći da prisustvuju događaju. Komentari na društvenim mrežama ukazuju na to da se planira dolazak nakon posla, što može uticati na samu dinamiku okupljanja. „Krivo mi je što je termin radni dan, ali planiramo da krenemo malo ranije,“ poručio je jedan od učesnika.

Osim Kraljeva, postoje i drugi gradovi koji se pripremaju za slične akcije, među kojima je Novi Pazar koji planira svoje događaje u bliskoj budućnosti. Ove proteste prate pozitivne reakcije zajednice, što ukazuje na rastući entuzijazam i solidarnost među studentima i građanima.

Kritika vlasti i poziv na dijalog

Studenti i aktivisti u Srbiji zatražili su od vlasti da prestanu sa zloupotrebama demokratskih prava i da počnu da odgovaraju na zahteve koje im postavljaju građani. Kao odgovor na trenutne socijalne i političke tenzije, ističe se važnost formiranja prelazne vlade koju bi činili univerzitetski profesori, naučnici i umetnici. Ova ideja dolazi iz Udruženja Prosvetitelji, koje smatra da bi takva vlada mogla doneti stabilnost kroz validan dijalog.

Malverzacije i korupcija koje su zabeležene u institucijama pokazuju potrebu za sveobuhvatnim promenama i obnavljanjem poverenja u vlast. Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka, naglašava da je cilj reformi da se Srbija ne vidi samo kao izvor sirovina, već kao punopravna članica EU koja može postati stabilna i demokratska država.

Surlić napominje da su studenti svoje zahteve postavili jasno i da se bore za pravednije društvo. Njihova akcija uključuje i kritiku okvira u kojem se donose zakonske odluke, ističući da su potrebne promene koje ne bi trebale da budu uslovljene političkim interesima, već stvarnim potrebama građana i poštovanjem demokratskih vrednosti.

Studenti iz Novog Sada kreću na put do Strazbura

Studenti iz Novog Sada najavili su da će biciklom pokrenuti putovanje do sedišta Saveta Evrope u Strazburu kako bi skrenuli pažnju na tešku situaciju u kojoj se nalaze u Srbiji. Ova akcija označava prvi put u istoriji da studenti organizuju ovakvo putovanje, a reakcije zajednice su veoma pozitivne.

Na društvenim mrežama, podrška za ovu inicijativu nije izostala. Mnogi komentatori izražavaju želje za srećan put, kao i podršku mladim ljudima u njihovoj borbi za oslobađanje i bolju budućnost. „Neće nas ignorisati, napred do Strazbura!“ poručio je jedan od korisnika, pokazujući entuzijazam koji prati ovu akciju. Drugi su naglašavali važnost ovakvih aktivnosti u borbi za pravdu i promenu.

Prema informacijama, studenti će se pridružiti i članovi akademske zajednice, a putovanje će biti praćeno izveštavanjem medija, uključujući N1 i Novu. Osim same simbolike putovanja, studenti se nadaju da će dobiti podršku i od šire javnosti tokom svog putovanja koje će trajati više od nedelju dana.

Ova akcija se poklapa i sa protestima koji se održavaju širom zemlje, kao i sa podrškom prosvetnim radnicima i srednjoškolcima, pokazujući jedinstvo studenata u borbi za svoja prava.

Pritisci na prosvetne radnike u Beogradu

U trenutku pojačanog pritiska na prosvetne radnike, vlast u Beogradu je donela odluku o promeni članova školskih odbora, omogućavajući imenovanje onih koji su bliski Srpskoj naprednoj stranci. Ove promene shvaćene su kao pokušaj vlasti da uguši blokade i proteste prosvetnih radnika koji su već nekoliko meseci u štrajku.

Prema informacijama, Ako situacija nastavi da se razvija na ovaj način, može doći do dubokih posledica za bezbednost i prava nastavnika i profesora. Nedavni skup podrške razrešenom direktoru OŠ "Dositej Obradović" u Omoljici osvetlio je dodatne pritiske, kada se ispred škole okupila grupa ljudi koja je zahtevala njegovu smenu.

Direktor Vladimir Ristić, koji je smenjen zbog ukazivanja na probleme sa hidrantskom mrežom, izjavio je kako je njegova smena deo veće strategije zbog trenutnih političkih pritisaka. On je potvrdio da su kontroverzni novi članovi školskih odbora izabrani i pre isteka mandata prethodnika, što dodatno pokazuje nameru da se utiče na odluke i ishod disciplinskih postupaka.

Zabrinutost među prosvetarima raste, a neki od zainteresovanih roditelja i nastavnika smatraju da je novi sastav školskih odbora postavljen kako bi zastupao interese vlasti, a ne učenika ili zaposlenih. To je izazvalo jaku reakciju na prvom zboru prosvetnih radnika na Trgu Republike, gde su izglasali odluku o pokretanju postupka protiv načelnika školske uprave zbog učestalog kršenja zakona.

Šetnja studenata u Šapcu

Danas su studenti Akademije strukovnih studija organizovali šetnju do svake srednje škole u Šapcu u znak podrške prosvetnim radnicima i srednjoškolcima. Ova akcija predstavlja nastavak pritiska na vlasti da prepoznaju i reše probleme u obrazovanju, a studenti žele da pokažu jedinstvo i solidarnost u trenutku kada je to najpotrebnije.

Tokom šetnje, studenti su se susreli sa različitim reakcijama lokalne zajednice. Iako neki izražavaju skepticizam o efektivnosti blokade privatnih fakulteta, drugi smatraju da je solidarnost ključna za ostvarivanje pozitivnih promena. Kako je jedan od korisnika na društvenim mrežama primetio: "U pitanju je solidarnost. I razmišljanje van okvira. Nisu privatni fakulteti vanzemaljci, i njih čeka traženje posla kao i studente državnih." Ova izjava oslikava širu diskusiju unutar studentskog pokreta o tome kako najbolje delovati u interesu svih obrazovnih institucija.

Studentska šetnja u Šapcu označava još jedan korak ka mobilizaciji kolektiva u borbi za svoja prava, pokazujući kako akcije na terenu mogu inspirisati druge da se uključe i postanu deo šireg pokreta za reforme u prosveti.

Apolitičnost studenata ili potreba za političkim angažmanom?

U vezi s aktuelnim protestima, postavlja se pitanje da li je apolitičnost studenata prednost ili prepreka. Profesor Pravnog fakulteta raspravlja o tome kako su neki studenti izabrali da se distanciraju od političkih partija, ali naglašava i važnost političkog angažovanja u trenutnim okolnostima.

Mnogi studenti iskazuju frustraciju činjenicom da je trenutna vlast došla na poziciju bez značajnijeg opozicionog pritiska. Prema rečima jednog od učesnika diskusije, „protesti nisu stranački, ali su politički“, što ukazuje na prepoznatu potrebu za većim uticajem na društvene i obrazovne reforme.

U interakcijama na društvenim mrežama, studenti razmatraju razne teorije o tome kako unaprediti organizaciju i mobilizaciju. Ovo uključuje potrebu za širenjem fronta solidarnosti među različitim grupama, pozivajući se na ideje da privatnici ne podržavaju aktivizam drugih sektora. Osim toga, postoji naglasak na tome da aktivnosti koje ne prepoznaju politički kontekst mogu dovesti do veće marginalizacije studentskih zahteva.

Svi ovi elementi se prepliću kako bi oblikovali novu diskusiju o tome kako studenti mogu postati aktivniji učesnici u kreiranju političkog prostora, a ne samo pasivni posmatrači trenutnog stanja.

Pristisci na obrazovnu zajednicu: Solidarnost sa studentima u fokusu

U proteklih meseci, profesori i studenti univerziteta u Srbiji suočavaju se sa sve jačim pritiscima vlasti zbog svoje podrške studentskim protestima. Prema rečima predstavnika Mreže za akademsku solidarnost i angažovanost Nikole Cvetanovića, naučna zajednica jasno je poručila da "ostajemo uz studente i ne pristajemo na ucene". Cvetanović je naglasio da su diplome ponos akademske zajednice, dodajući da su profesori "opasnost jer univerziteti stoje na putu neljudskoj moći".

Na protestu ispred zgrade Vlade Srbije, okupljeni članovi akademske zajednice istakli su kako vlast nije pronašla rešenja za studenske blokade, već se odlučila za represivne mere. Pritisci uključuju umanjenje plata profesora, pri čemu se iznosi kreću od 230 do nekoliko hiljada dinara. S druge strane, profesori izražavaju svoju spremnost da se bore za prava svojih studenata, uprkos finansijskim kaznama koje trpe.

Profesori su istakli da je ovo "igra živaca", pozivajući se na lične istorije borbe i hrabrosti da se suoče sa trenutnim izazovima. Takođe su ukazali na haos koji proizlazi iz nepravičnih odluka vlade, koje su rezultirale ovim pritisaka na obrazovnu zajednicu. Mnogi se slažu da ukidanje plata zato što su fakulteti u blokadi dodatno otežava situaciju sa studentima i profesorima.

Kao izraz solidarnosti, učenici i profesori sa univerziteta i škola širom Srbije planiraju dalju podršku zahtevima studenata, koja se očituje kroz različite organizovane akcije, uključujući štrajkove i proteste. To će kulminirati 4. aprila kada su sindikati prosvetnih radnika pozvali nastavnike da se priključe obustavi rada na Dan studenata, u znak solidarnosti sa studentima i njihovim zahtevima.

Studenti u blokadi: Incidenti i planirani protesti

Današnji dan donosi nastavak borbe za prava studenata i obrazovne zajednice u Srbiji. Održana su dva značajna događaja, jedan u Beogradu, a drugi u Nišu. U Beogradu, studenti Fakulteta organizacionih nauka (FON) blokirali su Trošarinu kao reakciju na nedavni incident kada je muškarac pokušao da probije njihovu blokadu, preteći s vozilom.[1]

Prema navodima studenata, tokom mirnog okupljanja zamalo su bili svedoci tragedije kada je jedan od vozača pokušao da pregazi studentkinju, koja se uspela izbaviti za svega 20 centimetara. Ovo se desilo u prisustvu policije, a studenti su procenili da je bezbednost na prvom mestu te poručili: „Vreme je da institucije ozbiljno shvate našu sigurnost. Zahtevi nisu ispunjeni!". Blokada na Trošarini traje do ponoći, a podršku su im pružili i bajkeri.

Istovremeno, studenti u Nišu su krenuli sa organizovanjem biciklističke ture kao poziv sugrađanima da se pridruže protestu zakazanom za 5. april. Okupljanje je planirano ispred Stopšopa u 8:15 časova, sa polaskom u 9:00 časova. Traže podršku lokalnog stanovništva kako bi ukazali na svoje zahteve i insistirali na promenama.

Pored toga, kraljevački maturanti su blokirali ulaz u svoju gimnaziju, uvereni da dosadašnje akcije nisu imale dovoljnu snagu da se postignu njihovi zahtevi. Učenici su istakli svoju odlučnost da istraju u borbi za bolje obrazovne uslove i sigurnost, uz poruke solidarizacije sa studentima.

Studenti pozivaju rudare na solidarnost

Na protestima u Novom Sadu, studenti su poslali otvoreno pismo rudara Srbije, pozivajući ih da se zajedno odazovu borbi protiv korupcije i nepravednog sistema. Ova inicijativa pokrenuta je povodom treće godišnjice tragedije u rudniku Soko, gde je izgubilo osam rudara, a nedavno i šesnaest osoba u nesreći u Novom Sadu. Studenti ističu da je važno da se svi zajedno bore za pravdu i istinu, jer je smrt rudara “podsetnik na sistem koji nefuncioniše”.

„Sistem nas je zaboravio, ali mi nismo zaboravili njih. Moramo biti solidarni i zajedno se izboriti za svoja prava“, poručili su studenti, naglašavajući da je težak položaj radnika u zemlji rezultat korupcije i neodgovornosti vlasti. Uz to, pozvali su na prestanak okvira u kojem se ignorišu prava rudara i podsećaju na propuste u sistemu koji je doveo do tragedija.

U znak sećanja na žrtve, studenti su organizovali komemorativne akcije, uključujući ostavljanje belih ruža na mestima koja su takođe obeležena tragičnim događajima. Akcije uključuju i planirane proteste koji će se održati 5. aprila, čime će se dodatno ukazati na važnost istine i pravde.

Ova Solidarnost dopunjuje zahteve studenata i omogućava aktivnim grupama, poput rudara, da stanu rame uz rame u borbi za pravednije условe rada. Ovakvi potezi služe kao reminder da se mora više pričati o pravima i potrebama svih ljudi koji trpe kao posledicu koruptivnog sistema.

Građani protestovali ispred centrale SNS

Večeras se ispred sede Srpske napredne stranke (SNS) na Novom Beogradu okupila grupa građana, protestujući protiv vlasti i izražavajući svoj nezadovoljstvo. Protest je počeo oko 17 časova, kada su pristigli demonstranti blokirali izlaz iz stranačke centrale, uzvikujući „pumpaj“ i zviždeći okupljenim naprednjacima.

Ovi protesti usledili su posle učestalih pritisaka na građane i opoziciju, a juče se jednom od okupljenih građana dogodio incident kada je obezbeđenje odgurnulo prisutnu muškaricu. Policija je, kako izveštavaju građani, bila prisutna na terenu, ali su se protesti završili bez ozbiljnijih incidenata.

Kako se navodi, građani su se okupili nakon što je obezbeđenje pokušalo da spreči okupljanje i da izazove strah kod onih koji su došli da iskažu svoje nezadovoljstvo. Paralelno, čuli su se komentari o nekim članovima SNS koji su dolazili s parkiranim vozilima na trotoarima, što su građani smatrali nepropisnim.

Ova protesta je deo šireg nezadovoljstva koje raste među lokalnim stanovnicima. Takođe, prema nezvaničnim informacijama, neki članovi SNS iz kola su gađali okupljene građane jajima, što ukazuje na tenzije i ponekad nasilne reakcije s obzirnom na rastući pritisak sa obe strane. Ovi događaji ilustriraju kako su protesti postali centralni deo građanskog izražavanja u ovom trenutku.

Studenti organizuju proteste širom Srbije

U poslednjih nekoliko dana, u Srbiji je primetna rastuća aktivnost među studentima i građanima koji zahtijevaju veće uključenje u socio-političke procese. Kako se bliži 6. april, kada će se u Kruševcu održati veliki protest, organizatori pozivaju sve građane, studente i profesore da se pridruže. Pozivi za samoorganizaciju utemeljeni su na načelima zborova i plenuma, gde građani mogu izraziti svoje zahteve.

Studenti su igraju ključnu ulogu u ovom pokretu, pozivajući na radikalizaciju protesta koja uključuje mogućnosti blokade glavnih saobraćajnica i javnih instutucija. Ova vrsta organizacije dolazi kao reakcija na višestruke prikazane probleme, uključujući nasilje prema studentima i neisplaćivanje plata prosvetnim radnicima. Kao rezultat toga, studenti postavljaju pitanje: Zašto gradjani ne reaguju više kada su im prava ugrožena?

U okviru ovog pokreta, prilikom okupljanja, organizatori naglašavaju potrebu za konkretnim djelovanjem. Očekuje se da će predstojeći protest u Kruševcu pružiti priliku za okupljanje širokog spektra građana, te tako artikulirati njihove zajedničke zahteve prema vlastima. Ovaj protest je takođe poziv na akciju i za ostale gradove, s ciljem postizanja šire podrške za promene u društvu.

Pretnje vlasti akademskoj zajednici

U izjavi datoj za Insajder, dokan Fizičkog fakulteta u Beogradu, Voja Radovanović, kritikovao je ministarku prosvete Slavicu Đukić Dejanović zbog pretnji akademskoj zajednici. Radovanović je istakao da ove pretnje ne predstavljaju rešenje za trenutnu krizu, već dodatno pogoršavaju situaciju.

On je naglasio da nije saglasan sa ministarkom koja tvrdi da je 15. april poslednji rok za prekid blokade fakulteta. Prema njegovim rečima, početak nove akademske godine zavisi od ispunjenja zahteva studenata i različitih fakulteta.

S obzirom na to da nema jedinstvenog rešenja, dekan je naglasio:

"Nećemo pokretati disciplinske postupke protiv studenata i naših kolega, jer to smatramo nemoralnim i neefektivnim."

U međuvremenu, akademska zajednica postavlja pitanje – kako pomoći studentima da ispune svoje zahteve dok su suočeni sa pretnjama? Radovanović sugeriše da je potrebno preispitati pristup vlasti prema ovoj situaciji i poziva na konstruktivan dijalog umesto zastrašivanja.

Studenti iz Niša predlažu stvaranje političkog pokreta

Tokom nedavnog sastanka, studenti iz Niša su izložili plan o formiranju političkog pokreta koji bi uključio sve građane, sa fokusom na profesore i akademsku zajednicu. Prvi korak bi bio postavljanje ultimatuma za ispunjenje zahteva do 1. maja, što će obeležiti šest meseci od tragičnog incidenta. U slučaju neispunjenja zahteva, predložen je plan za organizaciju političkog pokreta, gde bi se na listi kandidata našli prepoznatljivi pojedinci koji su podržali studente.

Preporuke studenata uključuju: 1. Direktno ispunjavanje zahteva ili stvaranje uslova za to. 2. Lustraciju, s ciljem da oni koji su imali političke funkcije ne budu kandidati narednih 30 godina. 3. Uspostavljanje novog, nezavisnog tela koje će nadzirati medije i obezbediti ravnopravan pristup svih političkih opcija na izborima. 4. Promene u izbornom zakonu, kako bi svi kandidati imali jednake šanse bez plaćenog političkog marketinga. 5. Uvođenje referenduma za promenu političkog sistema.

Ove ideje reflektuju sve veću svest među studentima o potrebnim promenama, vodeći ka povećanju političke participacije kao odgovoru na aktuelne izazove.

Bojkot velikih trgovinskih lanaca: građani se organizuju

U poslednje vreme, građani Srbije pokrenuli su više akcija bojkota protiv velikih trgoviničkih lanaca kao odgovor na visoke cene proizvoda. Organizovani protesti pozivaju na netrošenje novca, kako bi se izvršio pritisak na lance poput Lidla i Ideje.

Prema informacijama iz različitih izvora, bojkot se sprovodi kroz strategije poput ne kupovanja u određenoj nedelji, a rezultati su pokazali da je došlo do smanjenja prometa za 30% u nekim prodavnicama. Građani su naglasili da se bojkotom mogu postići promene, ali je potrebno daljnje organizovanje i planiranje.

Razgovori o ovim akcijama se vode i putem društvenih mreža, gde su korisnici delili savete o tome kako da se bolje organizuju. Postavlja se pitanje kako sutra nastaviti sa bojkottima i kako privući veći broj učesnika da se pridruže ovim inicijativama, jer se očekuje da jasne ciljeve i dogovoreni planovi dovedu do stvarnih promena.

Rektor Dejan Madić na udaru kritike studenata

Dejan Madić, rektor Univerziteta u Novom Sadu, suočio se sa protestom studenata na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja. Tokom posete, studenti su ga zatražili objašnjenja povodom odluke da napusti sednicu Senata, što je u mnogim krugovima shvaćeno kao ugrožavanje karijera više od 1.062 zaposlenih.

Na lice mesta su brzo stigli profesori, koji su se stavili kao obezbeđenje rektoru. Ova situacija ukazala je na nedostatak spremnosti Madića da se suoči sa zahtevima i kritikama studenata. U razgovoru za medije, dekan fakulteta je ukazao na potrebu za otvorenim dijalogom između akademske zajednice i vlasti, sugerišući da pretnje i represija nisu efikasni načini za rešavanje postojećih problema.

Incident u kojem su studenti pokušali da postave pitanja rektoru predstavlja primer trenutnih tenzija unutar akademskog sistema, koje se sve više suočavaju s problemima u vezi sa ispunjavanjem svojih prava i zaštićenosti.

Pritisci na akademsku zajednicu u Srbiji

U poslednjih nekoliko nedelja, pritisci na universitetske profesore i studente u Srbiji postali su intenzivniji, što je dovelo do ukidanja finansija i ucena kako bi se prekinule protestne aktivnosti. Kako izveštavaju mediji, mnogi profesori su doživeli umanjenje svojih plata zbog podrške protestima protiv vlasti, što stvara opasnu igru živaca.

Dekan i prodekan su se suočili sa ozbiljnim pritiscima, a zaposleni na različitim fakultetima beleže značajna smanjenja plata. Na primer, neki su primili samo 230 dinara kao deo februarske plate, što su opisali kao neprihvatljivo. Kako su tvrdili, ova praksa je svesna strategija vlasti da podredi akademsku zajednicu.

U prestonici, Fudbalski savez je kaznio dvojicu fudbalera kluba Fruškogorac jer su izrazili podršku studentima prilikom nedavnog protesta u Beogradu. Ovakve mere, tvrde analitičari i aktivisti, pokazuju jasno koliko vlasti žele da uguše svaki oblik otpora. Kapiten tima, koji je dobio šestomesečnu suspenziju, naveo je zašto su se igrači solidarizovali: "Bili smo prisiljeni da pokažemo timsku solidarnost i odgovorimo na prekomernu upotrebu sile na protestima.".

Ovaj trend represije nije novost; slične situacije se dešavaju širom zemlje, a profesori i studenti izražavaju zabrinutost da se stanje nasilja i pritiska povećava. Na nedavnom skupu podrške u Nišu, studenti su šetali ulicama pozivajući na kraj nasilja i izražavajući podršku napadnutoj dekanki, Natali Jovanović.

Akademska mreža „Slobodan univerzitet“ osudila je ovaj napad kao direktan rezultat napada na akademsku zajednicu, ističući da su posledice ovih napada na čitavu zajednicu.

Napeto u Kruševcu: Sukob građana i vlasti

U Kruševcu, 1. aprila 2025. godine, okupili su se građani na zboru, dok je u isto vreme održavan i skup članova Srpske napredne stranke, što je rezultiralo visokom napetosti u ovom gradu. Građani su se okupili oko 19 časova i kako izvode izveštaji, planiraju da ostanu do kraja gostovanja ministra u ostavci Bratislava Gašića na lokalnoj televiziji.

Ovi događaji su okupili i različite grupe okupljene kako bi izrazili svoje stavove. Okupili su se i naprednjaci, ali su ih građani razdvajali redari, dok su okupljeni uzvikivali: "Pumpaj!".

Bojan Tomić, profesor iz Kruševca, istakao je na skupu građana da su odlučili da proglase nepoželjnima sve ministre u ostavci iz Srpske napredne stranke. Izjave su se sakupljali na zboru kako bi ukazali na nezadovoljstvo građana prema vladavini, tvrdeći da je Gašić želeo da prikaže kako je ovo "njegov grad" sa "njegovim ljudima". S obzirom na trenutne tenzije, izveštaji ukazuju na jasnu osipanje podrške vlastima.

Ministar Gašić naglasio je da je „dosta maltretiranja građana“, ponavljajući da neće trpeti zulum od strane opozicije. Još jedan građanin, Mandić, iz lokalnog SSP-a prokomentarisao je da se može primetiti nedostatak podrške Građanima prema svojoj vlasti, izražavajući da naprednjake dolazi sve manje na ulice. Velike tenzije između vlasti i građana u Kruševcu pokazuju da je nezadovoljstvo sveprisutno, ali i da postoji odlučnost da se osigura bolja budućnost kroz okupljanja građana.

Studenti pozvali rudare na zajedničku akciju

Studenti Univerziteta u Novom Sadu pozvali su rudare Srbije da im se pridruže u borbi za promene u zemlji kroz otvoreno pismo upućeno prema rudarima, s namerom da se podstakne zajednički otpor prema korupciji. Pismo je objavljeno povodom treće godišnjice stradanja osam rudara u rudniku Soko, ističući da niko nije odgovarao za njihove smrti i da to predstavlja podsjećanje na korupciju koja vlada u sistemu.

U pismu su studenti naglasili da je vreme da se suzbije spirala korupcije koja je uzela 16 života u nedavnim nepravdama, ističući da su zaboravljeni od strane države. Oni pozivaju na jedinstvo svih koji su se našli zanemareni i pozivaju rudare da se probude i aktivno uključite u borbu za svoja prava.

„Sistem vas je zaboravio, ali mi nismo. Želimo pravdu za svaku žrtvu sistema korupcije i svakog zaboravljenog građanina“, naveli su studenti u svom zahtevnom apelu.

Takva solidarnost je potrebna da bi se prekinula nepravda, a studenti pozivaju na zajedničke akcije za prava i slobode. Ovaj poziv na delovanje odražava hitnu potrebu za reformama i pravdom, posebno nakon godina ignorisanja i zanemarivanja problema rudarstva i životne sredine.

Srednjoškolci u Beogradu organizovali blokadu autoputa

U Beogradu, 1. aprila 2025. godine, srednjoškolci su pod nazivom „Nismo se šalili“ blokirali deo trake na mostu Gazela u smeru ka Novom Beogradu. Blokada je trajala od 15 do 19 časova i bila je deo akcije podrške studentima i protestu protiv nedavnih nasilnih incidenata koji su se dogodili u blizini fakulteta.

Maturant iz Muzičke škole iz Beograda objasnio je da je cilj blokade pokazati profesorima da nisu sami u borbi, kao i pozvati građane da im se pridruže. “Nama je za sad ideja da se do ispunjenja zahteva ne vraćamo u školske klupe”, kazao je učenik, koji je istakao važnost solidarnosti među mladima.

Incident koji je prethodio blokadi je, kako su izvestili studentkinje, uključivao muškarca koji je pokušao abruptno da pređe blokadu, pri čemu je jedan student zamalo pregažen. Iako nije bilo povređenih, policija je intervenisala i privela L. S. (49), zbog ugrožavanja sigurnosti okupljenih, što dodatno podvlači nestabilnost i tenzije koje proizlaze iz ovih akcija.

U isto vreme, studenti su nosili transparente sa porukama poput „Srbija je naša država“, pokazujući odlučnost da se bore za svoje mesto u društvu koje ih je zanemarilo. Ovakvi događaji ukazuju na sve veći stepen angažovanja mladih ljudi u političkim i društvenim pitanjima, posebno u svetlu dešavanja proteklih nekoliko meseci.

Studenti pozivaju rudare na zajedničku borbu

U Novom Sadu, dana 1. aprila 2025. godine, studenti su poslali otvoreno pismo rudarskoj zajednici Srbije, pozivajući ih da se udruže u borbi protiv korupcije i za pravdu. Ova akcija obeležava treću godišnjicu od tragedije u rudniku Soko, kada su poginula osmorica rudara, a do sada nema odgovornosti za njihove smrti.

U pismu studenti ističu da je nepravda koju su rudari doživeli jasan znak da sistem zanemaruje one koji su svesrdno doprinosili društvu. „Sistem ih je zaboravio, ali mi nismo. Želimo pravdu za svaku žrtvu sistemske korupcije“, naveli su studenti, naglašavajući kako je neophodna solidarnost svih radnika da bi se izborili za svoja prava i dostojanstvene uslove rada.

Oni takođe naglašavaju da je potrebno prekinuti krug korupcije koji je doveo do mnogih tragedija u društvu, uključujući i poslednje događaje u Novom Sadu, koji su rezultirali smrću 16 ljudi. Studenti pozivaju rudare da se samoorganizuju i izbore za svoja prava, kao i da se priključe štrajkovima i protestima koji se šire širom Srbije.

„Vreme je da stanemo solidarno i zajednički borimo za svoja prava i slobode“, zaključili su studenti u svom apelu, podstaknuti potrebom da se suprotstave trenutnim nepravilnostima i zaboravu koji vlada nad njihovim pravima.

Srednjoškolci blokirali autoput u Beogradu

U Beogradu su danas srednjoškolci organizovali četvoročasovnu blokadu autoputa. Tokom akcije su prenosili poruku: "Sviraćemo glasno za pravdu!" Kao deo protesta, oni su izrazili nezadovoljstvo trenutnom situacijom u obrazovanju i širim društvenim problemima koji pogađaju sve građane.

Prema informacijama dostupnim iz raznih izvora, srednjoškolci su blokirali autoput Gazela, skrećući pažnju na njihove zahteve i potrudili se da privuku podršku građana. Komentari građana na društvenim mrežama ukazuju na podeljena mišljenja: neki izražavaju ponos prema mladima koji se bore za svoja prava, dok drugi smatraju da akcije poput ovih mogu da stvore dodatne tenzije.

Vrijeme protesta održano je u jutarnjim satima 1. aprila 2025. godine. Tokom blokade, na događaj su stigli i pojedini građani koji su pružili podršku, dok su drugi kritikovali srednjoškolce zbog načina na koji su se odlučili boriti za svoja prava. Ova akcija dodatno ukazuje na porast društvenog aktivizma među mladima i njihovu spremnost da se bore protiv nepravde.

Korišćenje zvučnog oružja na protestu 15. marta

Tokom protesta u Beogradu 15. marta 2025. godine, pojavile su se sumnje o upotrebi zvučnog oružja, što je pokrenulo brojne debate o stanju ljudskih prava u Srbiji. Građani su se okupili na jednom od najvećih manifestacija, a prema izjavama učesnika, zvuci su bili nesnosni, podsećajući ih na vozila koja jure ili avione u padu.

Prema dostupnim informacijama, Evropski sud za ljudska prava zatražio je od Srbije da se izjasni o ovim navodima, te postavio rok do 8. aprila za dostavljanje odgovora, kao i za komentare organizacija civilnog društva. Ovakva situacija ukazuje na ozbiljnost koja okružuje pitanja o postupanju policije prema demonstrantima, ali i o mogućim posledicama po zdravlje onih koji su izloženi nespravanom izvajanju sile.

Na protestu, kao i u izjavama medija, svedoci su navodili da su se mnogi od njih uplašili zbog jakih zvukova, koji su doprinosili opštoj Nervoznosti. Fizičar Slobodan Bubnjević i lekar specijalista za ORL, Nebojša Rakić, takođe su izneli svoja mišljenja o ovom incidentu, koji može imati dugotrajne posledice po zdravlje učesnika.

U svetlu ovih događaja, političke stranke, kao i građani, izražavaju zabrinutost zbog potencijalnog kršenja ljudskih prava i traže odgovornost za upotrebu ovakvih sredstava na mirnim protestima. Aktuelna situacija je samo jedan od oblika sve većeg nezadovoljstva građana sa trenutnim stanjem u društvu.

Studenti pozivaju rudare da se priključe protestima

U Beogradu, studenti su organizovali blokade i poručili rudarima: "Vi ste ponos naše zemlje, priključite se borbi za zdravije društvo". Ova akcija se dogodila u okviru šireg protesta koji se odvijao u više gradova, gde su studenti i građani tražili odgovornost i promene u sistemu upravljanja prirodnim resursima.

Datum kada su protesti održani je 1. april 2025. godine, a studenti su naglasili da je trenutna situacija u kojoj se nalaze rudarstvo i ekologija ključna tema u društvu. U skladu sa tim, njima se pridružila i šira zajednica koja zahteva da se prestane sa eksploatacijom litijuma bez adekvatne zaštite životne sredine. Studenti su zajedno sa profesorkom i profesori su zahtevali da se Evropska unija uključi i pomogne u očuvanju ovih resursa, umesto da se fokusira isključivo na ekonomski profit.

Prema dostupnim informacijama, tokom marta 2025. godine održano je najmanje 1697 protesta u 378 naselja širom zemlje, što pokazuje rastuće nezadovoljstvo među građanima sa trenutnom vlašću i načinom vođenja države. Ovi protesti ukazuju na sve veću potrebu za promenama u načinu na koji se upravlja resursima i pravima građana.

Protest ispred Ministarstva za rad

Na godišnjicu nesreće u rudniku 'Soko', okupljeni su ispred Ministarstva za rad u Beogradu izrazili nezadovoljstvo i tražili odgovornost od nadležnih. 1. aprila 2025. godine, predstavnici političke platforme „Solidarnost“ organizovali su ovaj protest kako bi se podsetili na život osam rudara koji su poginuli zbog neodgovornosti i propusta vlasti. Protestanti su istakli da je vreme da se vlasti suoče sa svojim obavezama i da se osigura da se ovakvi incidenti više ne ponove.

Okupljeni su tražili da Ministarstvo za rad zapravo zasluži svoje ime, pozivajući na više nego simboličnu promenu i konkretne akcije da bi se izbegle slične tragedije u budućnosti. U ovom kontekstu, zakonom regulisane sigurnosne procedure i odgovornost za zloupotrebe su postali ključna pitanja koja se dovode u pitanje. Protest je okupio građane koji smatraju da je apsurdno da se slične situacije i dalje ponavljaju dok nadležni ostaju nemoćni ili indiferentni.

Osnovna škola 'Dositej Obradović' i pitanje nastavnog procesa

U osnovnoj školi 'Dositej Obradović' u Omoljici, nastava je prekinuta od 22. januara 2025. godine zbog neispravne hidrantske mreže. Rok za popravku je prema informacijama iz škole već prošao, što dodatno komplikuje situaciju za učenike i nastavnike. Pedagoški rad je prekinut nakon samo dva dana drugog polugodišta, što ukazuje na ozbiljne probleme u infrastrukturnom sistemu.

Nastavnici i direktor škole su organizovali proteste i blokade, u kojima su učestvovali i roditelji učenika, zahtevajući od lokalne vlasti da reše problem s hidrantskom mrežom koja nije u stanju da obezbedi osnovne potrebe. Tijekom roditeljskih sastanaka, brojni roditelji su istakli koliko im je stalo do sigurnosti i obrazovanja njihove dece. Od tada, situacija se nije promenila, a učenici su ostali bez nastave.

Ova situacija dodatno ukazuje na dublje probleme u srpskom obrazovanju i infrastrukturi, ukazujući na neadekvatno reagovanje vlasti na hitne zahteve koje postavljaju škole.

Pet meseci od tragedije u Novom Sadu

U Novom Sadu je danas obeležena godišnjica tragedije koja se dogodila pre pet meseci, kada je u nesreći na Železničkoj stanici poginulo šesnaest osoba. Građani su se okupili kako bi odali počast žrtvama, a simboli i poruke su podsećale na bol i gubitak koje su osetile porodice preminulih.

Tokom skupa, prisutni su položili 16 buketa i ispucali 16 signalnih raketa, čime su želeli da iskažu solidarnost i naglase potrebu za odgovornošću vlasti. Na društvenim mrežama, građani su izrazili zahvalnost i istakli da su žrtve zaslužuju pravdu. Prema dostupnim informacijama, poruke kojima su se prisutni obratili uključivale su i zahtev da vlasti konačno preuzmu odgovornost za propuste koji su doveli do ove tragedije.

S obzirom na to da je prošlo već pet meseci, opšti osećaj među ljudima ukazuje na frustraciju zbog nedostatka konkretnih odgovora vlasti, kao i na želju za omogućavanjem transparentnosti u postupanju nadležnih institucija.

Protesti u Srbiji zbog napada na dekanku Nataliju Jovanović

Na protestima održanim 31. marta 2025. godine u više gradova Srbije, uključujući Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac, studenti i profesori okupili su se u znak solidarnosti sa napadnutom dekankom Filozofskog fakulteta u Nišu, Natalijom Jovanović. Ovaj incident, koji se dogodio dan ranije, označio je kulminaciju sve učestalijih pretnji i nasilničkih akcija u akademskoj zajednici.

U Beogradu, okupljanje je počelo ispred Rektorata na Studentskom trgu u 18:45, pre nego što je protestna šetnja krenula u 19 časova. Protestanati su se kretali kroz centar Beograda, noseći poruke protiv nasilja i tvrdeći da su studenti i profesori podmetnuti kao žrtve režimskih napada.

Studenti su se izjasnili da su blokade fakulteta, koje traju već nekoliko meseci, odgovor na sve veću represiju i nasilje koje trpe od vlasti. Lazar Popović, student Fakulteta organizacionih nauka, izjavio je: "Sistem nas je gurnuo u blokadu kroz represiju. Kako neko posle četiri meseca očekuje da će represija da utiče na ovu blokadu, kad je ona odgovor na represiju." Ove reči oslikavaju osećaj mnogih studenata koji veruju da se njihove borbe ne bi smeli svoditi na terorističke akcije, već ih vide kao legitimni odgovor na sistemske probleme.

Tara Radak, studentkinja Medicinskog fakulteta, dodala je da, iako postoji strah, to ne bi trebalo da bude razlog zaustavljanja borbe protiv korupcije i laži u društvu. Kako su protesti trajali, studenti su se okupili u znak podrške jedni drugima, sa željom da pokažu da su ujedinjeni pred izazovima koje im donosi trenutna situacija u zemlji.

Protesti će se nastaviti, a učesnici su pozvali na prisustvo što većeg broja građana na budućim događajima, kako bi se ukazalo na osnovne probleme i zahteve unutar obrazovnog sistema Srbije.

Vučić i njegov odgovor na napad na dekanku Nataliju Jovanović

Napad na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu, Nataliju Jovanović, koji se dogodio 30. marta 2025. godine, izazvao je niz reakcija unutar javnosti, a posebno među studentima i profesorima. Nakon incidenta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je svojim izjavama izazvao dodatnu osudu, zbog načina na koji je relativizovao napad, poredeći ga sa "sečenjem luka ili krastavca". Ovakva izjava nije prošla nezapaženo i mnogi su je doživeli kao sramotnu.

Stranka slobode i pravde (SSP) je u svom saopštenju izražena suštinsku kritiku predsednikovih reči, ističući da je njegovo ponašanje dodatno podstaklo atmosferu nasilja i da nekažnjavanje izvršilaca ovakvih dela stvara opasnu situaciju u društvu. Kako je navedeno, Vučićeve izjave šalju signal nasilnicima da su ovakvi napadi dozvoljeni, što je neprihvatljivo. U saopštenju se zahteva hitno izvinjenje od strane predsednika, kako bi se umanjile posledice njegovih reči.

Pored toga, dovodi se u pitanje odgovornost vlasti i njihovih medija, koji su svojim izjavama stvarali sliku neprijatelja u društvu, posebno među studentima. Ova situacija zbog napada na dekanku i reakcije vlasti postavlja pitanja o bezbednosti i pravima akademske zajednice. Mnogi studenti i profesori veruju da je napad na dekanku zapravo napad na celu akademsku zajednicu.

U Novi Sad, studenti su organizovali proteste povodom ovog incidenta, a njihova glavna poruka je da nasilje ne može biti opravdano, bez obzira na okolnosti. Akademska zajednica ističe da je potrebno da se osudi svaki oblik nasilja, bilo fizički, verbalni ili simbolički, posebno kada dolazi iz redova vlasti.

Protesti akademske zajednice u Srbiji

Nakon napada na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu, Nataliju Jovanović, akademska zajednica se organizovala u znak solidarnosti i podrške. Protesti su održani 31. marta 2025. godine u više gradova, uključujući Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš. Učesnici protesta izrazili su oštru osudu nasilja i pritiskanja članova akademske zajednice.

Jovo Bakić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, izjavio je da su ovi protesti pokazali ujedinjenje akademske zajednice. "Mi ne možemo dozvoliti da bilo ko bude napadnut," naglasio je Bakić, dodajući da je potrebno stvoriti okruženje u kojem će svaki član zajednice biti zaštićen.

Tokom protesta, studenti i profesori su jasno ukazali na to da su napadi na dekanku Jovanović i druge članove akademske zajednice rezultat propagande vlasti, koja stvara atmosferu straha i nesigurnosti. Mihajlo Cvetković, profesor Pravnog fakulteta, upitao je: "Zašto vlast smatra univerzitet neprijateljem?" naglašavajući da su direktni napadi na obrazovni sistem i njegovu autonomiju neprihvatljivi.

Na protestima su se čule i kritike prema vlastima zbog nedostatka strpljenja i razumevanja za studentske zahteve. Članovi SSP-e su zatim pozvali na hitno izvinjenje predsednika Vučića, naglašavajući da je neprihvatljivo relativizovati ozbiljnost napada na akademsku zajednicu.

Prosvetni radnici i učenici u blokadi

U Nišu, prosvetni radnici koji su se okupili na plenumu doneli su odluku da većina nastavnika nastavi sa obustavom nastave. Prema informacijama dostupnim 31. marta 2025. godine, deo predstavnika učenika iz gimnazija je odlučio da podrži profesore i nastavi s blokadom dok se ne ispune njihovi zahtevi. Gimnazija „Stevan Sremac“ ostala je jedina koja nije prekinula obustavu rada, dok su iz drugih škola dolazile vesti o ponovnim protestima.

Učenici su se okupili oko profesora, poručujući da „odgovornost za završetak školske godine leži isključivo na Ministarstvu prosvete“, što ukazuje na to da nisu zadovoljni trenutnim stanjem u obrazovanju. Profesorka Nikolić naglasila je da je njihova podrška profesoru i nastavnicima ključna kako bi se osiguralo da sve strane budu tretirane pravedno i bez pritiska.

Pored toga, pominje se sve veći pritisak koji se vrši na nastavnike, od finansijskih pretnji do psiholoških pritisaka, čime se stvara ambijent nepovoljno protiv nauke i obrazovanja. Učenički plenumi su jasno stavili do znanja da će nastaviti da se bore za svoja prava, bez obzira na sve izazove.

U Beogradu su se učesnici, među kojima ima i građana i studenata, okupili u znak podrške profesorima koji se bore za svoja prava i dekanku Nataliju Jovanović. Prisutni su istakli da je učestvovanje u ovim akcijama veoma važno, ne samo zbog trenutnih problema već i zbog budućnosti obrazovanja u Srbiji.

Osvrt na represiju i aktivizam studenata

U poslednjim danima, u Srbiji se primećuje sve jače nezadovoljstvo studentima i akademskom zajednicom zbog represije i napada na prosvetne radnike. Nedavni incident u kojem je napadnuta dekanka Natalija Jovanović na Filozofskom fakultetu u Nišu doveo je do žestokih reakcija unutar studentskog tela. Dekani Univerziteta u Novom Sadu osudili su ovaj napad i upozorili na ozbiljnost situacije, ukazujući na porast nasilja i napetosti unutar akademske zajednice.

Kako situacija eskalira, studenti se suočavaju s izazovima, poput smanjenja plata nastavnog osoblja, što dodatno otežava podršku prosvetarima. U okviru ovog konteksta, ključna su pitanja kao što su potreba za organizovanjem i mobilizacijom, jer su studenti sve više orijentisani prema aktivizmu.

Diskusije na društvenim mrežama ukazuju na potrebu za zajedničkim delovanjem u borbi protiv trenutnih vlasti. Takođe, predloženo je formiranje političke platforme koja bi okupljala sve one koji se protive vlasti, naglašavajući važnost jedinstva i saradnje kako bi se postigle promene.

Protesti protiv prorežimskih medija u Beogradu

U Beogradu je 31. marta 2025. godine održana protestna šetnja ispred tri prorežimska medija, uključujući Novosti, Kurir i Politiku, pod nazivom „Linija sramote“. Okupljeni su krenuli od Novosti, noseći transparente sa porukama poput "Sram vas bilo" i postavljajući crvene šake ispred redakcija, simbolizujući osudu nasilja i netransparentnosti u medijima.

Aleksa Milanović, jedan od organizatora protesta, istakao je da je protest nastavak akcije iz prethodnih dana i podsetio je medije na njihovu odgovornost prema javnom interesu. Kako je naveo, mnogi medijski izveštaji su napadali studente i gurnuli ih u centar pažnje, umesto da se bave suštinskim pitanjima koja su izazvala nezadovoljstvo.

Tokom šetnje, okupljeni su uzvikivali: "Ruke su vam krvave!" upućujući poruku vlastima da su spremni da se bore protiv repatencije nasilnih i pretnji prema akademskoj zajednici. Prvi prorežimski medij na meti bila je redakcija Novosti, gde je protest počeo.

Incidenti kao što je napad na Nataliju Jovanović služe kao podsticaj za dalju mobilizaciju akademske zajednice i građanstva protiv onoga što smatraju represivnim merama koje se sprovode kroz medije. "Naša prava su prava svih građana Srbije, i ovakva zloupotreba moći neće proći nezapaženo", zaključio je Milanović.

Studenti u blokadi Visoke zdravstvene škole u Beogradu

Danas, 31. marta 2025., studenti Visoke zdravstvene škole u Beogradu započeli su potpunu fizičku blokadu zgrade fakulteta. Ova akcija je rezultat nezadovoljstva studentima zbog trenutnih uslova obrazovanja, kao i nedavnih odluka uprave za koje smatraju da su donete bez adekvatnog konsultovanja njihovih stavova i potreba.

Tokom protesta, organizovao se niz diskusija među studentima, gde su mnogi izrazili podršku akcijama blokade i kritikovali loše plate nastavnog osoblja. Kako su istakli, mnogi profesori se suočavaju s mizerijama koje čine njihov rad neodrživim, što dodatno motiviše studente da se bore za bolju budućnost u obrazovanju.

Ova blokada je naišla na podršku od strane nastavnog osoblja na nekim fakultetima, kao što je Pravnom fakultetu, gde su profesori takođe izrazili nezadovoljstvo trenutnom situacijom. Zajednička akcija između studenata i profesora može stvoriti snažnu koaliciju sposobnu da utiče na promene u obrazovnom sistemu.

Postavlja se pitanje: kakve će posledice imati ove blokade na akademski kalendar? Postoje tvrdnje da su nastavna pitanja na ivici iskakanja iz okvira normalnog funkcionisanja, i protesti studenata samo doprinose tim tenzijama. U narednim danima, udruženja studenata planiraju dodatne akcije, što bi moglo izazvati još veće reakcije od strane uprave.

Protesti u Rasinskom Okrugu

Danas su građani iz Rasinskog Okruga ponovno pokazali svoje nezadovoljstvo organizovanjem protesta, koji su bili više masovni nego ranije. Na protestu, održanom u njihovoj zajednici, učestvovalo je mnogo više ljudi nego na prethodnim okupljanjima. Organizatori su istakli da nije reč samo o nezadovoljstvu, već i o mobilizaciji građana, što je dodatno podstaknuto trenutačnom političkom klimom u zemlji.

Tokom skupa, jedan od učesnika sa megafonom naglasio je da ovo nije poslednji protest i da jedinstvo među građanima postaje neophodno kako bi se došlo do stvarnih promena. Video-snimci sa protesta su zabeležili atmosfersku energiju, ali i osećaj zajedništva među učesnicima.

U planu su i buduće aktivnosti, uključujući organizaciju podrške za nadolazeće akcije, posebno puta do Strazbura, što dodatno ukazuje na rastući aktivizam i borbu za prava i interese lokalne zajednice. Ovaj trend pokazuje da su građani spremni da se povežu i da se bore za svoj glas, te karakteriše novu eru u mobilizaciji unutar lokalnih zajednica. Dublje strategije za unapređenje zajedničkog aktivizma pokazuje da su protesti i dalje relevantan način izražavanja nezadovoljstva i traženja promene.

Protest "Linija sramote" protiv prorežimskih medija

Tokom današnjeg protesta pod nazivom "Linija sramote", okupljeni su se suprotstavili prorežimskim medijima, izražavajući nezadovoljstvo zbog načina na koji izveštavaju o događajima u zemlji. Protest je održan na ulazu u Novosti, Kurir i Politiku, sa jasnom porukom da su ti mediji postali simbol nepravednog izveštavanja i manipulacije informacijama.

Prema informacijama iz zajednice, okupljanje nije bilo masovno kao što su neki očekivali, a na protestu je prisustvovalo oko 20 ljudi. Ipak, okupljeni su izrazili svoju posvećenost i jasan stav prema trenutnoj situaciji u medijskom prostoru Srbije. Aktivisti su u znak protesta nosili plakate i nalepnice sa natpisima „pacovi“, upućujući na njihovu percepciju medija kao nepoštenih izvora informacija.

Ovaj događaj se dešava u trenutku kada poverenje građana u medije opada, a kritike na račun pojedinih medijskih kuća postaju sve glasnije. Protesti su bili i pokušaj da se podstakne razgovor o dužnosti medija da ispune svoju ulogu javnog informisanja, kao i poziv na odgovornost za iznesene informacije. Aktivisti su poručili da će nastaviti sa ovim protestima sve dok se ne postigne transparentnost i odgovornost u medijima.

Najavljeni skup u Beogradu i protest ispred RTS-a

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se od 11. do 13. aprila 2025. godine očekuje organizacija skupa u Beogradu, koji će predstavljati novi politički pokret. Tokom svog obraćanja, Vučić je ukazao na mogućnost održavanja protesta ispred Radio-televizije Srbije (RTS), ali je insistirao da neće biti talačkih kriza ili drugih sličnih incidenata, ukazujući da organizatori donose odluke o obliku okupljanja.

Prema različitim navodima, postoji skepticism među građanima o Vučićevim izjavama, dok su neki korisnici društvenih mreža ironizovali zbog prethodnih najava o „najvećem skupu u istoriji Srbije“ koji se, na kraju, nije održao. Ova situacija ukazuje na rastući pritisak u političkoj sferi i sumnju u kredibilitet vladinih najava.

Neki komentatori na mrežama su izrazili skepsu o tim događajima, smatrajući ih samo još jednim pokušajem manipulacije od strane vladajuće stranke, a drugi su ukazali da nam nenadmašiti stilovi iz 90-ih godina više ne funkcionišu. Ova ironija odražava pomalo rezignirani stav prema politici i strahu od ponavljanja prošlih grešaka u vođenju javnih odnosa.

Poziv na bojkot svih državnih tela od strane Slobodnog univerziteta u Nišu

Slobodni univerzitet u Nišu pozvao je članove akademske zajednice na bojkot svih državnih tela kao odgovor na izmenu Uredbe Vlade Srbije koja se tiče normativi i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta. U saopštenju se navodi da je ova odluka doneta zbog drastičnog umanjenja prava na zarade nastavnika i saradnika, što se ocenjuje kao neprijateljski čin vlasti.

Bojkot se obraća univerzitetskim profesorima, istraživačima i asistencijama, a cilj je skrenuti pažnju na rastući problem medijskog i političkog nasilja prema akademskoj zajednici. Kako se navodi, ovakve mere vlasti oslikavaju želju da se disciplinuju oni koji podržavaju studentske zahteve, istovremeno stvorivši latentnu atmosferu mržnje prema prosvetnim radnicima.

Ovo zadnje obeležje vlasti, prema rečima akademskih radnika, može dovesti do ozbiljnih posledica po stanje akademske zajednice, jer marginalizacija intelektualnog sloja može destabilizovati društvo kao celinu. Ovakav bojkot i izraz solidarnosti planiraju se u svetlu šireg protesta u Novom Pazaru, zakazanog za 12. aprila, koji će takođe pružiti priliku za dalju mobilizaciju podrške među studentima i građanima.

Održani protesti nakon napada na dekanku Nataliju Jovanović

Napad na Nataliju Jovanović, dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu, izazvao je talas osude i reakcije među političarima i studentima. Naime, Jovanović je napadnuta nožem od strane starije žene koja se, prema rečima očevica, najpre verbalno obračunavala sa njom pre nego što je došlo do fizičkog napada.

Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, reagovala je na incident izjavivši kako osuđuje svaki oblik nasilja, a istovremeno je prokomentarisala situaciju u kojoj se napad ponovo koristi u političke svrhe. Ondašnje reči predsednice, međutim, naišle su na kritike, s obzirom da su mnogi smatrali da je njen odgovor pomalo umanjivao ozbiljnost napada.

„Žena u Nišu napala nožem dekanicu... To je rezultat medijske kampanje vlasti, da neće ćutati na nasilje“, istakao je advokat Vladimir Terzić, napominjući da vlada snosi deo odgovornosti zbog stalnog predstavljenja akademskih radnika kao problematičnih figura u društvu.

Incident se dogodio uoči planiranih protesta studenata, što dodatno naglašava napetost u društvu. Studenti su već ranije iskazali podršku dekanici, dok su njeni pokazali svu snagu zajedništva i odlučnosti da se bore protiv represije i nepravde unutar akademskih krugova. Kako su naveli, napadi na Jovanovićevu su deo šire strategije vlasti da se utiče na akademske radnike koji se protive trenutnoj situaciji u zemlji.

Ozbiljnost napada i moguće povezanosti sa aktuelnim političkim okolnostima, podstiču sve jaču mobilizaciju i organizacija protesta širom Srbije, sa jasnim zahtevima za pravdu i bezbrižnu akademsku sredinu.

Hapšenja nakon napada na studente u Novom Sadu

Policija u Novom Sadu privela je dvojicu muškaraca iz Beograda, N. M. (24) i N. J. (21), zbog sumnje da su 28. marta izvršili krivična dela nasilničko ponašanje i tešku telesnu povredu. Incident se dogodio u blizini jednog ugostiteljskog objekta gde su se studenti sukobili s maloletnicima romske nacionalnosti, što je rezultiralo fizičkim napadom na njih.

Oštećeni mladići, M. S. (23), V. V. (24), L. R. (25) i M. S. (21), završili su na lečenju zbog povreda, s tim da su L. R. zadobio teške telesne povrede. Policija je saopštila da se napadači, nakon incidenta, udaljili sa mesta događaja, a hapšenje je usledilo u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom.

Povezani događaji, kao što su protesti studenata na ulici Laze Telečkog, naglašavaju zabrinutost studenata zbog nasilja i sigurnosti. Oni su se okupili kako bi iskazali podršku svojim kolegama i pozvali na odgovornost. Aktivisti i studenti insistiraju na hitnom rešavanju ovog problema, smatrajući zlostavljanje nedopustivim. Reakcije među studentima ukazuju na sve veće nezadovoljstvo koje ovu situaciju stavlja u širi kontekst stalnog nasilja prema akademskoj zajednici.

Napad na dekanicu Jovanović: Odgovornost vlasti

Napad na Nataliju Jovanović, dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu, izazvao je brojna reagovanja među političkim akterima i akademskom zajednicom. Narodni pokret Srbije (NPS) je u svom saopštenju istakao da je predsednik Aleksandar Vučić direktni krivac za ovaj incident, povezujući ga sa širim kontekstom represije i nasilja protiv građana.

NPS smatra da su, umesto izražavanja državnog jedinstva, vlasti doprinele stvaranju dubokih podele i nasilja koje je ubrzo dovelo do sukoba u društvu. Prema izjavama iz stranke, napadi na Jovanovićevu i slični incidenti su rezultat ciljanih medijskih kampanja koje doživljavaju napad na bilo koga ko se protivi trenutnom režimu.

U saopštenju se naglašava da nije reč o izolovanom slučaju, već o trendu sve učestalijih napada na članove akademske zajednice, što dodatno povećava nezadovoljstvo među studentima. Ovaj napad osudile su i mnoge druge organizacije koje prate stanje ljudskih prava u zemlji.

Kako se situacija razvija, javnost očekuje dalju reakciju institucija i vlasti, dok se studenti i akademski radnici organizuju kako bi izrazili svoj protest i solidarnost kako sa Jovanović, tako i sa svojim kolegama koji se suočavaju sa sličnim pritiscima.

Protest u Subotici: 'Dosta' s nasiljem prema mladima

Danas su se studenti u Subotici okupili kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo sveprisutnim nasiljem i pritiscima na mlade. Ovaj protest, pod nazivom „Koliko još mladih mora biti pretučeno da bismo rekli – dosta“, organizovan je kao reakcija na nedavne događaje u kojima su studenti napadnuti, uključujući podršku kolegama iz Novog Sada koji su prebijeni od strane napadnih grupa.

Na protestu su učestvovali i radnici Pošte, koji su pružili podršku studentima, naglašavajući da je borba za prava mladih, kao i prava svih radnika u zemlji. „Istina se ne može pregurati, niti sakriti“, poručio je Slobodan Bojović, iz Pošte, naglašavajući da se svi moraju ujediniti protiv represije.

Studenti su isticali povezanost trenutnih dešavanja sa širim trendom nasilja koje je rezultiralo strahom među građanima. „Ovi napadi nisu samo fizički; oni su napadi na naše pravo da mislimo i govorimo“, istakla je jedna od studentkinja na protestu.

Okupljeni protestanti su izrazili svoju zabrinutost zbog načina na koji vlast koristi nasilje za suzbijanje svake vrste otpora, istovremeno pozivajući na građansku neposlušnost. U tom kontekstu, studenti su najavili da će nastaviti sa organizovanjem kako bi osigurali da njihovi glasovi budu čuti, ne samo u Subotici, već i širom Srbije.

Studenti se organizuju: Blokade magistrale u Užicu

U nedelju, 30. marta 2025., studenti su organizovali višesatnu blokadu magistrale u Užicu kao deo protesne akcije koja se širi širom Srbije. Ova blokada došla je kao odgovor na sve prisutnije represivne mere od strane vlasti i uprava fakulteta koje imaju tendenciju da ignorišu zahteve studenata.

Jedan od ključnih trenutaka ovog dana bio je i izraz solidarnosti među studentima različitih obrazovnih ustanova. Na radu se insistira na većem ujedinjenju, jer je svaka blokada, kao što je ova u Užicu, deo šireg pokreta koji zahteva odgovornost i transparentnost vlasti. Priče iz različitih gradova i fakulteta pokazuju zajedničku borbu i solidarnost.

„Naša zajednička akcija pokazuje da studenti nisu sami. Ovi protesti moraju da se nastave dok ne budemo imali jasne odgovore od vlasti o budućnosti našeg obrazovanja“, komentarisao je jedan od organizatora. Njihovi zahtevi su jasni i kontinuirana akcija ukazuje na odlučnost mladih da se bore za svoja prava.

U skladu sa ovim akcijama, studenti su rasporedili poruke o važnosti okupljanja, označavajući blokade kao nužne mere za pravdu u obrazovanju. Kako blokade poprima novu formu, tako i reakcije na njih postaju sve prisutnije, dok se u medijima i na društvenim mrežama širi svest o stanju u kojem se nalaze studenti i prosvetar.

Srbija u previranju: Protesti protiv Vučića

U Svetlu nedavnih događaja, Srbija se suočava s talasom protesta koji traju od novembra 2024. godine. Stotine hiljada ljudi izlazi na ulice kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo vladavinom Aleksandra Vučića. U svojim izveštajima, Der Spiegel ističe da su glavni uzroci protesata korupcija i nekažnjivost, što je kulminiralo tragičnim incidentom kada je krov železničke stanice u Novom Sadu pao, prilikom čega je poginulo 16 osoba.

Prema analizama, ovaj incident je simbolizovao sveprisutan problem koji muči Srbiju – neodgovornost vlasti i neefikasnost sistema. Na protestima, okupili su se ne samo studenti već i građani koji su pogođeni situacijom u zemlji, zahtevajući odgovore i pravdu. Urednik SPIEGEL-a Francesco Collini svojim video izveštajem prenosi sve navedene aspekte i ukazuje na atmosferu straha i nezadovoljstva među ljudima.

Protesti protiv Vučića ne pokrivaju samo borbu sa korupcijom, već se fokusiraju i na prividnu nesposobnost vlasti da reaguje na sve veće nezadovoljstvo građana. Pored ličnih stavova učesnika, vidljivo je da se sa svakim novim protestom oseća energija građana koji traže promene. Imajući u vidu složenost situacije, u fokusu je i način na koji se vlast ponaša prema demonstrantima, a mnogi očekuju jaču represiju.

Beograd: Grad kontrasta i odjeka

Malo koji grad nosi u sebi toliko kontradikcija kao Beograd, mesta sa bogatom istorijom koja se oblikovala kroz carstva, revolucije i ratove. Danas je Beograd urbanized, ali zadrži slojevitost svojih identiteta, od Kraljevine Srbije do jugoslovenskog socijalizma, preplićući se s modernim izazovima.

Uprkos težnjama da postane moderna prestonica, mnogi građani izražavaju nezadovoljstvo zbog urbanističkih poteza, poput Beograda na vodi, koji su viđeni kao privilegija mafijaških elita, a ne kao doprinos razvoju i zapošljavanju. Kako Beograd gradi svoju budućnost, sve više građana poziva na očuvanje autentičnog identiteta grada i kritikuje način na koji vlasti upravljaju njegovim razvojem.

Pored toga, Beograd postaje magnet za posetioce iz cele regije, a svaka subota obeležena je događanjima koja privlače sve više ljudi. Njihova ocena promena u Beogradu varira, ali je sveprisutno osećanje da je potrebno više oslonca na građane prilikom donošenja odluka o budućnosti grada. Građani traže aktivnije učešće i žele da njihov glas bude zastupljen jer je Beograd njihova zajednička baština.

Vreme za radikalizaciju protesta?

U trenutnom kontekstu političkih tenzija u Srbiji, mnogi se daju u razmatranje koraka ka radikalizaciji protesta. Znakovi nezadovoljstva postaju sve vidljiviji, dok građani aktivno ukazuju na zloupotrebe vlasti, uključujući prebijanje i nasilje. U svakodnevnim diskusijama na internetu, korisnici su izražavali osećaj frustracije i besa zbog trenutnog stanja.

Mnogi smatraju da je vreme da se okupljanja ne ograničavaju samo na mirne proteste i da je potrebna direktnija akcija kako bi se ukazalo na ozbiljnost sitaucije. Učesnici ovih razgovora dele osećaj da se svaka dodatna pasivnost može iskoristiti za nastavak nasilnog ponašanja vlasti prema građanima, a bez adekvatnog odgovora.

Na primer, jedan od komentara izjavljuje: "Niko ne sme da bude prebijen dok se traži pravda, ali ako nešto ne uradimo, bićemo povređeni i izloženi opasnostima". Ova izjava simbolizuje širu zabrinutost koja se deli među građanima. Diskusije o ovom pitanju u društvenim mrežama postaju ključno mesto za širenje informacija i mobilizaciju građanske akcije.

Blogovi i komentari na forumima naglašavaju da je potrebno preuzeti odgovornost za svoje postupke i ne dopustiti da trenutni režim nastavi sa represijom. Na osnovu korisničkih komentara, jasno je da je u Srbiji prisutan stav da miran protest možda nije dovoljan.

Napad na studente u Novom Sadu izazvao proteste

Novi Sad, 28. mart 2025. godine - U noći između 27. i 28. marta, četiri studenta Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja napadnuta su na ulici Laze Telečkog. Incident, koji se dogodio nakon verbalnog sukoba u lokalnom objektu, doveo je do masovnog protesta studenata i građana u centru Novog Sada.

Tužilaštvo u Novom Sadu je brzo reagovalo i saopštilo da preduzima sve potrebne radnje kako bi rasvetlilo događaj. U izjavi su navedeni koraci kojima će se utvrditi identitet napadača i okolnosti incidenta, uključujući uzimanje izjava očevidaca i prikupljanje video materijala.

Ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, šokirao je javnost rekavši da je incident dobio političku konotaciju, uprkos tome što to nije spomenuto kada je prijavljen. On je naglasio: "Reč je o brutalnoj laži i manipulaciji u cilju uznemirenja javnosti."

U odgovoru na napad, studenti su organizovali blokade glavnih ulica, gađajući prostorije Srpske napredne stranke jajima i farbom. Njihova jasno izražena poruka je bila: "Nećete nas zastrašiti". Klinički centar Vojvodine potvrdio je da je jedan od studenata zadržan zbog teških povreda, dok su ostali pušteni na kućno lečenje s lakšim povredama.

Policija traga za napadačima na studente u Novom Sadu

Policija u Novom Sadu objavila je fotografije osumnjičenih za napad na studente, tražeći tako javnu pomoć u identifikaciji napadača. Incident koji se dogodio nedavno izazvao je uznemirenost među studentima i građanima, s obzirom na to da su napadači navodno pokušali fizički napasti grupu studenata.

Međutim, reakcije na ovu akciju policije su podeljene. Mnogi korisnici društvenih mreža izražavaju sumnju u to zašto se napadači nisu identifikovali odmah nakon incidenta, kada su bili prisutni na licu mesta. U komentarima se takođe naglašava da je efikasnost policije u hapšenju ovih napadača upitna, a dodatno se kritikuju načini na koje vlast reaguje na nasilje protiv studenata.

Jedan od korisnika je izjavio: 'Kako je Vučić uspeo da ujedini skinhedže i Rome?' što svedoči o tonovima frustracije prema trenutnim političkim i društvenim okolnostima. Očekuje se da će ova situacija dodatno potaknuti razgovore o bezbednosti studenata i zaštiti njihovih prava.

Pritisak na akademsku zajednicu: Vučić i Đukić Dejanović izazvali reakcije profesora i studenata

U Beogradu, 28. marta 2025. godine, predsednik Aleksandar Vučić i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović suočili su se sa oštrim kritikama zbog svojih izjava o akademskoj zajednici. U okviru svoje retorike, Vučić je optužio profesore i nastavnike da su "neodgovorni" i pretnjama im ukinuo plate, nazvavši ih neliberalnom elitom. Ove izjave naišle su na snažan odgovor iz akademskih krugova.

Uprkos pritiscima, dekani univerziteta su podržali rektora Vladana Đokića, naglašavajući da pozivi na njegovo hapšenje predstavljaju otvorenu represiju. Ova situacija ukazuje na kontinuirani konflikt između vlasti i akademske zajednice, koja se bori za autonomiju i prava svojih članova, posebno u svetlu nedavnih protesta organizovanih zbog napada na studente.

"S obzirom na pritisak koji je izvršen na profesore, a posebno na studente, važno je da se čuje njihov glas i bore se za svoja prava", izjavila je Natalija Jovanović, dekanka Filozofskog fakulteta. U saopštenju su dodatno naglasili da ideja o slaboj i poslušnoj akademskoj zajednici nikako ne može postojati u demokratskoj Srbiji.

Studenti su, s druge strane, organizovali seriju protesta, a jedan od njih se planira održati ispred zgrade Informera u Beogradu. Tokom ovih okupljanja, studenti su osudili medijske napade na njihove kolege, i najavili nastavak borbe za pravdu i istinu.

Studenti i maturanti iz Aranđelca na maršu kroz sela

U okviru projekta 'Buđenje Aranđelca', studenti i maturanti iz Aranđelovca danas su započeli akciju kako bi upoznali seosko stanovništvo sa svojim zahtevima i borbom. Njihova prva tura je obuhvatila obilazak četiri sela: Bukovik, Darosavu, Ranilović i Misaču.

Tokom akcije, učesnici su prešli skoro 40 kilometara, nastojeći da na terenu direktno razgovaraju sa građanima i predstave im svoje ideje. Studenti su izrazili entuzijazam i posvećenost tokom marša, a njihova borba je naišla na pozitivne reakcije domicilnog stanovništva, što može ukazivati na rastući interes za studentska pitanja i zajedničke akcije.

Ova pozicija je samo početak šireg plana, jer  studenti planiraju da obiđu i druga sela u okolini Aranđelovca u narednim nedeljama, kako bi nastavili da šire svest i okupljaju podršku za njihove zahteve. Njihova energija i volja za promenom već su prepoznate, tako da se očekuje da će ovoj akciji uslediti slične akcije na drugim mestima, što može ojačati njihov uticaj u lokalnoj zajednici.

Vučić u ćorsokaku: Neizvesnost pred političke odluke

Beograd, 29. mart 2025. godine - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić suočava se s teškim odlukama dok se društvena i politička kriza u zemlji produbljuje. S obzirom na predstojeći rok 18. aprila, Vučić mora odabrati između formiranja nove Vlade ili raspisivanja izbora, što dodatno otežava političku situaciju. U najnovijem obraćanju, Vučić je napomenuo da će u ponedeljak započeti konsultacije, ali nisu otkriveni detaljni planovi.

Kada se govori o potencijalnim članovima nove Vlade, Vučić je istakao samo nekoliko kandidata, dok se šuška o mogućem nestranačkom premijeru, što može izazvati dodatne podela unutar vladajuće stranke. Branko Ružić, pretpostavljajući određenu rezerve prema koalicionoj saradnji sa SNS-om, potvrdio je da socijalisti možda ne žele preuzeti resore, ali je jasno da većina rukovodstva SPS-a podržava Vučićeve planove.

„Dok se vladajuća stranka muči s unutrašnjim problemima, naprednjaci više ne znaju kako da se nose s konstantnim pritiscima umesto da se fokusiraju na rad i efikasna rešenja“, komentarisala je novinarka Safeta Biševac. Profesor Miloš Bešić je izrazio zabrinutost da trenutni izborni uslovi nisu fer, upozoravajući da bi studenti i građani mogli blokirati izbore ukoliko se ne postigne politički konsenzus.

Studenti na biciklima kreću put Strazbura: Glas protesta kroz Evropu

Novi Sad, 29. mart 2025. godine - Grupa studenata sa Univerziteta u Novom Sadu najavila je da će u okviru protestne akcije krenuti biciklima do Strazbura, s ciljem da skrenu pažnju na probleme koje doživljavaju u Srbiji i na izostanak reakcija nadležnih institucija na njihove zahteve. Ova biciklistička trka će proći kroz veliki broj univerzitetskih gradova, uključujući Budimpeštu, Beč i Minhen.

Studenti su istakli važnost dolaska do Saveta Evrope i Evropske unije, verujući da je njihovo putovanje prilika da se predstave kao glas mlađe generacije koja se bori za svoja prava. U saopštenju su naveli: "Očekujemo da na jugu Nemačke i u Beču dobijemo podršku naših iseljenika koji žele da se bore za pravdu".

Ova akcija je planirana nakon brojnih protesta u Srbiji i predstavlja dodatak njihovim naporima da utiču na vlasti u zemlji. Studenti su takođe podsećali na to da će kroz svoju rutu posetiti i gradove u kojima žive njihovi sunarodnici, naglašavajući tako međusobnu podršku i solidarnost. Očekivanja su velika, a studenti su recimo prikazali i svoje uslove i strategije za ovu veliku akciju.

Protest u Odžacima: Građani se okupljaju protiv pritisaka i nasilja

Odžaci, 29. mart 2025. godine - U Odžacima se održava protest pod sloganom "Svi u Odžake, jer se Odžaci ne boje". Ovaj skup organizovan je kao reakcija na pucnjavu koja se desila prethodne nedelje, a koja je dodatno uzburkala lokalnu zajednicu.

Protest je započeo na platou ispred Sportsko-poslovnog centra, gde je okupljenim građanima govorio lekar i novinar Aleksandar Dikić, koji je naglasio značaj solidarnosti i prava građana na slobodno kretanje i izražavanje. Na ovom skupu, učesnici su se sastali kako bi preneli poruke podrške i osudili nasilje koje je prethodilo ovom okupljanju.

U okviru protesta, planirana je šetnja ulicama Odžaka, koja će biti obeležena 16-minutnom tišinom u znak poštovanja prema žrtvama. Kako je istakao Dimirije Krunić, jedan od organizatora, ovim protestom se želi pokazati da građani ne žele strah i pritisak. Ujedno, učesnici su se potrudili da skrenu pažnju na manipulative poruke koje su plasirali mediji o poslednjim incidentima.

Jedan od učesnika, Dragana Ivanović, školska psihološkinja, podelila je svoje iskustvo o pritisku na profesore koji su podržavali studente, govoreći o svojim neprijatnostima nakon što je, zajedno sa učenicima, izašla na protest.

Intervju sa Martom Kos o evropskom putu Srbije

U nedavnom intervjuu sa Martom Kos, komesarkom za proširenje EU, razgovaralo se o trenutnoj situaciji u Srbiji i studentskim protestima. Kos je naglasila da su reforme, koje se tiču jačanja vladavine prava i demokratije, ključne za napredak Srbije prema članstvu u EU.

Međutim, prema rečima korisnika na društvenim mrežama, postoji zabrinutost da EU ne prepoznaje stvarne probleme u Srbiji. Jedan od komentara sadrži kritiku na račun predstavnika EU koji su, prema tvrdnjama protesatanata, čestitali Vučiću na pobedi na izborima, uprkos optužbama za neregularnosti. Ova situacija dodatno produbljuje sumnju u ozbiljnost EU prema situaciji u Srbiji.

U razgovorima se često pominju i druge teme, poput nemogućnosti postizanja dogovora zbog trenutne političke klime u Srbiji, uz naglašavanje osećaja frustracije prema vlastima, što ukazuje na širenje nezadovoljstva među građanima i studentima.

Maturanti u pokretu! Protestna šetnja u Kragujevcu 3. aprila

Maturanti iz Kragujevca organizuju protestnu šetnju koja će se održati 3. aprila u 16.30. Ova akcija ima za cilj da skrene pažnju na važne probleme sa kojima se suočavaju učenici, od kvalitetne edukacije do odgovarajućih uslova za učenje.

Očekuje se da će protest privući veliku pažnju i podršku lokalnog stanovništva, što može dodatno osnažiti zahteve učenika. U međuvremenu, protesti u Rumi ukazuju na širu borbu mladih u Srbiji, a slični događaji mogu se očekivati u budućnosti u drugim gradovima. Ove informacije ukazuju na to da mladima nije svejedno i da žele aktivno da učestvuju u oblikovanju svoje budućnosti.

Takođe, izjave građana koji su prisustvovali protestima u poslednje vreme, kao što su izviždavanja funkcionera vlasti, ukazuju na rastuće nezadovoljstvo u društvu.

Studenti najavili veliki skup u Novom Pazaru 12. aprila

Učenici i studenti iz Novog Pazara najavili su novi veliki skup pod sloganom '12. aprila Novi Pazar je svet'. Ovaj protest ima za cilj da skrene pažnju na brojne probleme sa kojima se studenti suočavaju, kao i na nezadovoljstvo trenutnom situacijom na Univerzitetu. Očekuje se da će okupljanje privući mnoge simpatizere i podršku lokalne zajednice.

U razgovorima na društvenim mrežama, neki su izrazili jaku želju da prisustvuju ovom događaju, dok se drugi nadaju da će skup privući veću pažnju od ranijih protesta. Takođe, pored ovih planova, u pripremi je i put studenata iz Novog Sada, koji planiraju da biciklom otputuju do Strazbura, kako bi se obratili Savetu Evrope i Evropskoj uniji sa svojim zahtevima.

Ove aktivnosti ukazuju na širenje studentske borbe i potencijalnu podršku koja se može prikupiti kroz lokalne i međunarodne akcije, doprinoseći jačanju studentskog pokreta u Srbiji.

Pretnje studentima od strane tabloida "Kurir"

U okviru novogradnje taktika zastrašivanja, provladin tabloid "Kurir" otvoreno je zapretio studentima koji su učestvovali u blokadama, sugerišući da bi mogli "završiti u reci". Ova pretnja je izrečena u tekstu koji je objavljen 27. marta 2025. godine, nakon što su studenti održali tročasovnu blokadu Brankovog mosta u Beogradu. U tom trenutku, brojni učesnici, uključujući prosvetne radnike i IT zajednicu, simbolično su predali proklamacije o solidarnosti.

U tekstu, koji nosi naslov "KOGA STE BLOKIRALI, KOME STE ZAGORČALI ŽIVOT?", kritikovan je activism studenata i označeni su kao zastrašujući faktor. Pomenuto je da su studenti pre nego što su započeli blokade izgledali kao "oslobođeni", a sada odlaze "nalik na poraženu vojsku". Ova retorika postavlja sumnje o namerama medija koji prebacuju odgovornost na studente, dok ignorišu kontekst njihovog delovanja, a posebno poruke solidarnosti koje su se izgovarale tokom protesta.

Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), osudio je navedene pretnje rekavši da je to još jedan pokušaj režima da umanji značenje protesta i zastraši građane. Njegov stav je podržan na osnovu prošlih iskustava i ukazuje na to da je ova medijska manipulacija rezultat straha od gubitka moći.

Ova situacija predstavlja još jedan u nizu incidenata gde se sloboda medija i prava na mirno okupljanje smatraju izazovima za vlast i njen narativ, što dovodi do pitanja o budućnosti medijskih sloboda u Srbiji.

Protest zaposlenih i učenika u Šapcu i Žarkovu

U okviru sve jačih protesta koji se dešavaju širom Srbije, sindikat 'Nezavisnost' Šabačkog pozorišta najavio je protest 30. marta u 14 sati pod nazivom "Pozorište o koncu". Ovaj javni skup organizovan je kao odgovor na pritisak i zastrašivanje koje su nastavili da trpe zaposleni u pozorištu. U svom saopštenju, sindikat naglašava tri ključna zahteva, uključujući vraćanje otpuštene koleginice Jelene Ivetić i reviziju pravilnika o sistematizaciji.

Na drugoj strani, roditelji i učenici iz Žarkova protestovali su zbog otkaza koji je dodeljen nastavniku istorije Ivanu Smiljkoviću. Direktor škole Đuro Kosić podneo je ostavku usred ovog haosa, što je dodatno uzburkalo situaciju. Prema navodima roditelja, otkaz nastavniku dodeljen je bez obrazloženja, dok su neki od roditelja izrazili sumnju u izbor novog profesora koji nema radno iskustvo.

U oba slučaja, ovi protesti su simboli šireg nezadovoljstva unutar obrazovnog i kulturnog sektora, gde se zaposlenima i studentima ne daje prostor da dele svoje mišljenje ili da budu strahom, dok se čini da se ignorišu njihovi legitimni zahtevi.

Protesti u Velikoj Plani i šira solidarnost među studentima

U Velikoj Plani se priprema zbor koji će se održati kako bi se razgovaralo o aktuelnim političkim pitanjima i protestima. Ova opština je do sada bila poznata po velikoj podršci Srpskoj naprednoj stranci (SNS), ali se korisnici na mrežama sve više oslobadjaju tog uticaja, što se može videti kroz organizovanje škole aktivizma pod nazivom "Srbijo, proZbori!".

Prema dnevnim izveštajima i reakcijama na proteste, značajna tema među studentima je solidarnost. U komentaru na post 'Šta je potrebno da svi pritisci stanu', jedan od korisnika ističe da je važno da se svi zajedno suprotstave pritisima i da ne bude polovične solidarnosti. Ovaj poziv na jedinstvo među različitim grupama progonjenih, kako se navodi, naglašava važnost zajedničke borbe za prava i slobode koje su ugrožene unutar društva.

S druge strane, medijska reakcija na proteste ne ostaje bez pažnje, a članak 'Žeželjev Kurir preti blokaderima' donosi upozorenja vlasti onima koji blokiraju ulice tokom demonstracija, što ukazuje na napetost između vlasti i aktivista. Ove pretnje samo podstiču građane da nastave sa organizovanjem i da se bore protiv represije.

Protesti zbog napada na studente u Kragujevcu

U Kragujevcu, studentkinje i studenti su organizovali protest oko prostorija lokalnog odbora Srpske napredne stranke (SNS). U ovom okviru, oni su napravili "živi zid" kako bi sprečili pristup prostorijama stranke. Protekli događaji su bili inspirisani napadima na njihove kolege, a cilj protesta je bio da se izrazi solidarnost i osude nasilje.

Kao što je izjavila jedna studentkinja, "Ovaj protest nije samo protiv nasilja, on je za budućnost, za dostojanstvo i slobodu. Ujedinjeni smo i nećemo se zaustaviti." Nakon njene izjave, okupljeni su počeli da skandiraju uz poklič "Ko ne skače, taj je ćaci".

Podrška studentima dolazi i od građana, od kojih su neki izrazili zabrinutost zbog nasilja prema mladima. "Došlo je vreme da prestanu da nam biju decu. Ovo nasilje mora da prestane", izjavila je jedna od prisutnih građanki, a njen komentar dodatno oslikava emocije svih okupljenih.

Pored Kragujevca, pristalice protesta su se okupili i u Novom Sadu, gde su održani skupovi u znak solidarnosti sa pretučenim studentima. Protesti su počeli u večernjim satima, u 21 čas, dok su slični skupovi obeležavali i Beograd. Cilj ovih okupljanja je bio da se skrene pažnja na nasilje koje se dogodilo, ali i na širu sliku represije koja se sprovodi prema mladima koji izražavaju svoje stavove.

Ružić o studentima i političkom dijalogu

Potpredsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Branko Ružić izjavio je da se divi studentima zbog njihove sposobnosti da anticipiraju događaje i preduprede konflikte, citirajući situaciju od 15. marta, kada su studenti sprečili potencijalno nasilje. Ružić je istakao važnost postojanja mandata sa autonomijom i mogućnošću da se razgovara o izbornim uslovima i stanju u pravosuđu, govoreći o potrebi za prelaznom vladom koja bi funkcioniisala bez političkih pritisaka.

On je u intervjuu naveo: "Taj mandatar bi morao da ima jasan cilj i mandat da reši političku krizu, da vlada ne bude glomazna i da se svede na osnovna ministarstva." Ovaj poziv na reorganizaciju vladajuće strukture može se shvatiti kao hint za otvorenje nove političke dinamike u zemlji.

Ipak, takve izjave izazivaju skepticizam među građanima i studentima. Na društvenim mrežama se može primetiti da mnogi smatraju da takva retorika predstavlja pokušaj vlasti da se legitimizuje dok se istovremeno donose odluke koje se kose sa interesima građana. Komentari na Ružićeve izjave pokazuju nedoumicu u vezi njegove iskrenosti i mogućnosti da se zaista sprovedu reforme koje bi mogle doneti promene.

Dekanka Kovačević o represiji prema studentima i protestima

Dekanka Fakulteta političkih nauka u Beogradu, prof. dr Maja Kovačević, naglasila je da će univerziteti nastaviti da se bore protiv represije koja dolazi od vlasti. U nedavnom intervjuu, Kovačević se okupila kako bi upozorila na nezakonite pritiske na dekane fakulteta, koji su pod velikim stresom zbog zahtevâ da prijavljuju svoje studente policiji. "Neću da idem protiv njihove mladosti", ističe ona, dodajući da se ove mere smatraju otvorenim ratom protiv obrazovnog sistema.

U svom dopisu Evropskom parlamentu, Kovačević je poručila da su studenti u pravu, a njihovi zahtevi tacni i vezani za osnovne vrednosti demokratije. Ova situacija dolazi usred protesta, gde se studeti bore za bolje uslove obrazovanja i prava na slobodno iskazivanje mišljenja.

Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste što su profesori Medicinskog fakulteta, koji su u štrajku zbog neisplaćivanja plata i loših uslova rada, suočeni s pritiscima od strane uprava. Prema izjavama, Ministarstvo prosvete je pokušavalo da sabotira štrajk, tražeći od profesora da se izjasne protiv svojih kolega.

U međuvremenu, studenti na Medicinskom fakultetu traže odgovornost zbog predsednikove posete pacijentima iz Kočana bez zaštitne opreme. Kako ističu, ovakvo ponašanje ugrožava zdravlje pacijenata i unosi dodatnu nesigurnost u bolnički sistem. Protesti se nastavljaju kako bi se obezbedila bolja prava i uslovi za sve studente i prosvetne radnike.

Incident prebijanja studenata u Novom Sadu

U Novom Sadu su u noći između 27. i 28. marta 2025. godine napadnuta četvorica studenata Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Prema izjavama očevidaca, studenti su napadnuti od strane grupe od deset osoba nakon što su se vratili iz kluba. Milan Stanković, jedan od napadnutih, naglašava da su oni pokušali da smire situaciju tako što su digli ruke, ali su ipak doživeli nasilje, uključujući udarce pendrekom.

Policija je brzo reagovala i sačinila službenu belešku o događaju, u kojoj se navodi da su studenti bili u vidno alkoholisanom stanju kada su dovedeni na Pozorišni trg. MUP je potvrdio da su preduzeli sve mere kako bi rasvetlili incident i procesuirali osumnjičene. Tokom dana, policija je pozivala povređene studente da daju izjave o napadu, međutim, samo jedan od njih se odazvao.

U međuvremenu, Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, izjavila je da policija zna identitete napadača, ali da ćuti o ovom pitanju. U njenoj poruci na društvenim mrežama, pozvala je ljude da prijave informacije o napadačima i naglasila da se radi o organizovanom nasilju protiv mladih ljudi.

Protesti su organizovani kao odgovor na ovaj napad, gde su studenti i građani u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu tražili pravdu za svoje kolege. Ovaj incident dodatno je potvrdio rasteće neslaženje među mladima i dugogodišnje frustracije prema sistemu.

Nasilje nad studentima u Novom Sadu

U Novom Sadu, tokom noći između 27. i 28. marta 2025. godine, dogodio se incident u kojem su student Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja napadnuti od strane učesnika koji su, prema rečima povređenih, bili povezani sa SNS. Incident se odigrao ispred kluba Laze Telečkog, gde su studenti pevali pesmu "Ko ne skače, taj je ćaci".

Jedan od napadnutih, Milan Stanković, izneo je detalje napada: "Dok smo bili u klubu i pevali, upozoreni smo da budemo na oprezu zbog dolaska SNS batinaša. Kada smo izašli napolje, odmah su nas napali. Kolega je doživeo slomljenu vilicu, dok je drugi imao ozbiljne povrede i završio na operaciji." Napad se dogodio kada je grupa od desetak muškaraca s kaiševima u rukama prišla studentima i počela da ih udara.

Reakcija gradonačelnika Mićina osudila je ponašanje studenata, tvrdeći da su oni sami izazvali incident. Kako je naveo, "osobe koje su napadnute su bile u alkoholisanom stanju i pokušavale su da izvode lične sukobe". Ovi komentari izazvali su dodatno nezadovoljstvo među studentima i građanima.

Svi prisutni, kao i policija, bili su svedoci ovog agresivnog ponašanja, dok su studenti tražili pravdu i odgovornost za napad. Ovaj incident dodatno naglašava tenzije u društvu i sve veću potrebu za bezbednost u noćnom životu u gradu.

Protesti prosvetnih radnika i podrška studenata

Protesti i zborovi prosvetnih radnika i studenata širom Srbije ukazuju na rastuće nezadovoljstvo u vezi sa stanjem obrazovanja i sigurnosti. Prema dostupnim informacijama, prosvetni radnici zahtevaju veću sigurnost u školama, kao i depolitizaciju obrazovnog sistema.

U ranijim danima, studenti su se okupili da pruže podršku svojim profesorima, izražavajući zabrinutost zbog smanjenja plata i dodatnog pritiska sa strane vlasti. U Novom Sadu, prosvetni radnici su se okupili ispred Školske uprave i predali 11 zahteva, uključujući ukidanje zavisnosti plata od političkih odluka i povećanje standarda rada. Ova akcija pokazuje kako zajedničko delovanje studenata i učitelja može doneti veće promene.

Prema rečima profesora i aktivista, ovakvi koraci su neophodni ne samo za trenutnu situaciju već i za budućnost obrazovanja u Srbiji. "Znamo da ćemo zaista morati da se spojimo i borimo za našu budućnost", poručili su studenti iz Novog Sada.

Pored toga, postoje i protesti na drugim lokacijama, a građani se povlače ka zborovima kako bi prikazali svoje nezadovoljstvo. U beogradskim opštinama, građani sve više traže transparentnost i odgovornost lokalnih vlasti, što se može videti kroz povećan broj održanih zborova. Ovo ukazuje na rastuću potrebu za aktivnijim učešćem građana u političkom životu.

Zajednički protesti prosvetnih radnika i studenata

U Srbiji se poslednjih dana odvijaju masovni protesti prosvetnih radnika i studenata, koji traže hitne reformske mere u obrazovnom sistemu i veću sigurnost na radnim mestima. Na novosadskim ulicama, demonstranti su izrazili svoje nezadovoljstvo prema aktuelnim politikama vlasti koje utiču na obrazovne institucije, često provocirajući vladine reakcije.

Profesorima i zaposlenima u prosveti je poručeno da su njihovi zahtevi, među kojima su ukidanje političkog uticaja u školama i povećanje plata, kritično važni za budućnost obrazovanja. "Nismo došli ovde samo zbog sebe, već zbog naših učenika i budućih generacija", istakli su prosvetari tokom skupa.

Studenti su takođe snažno podržali svoje profesore, organizujući proteste i zborove širom zemlje, a njihovo jedinstvo i solidarnost postali su ključni u borbi protiv vladajućih stranačkih pritisaka. Ovaj oblik akcije je bio vrlo važan, jer pokazuje da su studenti i radnici u prosveti spremni zajedno da se bore protiv poteškoća koje donosi trenutni režim.

U međuvremenu, organizovani su i protesti u nekoliko beogradskih opština, gde su građani koristili zborove da izraze svoje zahteve i nezadovoljstvo lokalnim vlastima. "Naši glasovi moraju biti čujni i ovde, pred našim opštinskim vlastima", poručili su okupljeni u Beogradu.

Protesti studenata i prosvetnih radnika

Masovni protesti koji su se održavali u poslednjim nedeljama u Srbiji podstakli su zajednice studenata i prosvetnih radnika da se okupe i izraze zajedničko nezadovoljstvo. Tokom ove akcije, studenti su demonstrirali ispred Školske uprave u Novom Sadu, zahtevajući od lokalnih vlasti veće obrambene mere i bezbednost u obrazovnim institucijama.

Događaji su usledili nakon značajnog broja blokada škola i fakulteta, gde su prosvetni radnici izrazili zabrinutost zbog smanjenja plata i nedostatka podrške od strane vlasti. Tokom protesta, postavljeni su zahtevi za islaz putem dijaloga o uslovima rada, koji uključuju i reforme u obrazovanju kako bi se stanje poboljšalo ne samo za zaposlene, već i za učenike i studente kako bi se osigurao kvalitet obrazovanja.

U međuvremenu, drugi protesti i zborovi se održavaju u različitim beogradskim opštinama, gde građani ističu potrebe za povećanjem transparentnosti i odgovornosti lokalnih vlasti. Na ovim skupovima, jasno je da okupljeni zahtevaju promene i bolju vezu sa institucijama koje bi trebale da služe njihovim interesima.

Pritisak i represija u kontekstu protesta

Tokom poslednjih meseci, Srbija je postala mesto brojnih protesta i okupljanja građana, posebno studenata i prosvetnih radnika koji se bore za svoja prava. Na ovim protestima, često dolazi do tenzija između demonstranata i policije, što je rezultiralo optužbama za prekomernu upotrebu sile.

Jedan od najistaknutijih incidenata desio se tokom protesta 15. marta kada su demonstranti, koji su mirno stajali i odavali počast stradalima u nedavnim tragedijama, izloženi neobjašnivim zvucima i pritiscima od strane policije. Kako su neki izveštaji naveli, potencijalna upotreba zvučnog topa izazvala je paniku među prisutnima, što je dodatno povećalo napetost između vlasti i građana.

Pored ovog incidenta, zabeleženi su i drugi slučajevi pritiska na prosvetne radnike koji su se usudili da progovore o svojim uslovima rada. Zahtevi za sigurnost i zaštitu prava postali su centralni fokus okupljanja, a protesti su se proširili i na učitelje i nastavnike, koji traže podršku i promene u obrazovnom sistemu.

Vlast, s druge strane, često optužuje protestante da deluju iz političkih razloga, što dodatno otežava situaciju i otežava dijalog između vlasti i građana.

Protesti i zborovi građana u Srbiji

Srbija je u poslednje vreme postala centar brojnih protesta, blokada i zborova, gde se građani okupljaju da izraze svoje nezadovoljstvo vlastima. Ove akcije često postavljaju pitanja o transparentnosti i odgovornosti lokalnih vlasti, dok se zahtevi za poboljšanjem životnih uslova i obrazovnog sistema sve više čuju.

Jedan od najistaknutijih događaja je planirani protest u Novom Sadu, koji će se održati 28. marta, gde će se okupiti prosvetni radnici i studenti kako bi izrazili otpor prema nedavnim reformama i smanjenju plata. Tenzije su posebno izražene u nekim beogradskim opštinama, gde građani nisu mogli da uđu na sednicu skupštine zbog postavljenih kordona policije.

Kako se situacija razvija, važno je da građani ostanu aktivni u izražavanju svojih zahteva i da ne odustaju od borbe za svoja prava. Ovakve akcije su prilika da se skrene pažnja na ključne probleme koji pogađaju zajednicu i da se ukaže na potrebu za reformama koje će doneti stvarne promene.

Osećaj pritiska među prosvetnim radnicima i studentima

Uzimajući u obzir porast broja protesta i okupljanja u Srbiji, prosvetni radnici i studenti nalaze se pod sve većim pritiskom od strane vlasti. Poslednjih dana, brojne informacije sugerišu da su protesti koji su počeli kao reakcija na loše uslove rada i smanjenje plata, počeli da se suočavaju sa represivnim merama, uključujući pritisak na aktiviste i organizatore.

Na protestima, koji se održavaju širom zemlje, često se postavljaju zahtevi za višim platama i boljim uslovima rada. Međutim, reakcije vlasti uključuju napade na okupljene, dok su studenti često izloženi nasilju, kao što je zabeleženo u incidentima gde su pojedinci napadnuti tokom mirnih protestnih šetnji. Ove situacije brinu građane i dodatno povećavaju tenzije između vlasti i protestanata.

U međuvremenu, kako bi se obezbedila dodatna transparentnost i angažovanje građana, organizovane su diskusije i zborovi gde se građani okupljaju da razgovaraju o problemima i zahtevima. Ovi zborovi ukazuju na potrebu posvećenosti lokalnim vladama i na kritiku trenutnog stanja obrazovnog sistema.

Studenti blokirali Brankov most u Beogradu u znak podrške prosvetnim radnicima

Beograd, 26. mart 2025. - Danas je Brankov most bio mesto okupljanja više stotina studenata i prosvetnih radnika koji su organizovali tročasovnu blokadu pod sloganom „Svi do mosta, jer je dosta“. Ova akcija je bila usmerena na podršku prosvetnim radnicima koji se bore za svoja prava i dostojanstvo u obrazovnom sistemu.

Okupljeni su krenuli sa različitih lokacija sa obe strane reke, blokirajući most u 15h. Protest je bio ispunjen muzikom, transparentima poput „Budući prosvetari su ovde“ i „Pobunjeni univerzitet! Pobuni se i ti!“. Učesnici su uzvikivali parole kao što su „Studenti su ustali“ i „Hoćemo pravdu“.

Tokom protesta, održana su i simbolična ćutanja, među kojima je bilo 19 minuta tišine u znak sećanja na žrtve školskih tragedija iz proteklih godina, a na kraju protesta učesnici su se pridružili 16 minuta tišine za žrtve pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2023. godine. Učesnici su postavljali bele ruže u Savu kao znak sećanja.

Predstavnici iz IT sektora su takođe dali podršku, naglašavajući kako nastavnici i studenti zajedno čine osnovu za bolju budućnost. "Vi niste sami, uz vas smo od početka do kraja ove borbe!" poručili su okupljenima iz IT zajednice.

Incidenti na protestima u Srbiji: Priznavanje krivice i pravna odgovornost

Beograd, 26. mart 2025. - Procesualni razvoj događaja oko napada na studente Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu nastavlja da izaziva pažnju medija i javnosti. Nakon nasilnog incidenta tokom protesta održanog 22. novembra 2024. godine, Milena Aleksić, jedna od optuženih, postigla je sporazum o priznanju krivice. Ona je, zajedno sa Milijom Koldžićem i Ivanom Stanišićem, suočena s optužbama za nasilničko ponašanje tokom javnog okupljanja.

U ovom kontekstu, značajno je napomenuti da je suđenje zakazano za 26. mart 2025. godine odloženo za maj, jer su potrebni dalji pregovori o priznavanju krivice. Ove informacije ukazuju na kompleksnost situacije i potencijalno produženi pravni proces.

Incidenti tokom protesta, gde su fizičke napade izveli lokalni funkcioneri Srpske napredne stranke (SNS), dodatno su podigle tenzije, a društvene mreže su proplamsale sa izveštajima i svedočenjima o tim napadima. Prava i sigurnost studenata postala su goruća tema, s obzirom na to da su zahtevi za pravnom odgovornošću napadača jedan od ključnih trenutaka na kojima se protesti i zasnivaju.

U narednim mesecima, očekuje se da će se odvijati dalji pravni postupci, a studenti traže osude svih koji su učestvovali u napadima, kako bi se osigurao miran i siguran prostor za angažman na protestima.

Pritisci na prosvetne radnike i pravosudni sistem u Srbiji

Građanski protesti u Srbiji sve više naglašavaju frustracije povezane s pravnim sistemom i pravednošću u zemlji. Mnogi građani, uključujući studente i prosvetne radnike, izražavaju zabrinutost zbog sporazuma o priznanju krivice koji čini proces suđenja manje transparentnim. Prema izjavama na društvenim mrežama, postoji sumnja da se ovakvim postupcima podstylem postavljaju interesni odnosi koji favorizuju nepravedne aktere.

Kako se u zemlji razvijaju protesti, mnogi govore o neophodnosti pritiska na vlasti da ispune ponuđene zahteve. Predlaže se da bi građani mogli prestati da plaćaju poreze i račune kao oblik protesta protiv trenutnog stanja. Ovi potezi, kako se navodi, mogu značajno uticati na vlasti i omogućiti uslove za efikasniju borbu za prava svih građana.

Studenti, kao aktivisti, naglašavaju da je potrebna veća solidarnost među različitim društvenim grupama kako bi se postigla potrebna promena u pravosudnom sistemu. Ukazuju na to da je zakonodavne promene moguće postići samo kroz zajedničku mobilizaciju i jasno deljenje resursa kako bi se ispunili zahtevi za većom pravdom i odgovornosti.

Učestalost pritisaka na prosvetu u Srbiji

Beograd, 26. mart 2025. - U trenutnoj atmosferi u Srbiji, akademska zajednica nalazi se pod sve većim pritiscima vlasti. Filip Balunović sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju izjavio je da vlast na utabanim stazama autokracije nastoji da ućutka profesore, nastavnike i studente, što predstavlja ozbiljnu pretnju demokratskim normama.

Balunović je naglasio da aktuelni pristupi vlasti, uključujući napade na prosvetne radnike i njihove javne inicijative, odražavaju duboku krizu poverenja između društvenih institucija i građana. On je upozorio na pokušaje vlasti da stvori liste “nepoželjnih” intelektualaca, što se može posmatrati kao deo šire strategije konsolidacije autokratije u zemlji.

„Ukoliko vlast uspe da ućutka akademsku zajednicu, biće to veliki poraz za celo društvo“, istakao je Balunović, ukazujući na potrebu za jedinstvom svih sektora - civilnog, javnog i privatnog - u borbi za prava prosvetnih radnika. Napomenuo je da su većina beogradskih gimnazija trenutno u obustavi rada kao odgovor na smanjenje plata i marginalizaciju prosvete.

„Neophodno je da se svi upoznamo sa ovim izazovima i pružimo podršku našim profesorima i studentima. Moramo se ujediniti ako želimo da ostvarimo promene“, poručio je Balunović, naglašavajući da uspeh studentskih i prosvetarskih mobilizacija zavisi od zajedničke akcije svih segmenta društva.

Navijači Crvene zvezde pružili podršku studentima tokom utakmice

Beograd, 26. mart 2025. - Tokom 31. kola Evrolige, kada su se sastali Crvena zvezda i Virtus, navijači su na Beogradskoj areni jasno pokazali svoju podršku studentima koji se bore za pravdu i prava u obrazovanju. Atmosfera unutar arene bila je ispunjena uzvicima podrške studentima, sa skandiranjem „Studente, studenti!“ koje se orilo na svakom koraku.

Spektakl u Areni nastavio se sa skandiranjem „Ko ne skače, taj je ćaci“, što dodatno oslikava rašireno nezadovoljstvo među građanima prema trenutnoj vladi. Navijači su pozvali na jedinstvo između sportista i protesta, pokazujući da se različite društvene grupe okupljaju u borbi protiv nepravde.

Pored skandiranja, navijači su nosili transparente s porukama „Pumpaj, pumpaj!“ i „Budući prosvetari su ovde!“, ističući važnost uloge obrazovanja i akademske zajednice u društvu. Ova solidarnost ukazuje na činjenicu da studenti, i pored suočavanja s različitim pritiscima, imaju podršku šire zajednice.

„Danas smo ovde da pokažemo da nas ništa ne može ućutkati", rekao je jedan od navijača, naglašavajući da je ova borba važna za budućnost Srbije. Ova situacija pokazuje kako se podrška iz različitih sektora može objediniti u cilju postizanja značajnih promena.

Potreba za masovnim protestima u Srbiji

U Srbiji se sve više oseća potreba za dodatnom masovnošću i organizacijom protesta kako bi se stvorila stabilna osnova za promene u društvu. U analizi se navodi da su ranije promene, kojih su se građani pribojavali, često proizašle iz nasilnih svrha. Danas, insistira se na potrebi za nenasilnom akcijom koja bi uključila sve građane, a ne samo one aktivno uključene u politiku.

Autoritarizam i društveno poverenje Autoritarni trendovi u društvu, iako su opali u odnosu na pre 25 godina, i dalje ostaju visoki. Sve veći broj građana pominje krizu poverenja, koja otežava okupljanje i iznošenje zajedničkih zahteva. Čini se da mnogi ne veruju jedni u druge, a potrebna je nova energija i zid solidarnosti kako bi se promenila trenutna situacija i stvorio novi društveni dogovor.

Ovakva situacija naglašava neophodnost da se ljudi organizuju i izgrade poverenje jedni u druge kao i da preuzmu odgovornost za svoje postupke. Potrebno je da građani shvate da promene ne dolaze same od sebe, već da je za njihovo ostvarenje potrebna masovna podrška i adekvatna akcija. Organizovanje širokih protesta može biti ključ za vraćanje legitimiteta u ruke svih građana, kako bi se izbeglo ponavljanje istorijskih grešaka.

Divlja atmosfera na tribinama i promene među navijačima

Na nedavnoj utakmici, atmosferu na tribinama je obeležilo skandiranje među navijačima, uključujući popularnu frazu 'ko ne skače, taj je ćaci'. Ovaj momenat je pokazao kako se mnoge struje unutar fudbalskih grupa razvijaju, dok su navijači Zvezde, poznati po svojoj strastvenoj podršci timu, na neki način izmakli kontroli. Prema izjavama, prisustvo starih vođa se sve više dovodi u pitanje, sugerišući da se na stadionu događaju promene koje u prošlosti nisu bile moguće.

Protestni ton i otpor Ovaj skandalozni trenutak osvetljava i veće socijalne probleme sa kojima se suočava srpsko društvo. Mnogi komentatori primećuju da su ovi povici potvrda frustracija prema vlastima i trenutnoj situaciji u zemlji. Tokom utakmice, primećeni su trenuci kada su navijači, umesto da slušaju vođe, sledili sopstvene impulse, što predstavlja znak očiglednog nezadovoljstva.

Povezivanje s protestima Osim što su navijači iskazali svoje nezadovoljstvo putem skandiranja, ovo takođe služi kao pokazatelj rastuće podrške protestima koji se odvijaju u celoj zemlji. U isto vreme, postoji i očigledna tenzija između onih koji se protive vlastima i onih koji se osećaju egzistencijalno ugroženo, čime se dodatno komplikuje situacija ne samo na sportskim događajima, već i u širem društvenom kontekstu.

Incidenti i pritisci tokom protesta u Srbiji

Čačak, 26. mart 2025. - Nakon poslednjih protesta u Srbiji, usledila su ozbiljna nasilja koja su rezultirala tučama i povredama. Osnovni sud u Čačku je 26. marta 2025. godine, na predlog Višeg javnog tužilaštva, odredio pritvor do 30 dana D. M. zbog sukoba koji se odvio 23. marta na gradskom trgu.

U ovoj tuči, kako je izvestilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, pet studenata i dvojica prolaznika starih 28 i 29 godina, koji su pokušali da spreče nasilje, su povređeni. Ovaj incident baca svetlo na rastući problem nasilja tokom protesta, kao i na ozbiljnu potrebu za pravnim delovanjem protiv ovakvog ponašanja.

Tužilaštvo je takođe podnelo zahtev za pokretanje pripremnog postupka za sedam maloletnika koji su učestvovali u nasilju, ističući kako ovi događaji naglašavaju ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze mladi ljudi tokom protestnih okupljanja.

Prema izvorima, incidenti kao što je ovaj izbili su i ranije, što postavlja pitanja o bezbednosti učesnika protesta i potrebi za većom odgovornošću nadležnih. U ovakvoj atmosferi, Balunović i drugi istaknuti komentatori pozivaju na jedinstvo među sektorskim grupama kako bi se osiguralo poštovanje ljudskih prava i sigurnost aktivista.

Jovanović o novim protestima protiv vlasti

Beograd, 26. mart 2025. - Miloš Jovanović, predsednik Nove Demokratske stranke Srbije, prepoznao je 15. mart 2025. kao datum koji je ostavio snažan trag u istoriji Srbije, označivši ga kao trenutak najvećeg protesta do sada. On smatra da je neophodna nova faza protesta kako bi se „Aleksandru Vučiću zadao završni politički udarac“.

Jovanović je naglasio da trenutne mirne šetnje i blokade naprednjačkih štandova nisu dovoljne da bi se ovaj režim, za koji je rekao da je „najviše antisrpski u istoriji“, srušio. „Stvar se još nije prelomila“, dodao je, pozivajući na formiranje prelazne vlade kao jedino rešenje za izlazak iz trenutne krize.

On je posebno istakao važnost vođstva u ovim protestima, koje bi trebalo da bude fokusirano ne samo na materijalne zahteve, već i na idejne vrednosti koje bi oblikovale budućnost političke borbe u Srbiji. „Svi moramo da se ujedinimo, jer samo tako možemo uspeti“, zaključio je Jovanović, naglasivši da je važno privući više građana i uvećati pritisak na vlast.

Jovanović je dodatno ukazao na organizaciju građanskih zborova kao dobar način vraćanja odgovornosti narodu kao nosiocu suvereniteta, dodajući da je potrebno imati jasnu viziju onoga šta se želi postići u borbi protiv vlasti koja nije otvorena na dijalog.

Nedostatak pravde u slučaju napada na studente FDU

Suđenje optuženima za napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti nije počelo zbog skiciranja sporazuma o priznanju krivice od strane Aleksandra Stanišića, kako je potvrdio njegov branilac. Ova situacija izazvala je sumnju u pravdu i pomirenje s vlastima, zbog čega su se pojavile sumnje da bi se optuženi mogli izvući bez ozbiljnijih posledica.

Građani su na društvenim mrežama izrazili zabrinutost zbog mogućih nagrada za optužene, a komentari oslikavaju razočaranje u pravosudni sistem. Dok neki smatraju da "bude dodele nagrada" za prave, u smislu favorizovanja određenih pojedinaca, drugi su spremni da značajnof objektivno raspravljaju o pravnoj situaciji. U međuvremenu, postoje i sumnje da bi novi pregovori mogli dovesti do ponovnog izuzeća iz pravosudnog sistema, tako da se podiže pitanje o transparentnosti i pravnoj odgovornosti.

U ovom kontekstu, građani izražavaju želju za boljim razumevanjem kako pritisci na pravosuđe utiču na kvalitet suočavanja s pravdom i zaštitu prava pojedinca. Većina komentara naglašava potrebu za jačom akcijom i promenom postojećeg sistema, naglašavajući jasniju odgovornost nadležnih.

Studentski protesti i organizovane blokade u Srbiji

U poslednjim danima, studenti i građani u Beogradu i Novom Sadu organizovali su niz protestnih akcija koje su usmerene ka isticanju problema korupcije. Prema informacijama, mladi sa sloganom "korupcija ubija" ističu da je problem duboko ukorenjen, a pozivi na zborove i blokade postali su sredstvo izražavanja nezadovoljstva.

Beogradski studenti su pozvali građane da se 28. marta priključe zborovima, čime žele da ukažu na potrebu za kontinuiranim pritiskom na oligarsku upravu. Pored toga, studenti su najavili i blokadu Brankovog mosta, što je dodatno naglasilo organizovanost protesta. Na novosađkim protestima, politička scena je doživela novu dinamiku sa protestnom akcijom nazvanom "Da mi vas nešto pitamo".

Organizatori protestnih akcija ističu da su njihovi zahtevi jasni i da se fokusiraju na reforme u obrazovnom sistemu i borbu protiv korupcije. Pored studentskih inicijativa, pet najvećih sindikalnih centrala u Srbiji izrazile su podršku protestima, dok je bajkerska podrška, koju je istakao Stefan Momčilović, dodatno osnažila društveni odgovor.

Sve ove akcije oslikavaju kako se mladi i građani, kroz organizovane zborove i blokade, trude da ukažu na probleme i izazovu odgovornost vlasti. Iako se zahtevi i metode razlikuju između gradova, zajednička je poruka: društvo je spremno da se bori za promene uz miran, ali odlučan pristup.

Dvoslojnost retorike i unutrašnja podela u Vučićevom sistemu

Izjave predsednika Srbije zbog kojih se navodi da u Vučiću postoje dve suprotstavljene figure – jedna spremna na dijalog, a druga sklona autoritarnom postupanju – izazvale su brojne komentare analitičara. Vojislav Milovančević je istakao kontradikcije u retorici, navodeći da se u predsednikovom pristupu javno ogleda dvoslojnost koja dodatno komplikuje političku situaciju.

Pored ovih analiza, tokom godišnjice NATO bombardovanja, izrazi agresije od strane vlasti su dodatno istaknuti, što je izazvalo skepticizam građana. Na protestu ispred Opštine Novi Beograd, prisutni su izrazili sumnju da vlast deluje isključivo autoritarno, čime se dodatno produbljuje nepovjerenje u SNS.

Ovi komentari sugerišu da kontradikcije u komunikaciji vlasti i unutrašnje tenzije u Vučićevom sistemu potkopavaju poverenje građana, što je značajan faktor u trenutnoj političkoj klimi u Srbiji.

Edukacijski protesti: Blokade i reakcije roditelja u školama

U poslednjih nekoliko dana, obrazovne institucije u Srbiji suočile su se sa značajnim protestima koji pokazuju nezadovoljstvo roditelja i učenika. U gimnaziji u Obrenovcu, blokada traje već 100 dana, što je izazvalo podršku među građanima i komentare koji odražavaju pozitivno mišljenje prema toj akciji.

Istovremeno, ispred OŠ "Sonja Marinković" okupljeni su roditelji, koji su reagovali na dolazak nepoznatih lica u školu, što je izazvalo strah među učenicima, ali i pojačalo osećaj zajedništva među roditeljima. Ovaj događaj ilustruje koliko su roditelji osetljivi na sve promene koje utiču na sigurnost njihove dece.

Još jedan incident zabeležen je ispred Devete gimnazije u Beogradu, gde je direktorka, dovodeći nepoznate muškarce, izazvala paniku među učenicima koji su, zbog straha, odmah pozvali svoje roditelje. Prema dostupnim informacijama, iz škole je izašlo "preko 20 ljudi", što dodatno naglašava ozbiljnost situacije. Ovi događaji ukazuju na probleme u organizaciji komunikacije unutar obrazovnih institucija i potrebu za jasnijim postupcima koji bi sprečili paniku i nesigurnost među učenicima.

Protesti u obrazovnom sektoru širom Srbije

U poslednje vreme, obrazovni sektor u Srbiji suočava se sa nizom protestnih akcija koje se protežu od Novopazara do Beograda i Novog Sada. U gimnaziji u Novom Pazaru, učenici su se suočili sa dilemom o povratku u klupe, a istovremeno su 24 sata blokirali deo škole, što je izazvalo dodatne tenzije.

Roditelji su se okupili ispred Devete gimnazije u Beogradu nakon što je direktorka dovela nepoznate osobe u školu, što je izazvalo zabrinutost među učenicima. Istovremeno, nastavnici u Jovinoj gimnaziji dobijaju mejlove u kojima se vrši pritisak da prekinu sa obustavom nastave, dok se u Novom Pazaru beleži zabrana ulaska za učenike koji bojkotuju nastavu.

Dodatnu podršku protestima pružaju prosvetari iz Subotice, koji su se javno izjasnili da neće odustati od pomoći studentima i učenicima. Ovi potezi ukazuju na rastući otpor mera koje se primenjuju u obrazovnom sektoru, a sve se odvija bez upotrebe nasilja.

Akademska borba u Novom Sadu: Professorska podrška studentima

U Novom Sadu nastala je snažna akademska inicijativa u kojoj su se profesori okupili da pokažu svoju podršku studentima. Okupljanje je započelo oko 19 časova ispred zgrade Rektorata Univerziteta, kada su se nastavnici i profesori, zajedno sa studentima i građanima, sastali da istaknu da "tu smo i ostajemo uz naše studente".

Na skupu je istaknuta zabrinutost zbog mera vlasti, koje uključuju ukidanje naučnoistraživačkog rada na fakultetima sa ciljem smanjenja plata profesorima. Time se, prema kritikama, šalje signal da se akademski trud devalvira, dok nastavnici koji nisu dobili platu preusmeravaju svoje nezadovoljstvo prema studentima umesto ka nadležnim institucijama. Takođe, rektor Dejan Madić je odložio sednicu Senata, navodeći moguće bezbednosne pretnje, što je izazvalo osudu akademske mreže koja insistira na hitnom angažovanju i reformi.

Ovaj niz događaja oslikava složenost situacije u visokom obrazovanju, gde se istovremeno odvija protest protiv mera vlasti i pokušaj očuvanja integriteta akademske zajednice.

Nema zvučnog topa: Sporna izjava predsednika i pravni zahtevi

Prema dostupnim informacijama, predsednik Srbije je izjavio da na protestu održanom 15. marta u Beogradu nije korišćen zvučni top, naglašavajući da su izjave o navodnoj upotrebi ovog sredstva neistinite. U jednoj od izjava, predsednik je rekao da je obavestio najviše zvaničnike Evropske unije da nije bilo upotrebe zvučnog topa i da su nadležne institucije spremne da to provere.

Istovremeno, građani koji su navodno zadobili zdravstvene posledice zbog zvučnog udara imaju osnov da pokrenu tužbe protiv države. Organizacije civilnog društva, a posebno NVO, ukazuju na to da je Evropski sud za ljudska prava dao rok Srbiji da se izjasni o mogućoj upotrebi soničnog oružja tokom protesta. Ova situacija postavlja pitanje o transparentnosti i odgovornosti državnih institucija u pogledu kontrolisanih dejstava na protestima.

Groblje traktora u Ćacilendu: Stara oprema i nova mera podrške

U regionu Ćacilenda, situacija sa zastarelim traktorima postala je simbol borbe poštenih poljoprivrednika. Dok se mnogi suočavaju sa dugotrajnim naporom da priušte nov, efikasan stroj, neki doteraši traktori, stari i po 40 godina, koriste se kao improvizovani bedemi od kriminalnih i mafijaških aktivnosti.

Prema informacijama, poljoprivrednici će verovatno već sutra dobiti nove traktore, kupljene našim parama, usled nove mere podrške predviđene Uredbom o izmenama raspodele podsticaja u 2025. godini. Ova uredba, donesena 14. marta 2025. godine, predviđa investiciju od 500.000.000 dinara za nabavku traktora i dodatnih 500.000.000 dinara za investiranje u izgradnju i opremanje objekata. Mnogi korisnici izražavaju sumnju u ispravnost ove mere i postavljaju pitanja o pravičnoj raspodeli sredstava.

Fizički incidenti na protestima u Srbiji

Tokom protestne vožnje nazvane "Bukom protiv diktature" u Velikom Izvoru kod Zaječara, došlo je do više incidenta, među kojima se ističe da je odbornik i potpredsednik Gradskog odbora SNS fizički napao demonstrante. Ovaj događaj je izazvao zabrinutost, s obzirom na to da su protesti, premda organizovani, dobili element direktne konfrontacije na terenu.

U Čačku, građani su se okupili ispred policijske uprave nakon hapšenja tri osobe zbog nereda koji su izbili pre dve noći. Okupljanje je usledilo kao izraz neslaganja sa merama hapšenja, a građani su zahtijevali transparentnost u postupanju policije. Iako incidenata u Čačku nema navoda o fizičkoj sukobljenosti, prisustvo jakog građanskog protesta ukazuje na podizanje tenzija u lokalnoj zajednici.

Ovi događaji ukazuju na različite dinamike protesta u zemlji – dok jedan događaj prelazi u fizički sukob, drugi se ogleda kroz masovno okupljanje građana u reakciji na policijske mere.

Institucionalni pritisci: Dokumentacija, ECHR i poziv na reformu izvršiteljskih mera

Nakon protestnog skupa održanog 15. marta 2025. godine, pojavila se niz inicijativa koje ciljaju na rešenje problema vezanih za upotrebu takozvanog zvučnog topa, a što se doživljava kao potencijalna povreda ljudskih prava. Građani koji su pretrpeli posledice dejstva ovog oružja pozvani su da popune formular za svedočenja i prilože medicinsku dokumentaciju. Ova akcija ima za cilj da prikupi sveobuhvatne dokaze, čime se otvara mogućnost za buduće postupke protiv mera koje se smatraju represivnim.

Nakon toga, Evropski sud za ljudska prava dao je rok državi Srbiji, do 31. marta 2025. godine, da se izjasni o upotrebi "soničnog oružja". Ova odluka je deo međunarodne kontrole koja teži unapređenju zaštite ljudskih prava i obavezuje države članice Saveta Evrope da odgovore na prikupljene dokaze o navodnoj povredi prava građana tokom protestnih okupljanja.

Pored međunarodnih inicijativa, interna inicijativa pod nazivom "Krov nad glavom" poziva na beogradski zbor, zakazan za nedelju, 30. marta, sa zahtevom za ukidanje izvršitelja. Aktivisti ističu da postoje značajni problemi u načinu na koji se izvršitelji koriste u naplati dugova, što često dovodi do dodatnog opterećenja građana i neadekvatne zaštite prava. Ove inicijative pokazuju da postoji sve veća potreba za reformom, a pritom se istovremeno odražava i međunarodni pritisak da se osiguraju osnovna prava građana.

Studentski protesti: Pripreme, blokade i podrška sindikata

U subotu, prema raspoloživim informacijama, studenti planiraju da izvrše blokadu Brankovog mosta. Pripreme za ovu akciju obuhvataju razne taktike, od organizovanog sipanja zejtina na ulici sa ciljem stvaranja opasnosti, do čišćenja mosta kako bi se omogući prijatan ambijent za građane i studente.

Istovremeno, pet najvećih sindikata u Srbiji izrazilo je podršku studentima i formiralo radnu grupu za usaglašavanje zahteva, što ukazuje na to da je podrška organizovanog radnog pokreta prisutna i izvan samih studentskih inicijativa.

Na protestima u školama i fakultetima primećena su i drugačija oblika protesta, kao što su pokidanje transparenta i oštećenje maketa, a zasebne akcije na društvenim mrežama doprinose organizaciji okupljanja, na primer kod Informera i na IG stranici Fakulteta političkih nauka.

Pored lokalnih akcija, prisutne su i izjave da je cela EU u podršci studentima i građanima, što dodatno komplikuje politički pejzaž i ukazuje na sve veći pritisak na vlast. Ovaj niz aktivnosti oslikava koordinisani odgovor studenata na trenutne mere vlasti, uz jasnu nameru da se zaštite njihovi interesi u obrazovanju i društvu.

Studenti u akciji: Aktivizam i pravosnažna borba za obrazovanje

Studentski protesti u Srbiji dobili su višestruke oblike izražavanja, od postavljanja pitanja do pravnih inicijativa i pisanja otvorenih pisama. Studenti Saobraćajnog fakulteta u Novom Sadu postavili su 10 pitanja za "Srbijavoz" u vezi sa obustavom prevoza tokom protesta, izražavajući zabrinutost zbog prekida javnog prevoza koji utiče na organizaciju protesta.

Istovremeno, inspirativna priča dolazi od studentkinje Čarne koja je pešačila čak 100 kilometara do Beograda, uprkos jakim bolovima i povredama na listovima, te je na kraju koristila štake da nastavi svoj put. Njen put, opisan u detalje, oslikava odlučnost i nepopustljivost mladih u borbi za obrazovanje i pravdu.

Dalje, među studentima se odvija i pravosnažni odgovor na neadekvatno rukovođenje: studenti sa Univerziteta u Nišu podneli su krivičnu prijavu protiv rektora Jovana Stepanovića, navodeći zloupotrebu službenog položaja i diskriminaciju onih koji ne učestvuju u blokadi. Slične inicijative su registrovane i na drugim univerzitetima, što ukazuje na širu mrežu studentskog nezadovoljstva.

Uz sve to, pismo novosadskih studenata u blokadi, u kojem se zalažu da državna i društvena pitanja ne budu teret samo na njima, dodatno ističe kolektivnu odgovornost i potrebu za sistemskom promenom. Ovi događaji, koji se dešavaju u različitim delovima zemlje, pokazuje da su studenti odlučni da se bore za svoje pravo na obrazovanje i da ne snose sami odgovornost za sistemske probleme.

Kontroverza oko upotrebe LRAD uređaja na protestu 15. marta 2025.

Na dan protesta, 15. marta 2025., pojavile su se kontradiktorne izjave vezane za upotrebu uređaja poznatih kao "zvučni topovi". Marinika Tepić je objavila fotografiju na kojoj se vidi policijsko vozilo, opremljeno uređajem koji liči na LRAD 450XL, stacioniran kod Narodne skupštine u Beogradu. Prema njenom opisu, uređaj je korišćen kao sredstvo za raspoređivanje policijskih snaga.

Sa druge strane, ministar Ivica Dačić je tokom neplanirane konferencije sa medijima demonstrirao LRAD uređaje, naglašavajući da ih policija posjeduje za komunikaciju sa okupljenim, ali da oni nisu korišćeni protiv demonstranata. Dačić je objasnio da su uređaji, uključujući model LRAD 100x, nabavljeni 2021. godine, te se trenutno nalaze u magacinima, a njihova funkcija je ograničena na emitovanje unapred snimljenih upozorenja.

Pored ovoga, članak koji objašnjava tehničke karakteristike LRAD-a ukazuje da je uređaj dizajniran da emituje glasovne poruke u uskom snopu i poseduje karakteristike poput dometa do 600 metara i jačine do 137 decibela. Ovi detalji dodatno podupiru izjave vlasti da je sistem namenjen komunikaciji, a ne nasilju.

Između ovih izjava postoji očigledna razlika u predstavljanju činjenica. Dok jedna strana naglašava prisustvo uređaja i implicira njihovu upotrebu u kontekstu protesta, druga tvrdi da su te jedinične opreme isključivo rezervne i nisu aktivno implementirane. Ova kontradikcija izaziva dodatne sumnje i diskusije u javnosti, a dostupne informacije se razlikuju, što ostavlja prostor za dalju analizu i istragu.

Građani se udružuju: Narodni zborovi kao odgovor na političku krizu

U Loznici i drugim gradovima širom Srbije, građani se okupljaju na narodnim zborovima, iniciranim pozivom studenata u blokadi. Prema informacijama, danas je u Loznici zakazana sednica Skupštine grada koja će početi u 10 sati, dok su studenti pozvali na organizovanje zborova kako bi se informacije o lokalnim problemima i zahtevima proslile među narodom.

U okviru ove inicijative, građani diskutovali su o zajedničkim pitanjima koja se tiču infrastrukture, bezbednosti i komunalnih problema, a istovremeno su se suočavali sa pitanjima nedostatka odgovora lokalnih vlasti. Organizatori zborova, kako se navodi u članku, pozivaju na aktivno učešće svih građana, s obzirom da je politička kriza u zemlji izazvala opštu zabrinutost i smanjenje poverenja u sposobnost institucija da reše stvarne probleme.

Dodatno, građanski sastanci preuzimaju značaj kao sredstvo direktne demokratije, što potvrđuje i članak koji iznose pozive na održavanje sastanaka u Beogradu i Novom Sadu. Ovi sastanci omogućavaju lokalnim zajednicama da diskutuju o svojim potrebama i da kroz kolektivne odluke zahtevaju transparentnost od nadležnih organa.

Ovakav način organizacije ističe se kao odgovor na trenutnu političku situaciju, u kojoj se građanima sve više nameće potreba da preuzmu inicijativu i odlučuju o pitanjima koja direktno utiču na njihov svakodnevni život.

Pravna reakcija i poziv na ostavku zbog upotrebe zvučnog oružja

Predstavnik opozicione Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas, izjavio je da je njegova stranka podnela krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića i SNS usled navodne upotrebe zvučnog oružja na studentskom protestu u Beogradu. Prema dostupnim informacijama, Đilas je pozvao republičko javno tužilaštvo da hitno postupi, a pritom je apelovao na Vučića da podnese ostavku, sugerišući da korišćenje ovakvog oružja predstavlja politički teror i ozbiljno kršenje ljudskih prava.

U međuvremenu, tokom gostovanja na televiziji, Aleksandar Vučić je izjavio da ukoliko se utvrdi da su bezbednosne snage koristile zvučni top, on više neće biti na funkciji predsednika. Njegova izjava dodatno uzrokuje podelu među političkim akterima, dok je Skupština Srbije konstatovala ostavku premijera, čime se formira tehnička vlada i započinje rok od 30 dana za izbor nove vlade.

Ovaj niz izjava i pravnih koraka stavlja dodatni pritisak na vlast da preispita svoje metode i odgovorno postupa prema zahtevima građana, posebno kada se pominje upotreba sredstava koja mogu imati represivnu funkciju, dok se time istovremeno polazi na obnovu poverenja u političke institucije.

Prosvetni radnici i zaposleni u kulturi nastavljaju štrajkove zbog smanjenih plata

Protesti u sektoru obrazovanja i kulture u Beogradu i Užicu nastavljaju se usled kontinuiranog smanjenja plata i loših uslova rada. Nastavnici i učitelji suočeni su sa znatnim umanjenjem zarada, što je izazvalo talas nezadovoljstva i organizaciju protestnih šetnji. Na primer, u Beogradu, nastavnici iz Univerzitetskog naselja primetno su pretrpeli loše uslove, što se ogleda i kroz izveštaje o izbušenim gumama na njihovim vozilima, što mnogi tumače kao simboličan akt upozorenja.

U Užicu je plenum prosvetnih radnika najavio da će većina škola, koje su prethodno bile u obustavi nastave, obnoviti nastavu do ponedeljka, uz napomenu da nastavljaju da zahtevaju ispunjenje svojih prava i odgovore o trenutnoj situaciji. Ova neizvesnost dodatno otežava rešavanje problema i utiče na svakodnevni nastavni proces.

Istovremeno, udruženje prosvetnih radnika PULS u Beogradu poziva na dalju obustavu nastave dok se ne reše svi zahtevi, uključujući i potpunu isplatu plata. Aktivisti ističu da je borba za održavanje dostojanstva obrazovnog sistema postala imperativ, te da se kroz direktnu akciju traži od nadležnih organa da preuzmu odgovornost za nastalu situaciju.

Ovi protesti odražavaju duboku zabrinutost prosvetnih radnika i zaposlenih u kulturi, koji se nadaju da će javnost i nadležne institucije obratiti pažnju na njihove zahteve i omogućiti povratak u normalan nastavni proces bez dodatnih pritisaka.

Agresivni protesti i demonstracije građana u Beogradu i Sremskoj Mitrovici

Na protestu u Beogradu, snimci sa gradilišta, nedvosmisleno prikazuju situaciju u kojoj su pojedinci bacali topovske udare i flaše na građane. Ovi događaji zabeleženi su ujutru, 20. marta 2025., dok su demonstranti na ulici Kralja Milana, suočeni s neprijateljskim gestovima sa susednog gradilišta.

U Sremskoj Mitrovici, građani su tokom jutra, 19. marta 2025., pokazali svoje nezadovoljstvo lokalnim vlastima. Prema dostupnim informacijama, više desetina građana okupilo se ispred zgrade Gradske uprave, pri čemu su neki izvještavali da su zviždali, dok su ih neki pljuvali, prateći tako izražavanje nezadovoljstva prema gradonačelniku Branislavu Nedimoviću. Drugi video iz iste delatnosti prikazuje da je Nedimović pljunut na ulazu u Gradsku upravu. Ovi incidenti oslikavaju burnu reakciju građana na percepciju neprikladnog ponašanja i lažnog predstavljanja vlasti.

Ovaj članak pruža uvid u različite oblike direktne fizičke i verbalne agresije koje su se pojavile tokom protesta, naglašavajući kako građani koriste konkretne agresivne akcije da bi izrazili svoje nezadovoljstvo lokalnim vlastima.

Blokade na Fakultetima i Akademske Inicijative

Na fakultetima u Srbiji se nastavljaju blokade, sa jasnim zahtevima studenata koji ističu da će protesta i trajati dok se njihovi uslovi ne ispune. Prema informacijama sa reddita, blokade će biti održane do momenta ispunjenja postavljenih zahteva. U isto vreme, pokrenuta je i inicijativa za doniranje novca sa ciljem obezbeđivanja plata za nastavnike i asistente, s obzirom na to da su u nekim slučajevima oduzete plate, što bi moglo izazvati dodatne probleme unutar obrazovnog sektora.

Studenski aktivisti su se takođe angažovali u organizaciji plenuma i zborova, kao što ukazuje i studentski vodič sa reddita, gde su deo diskusija posvećenih organizacionim izazovima. Informacije sa bloga o akcijama studenata u blokadi u Loznici dodatno potvrđuju da nastavljaju da organizuju svoje aktivnosti kako bi osigurali da se zahtevi studenata shvate ozbiljno.

Ovi protesti i inicijative ukazuju na kontinuirani pritisak unutar akademske zajednice da se obezbedi kvalitet nastave i fer uslovi rada za nastavno osoblje, a sve se odvija u kontekstu neizvesnosti oko nastavka obrazovnog procesa. Dok se situacija nastavlja, jasno je da će protesti i organizacioni napori biti od ključnog značaja u oblikovanju budućih odluka na fakultetima.

Dizajn Zvuka kao Instrument Terora na Protestima

Dana 15. marta 2025. u centru Beograda, okupljeni građani su iskusili neuobičajen akustični efekat koji je izazvao ozbiljan psihološki stres. Prema analizama koje se oslanjaju na snimke iz ulice, izvor zvuka je postavljen visoko, uz uličnu traku od ulice Kralja Milana do raskrsnice Kneza Miloša i Kralja Milana. Uređaj, opisan kao "rajzer", prouzrokovao je taktilne senzacije kod okupljenih, čime je intenzivirao fizički stres i izazvao paniku.

Detaljna tehnološka objašnjenja ukazuju na faktore kao što su pozicioniranje izvora zvuka, reverberacija zbog odbijanja od površina, te formiranje akuzmatskog zvuka koji je teško locirati. Ovi elementi doprinose stvaranju efekta koji korisnike navodi da veruju da zvuk dolazi iz njihove glave. Pored toga, komentari sugerišu da uređaj nije tipičan LRAD, već novija jedinica, vortex top, koja je u stanju da, čak i na udaljenosti, emituje specifičan zvuk koji se može uporediti sa zvukom mlaznog aviona.

Ova tehnološka rešenja, iako mogu biti primenjena u civilnim situacijama kao što su upozorenja u vanrednim situacijama, u ovom slučaju deluju kao sredstvo zastrašivanja umesto instrumenta zaštite. Iako zvanične izjave tvrde da LRAD nije korišćen, analiza iz Earshot-a, kao i komentari stručnjaka na internetu, dovode u pitanje ovu tvrdnju. Debata među korisnicima ostaje živa, a dok se istraga ne završi, nejasno je da li je u pitanju vortex top ili neki sličan uređaj.

Ovo je primer kako moderni uređaji mogu biti upotrebljeni u cilju manipulacije masom, izazivanja panike i ekonomski preplati javne bezbednosti, što je izazvalo burne reakcije u medijima i među građanima.

Građanski Zborovi: Izazovi Organizacije i Perspektive Lokalnog Učešća

Građanski zborovi su se pojavili kao odgovor na sve izraženiju političku nezadovoljstvo i pokušaj da se konsoliduje opozicija zajedno sa studentima. Na okupljanjima, poput onog održanog u Novom Sadu 19. marta 2025., primetna je bila konfuzna organizacija: nedostatak definisanog dnevnog reda, nepostojanje zapisnika, kao i nedovoljna struktura za slobodnu razmenu mišljenja. Organizatori, često iz raznih političkih i ideoloških grupa, bez aktivnog biranja moderatora, preuzeli su ulogu vođa, što je dovelo do rasprave o njihovoj autentičnosti i nezavisnosti.

Mnogi komentatori ističu da bi bilo korisnije organizovanje zborova na nivou mesnih zajednica, gde su ljudi svakodnevno u kontaktu i gde bi se mogla uspostaviti bolja struktura komunikacije. Ovakav pristup mogao bi da smanji manipulative pritiske koje koriste određene političke grupe, a istovremeno da ojača lokalno odlučivanje. Iako su prisutni glasovi podrške onima koji pozivaju na masovne okupljanja, kritike se oglašavaju na račun nedostatka transparentnosti i nedovoljno jasnih pravila. Ova inicijativa, iako ne savršena, ukazuje na potrebu preispitivanja načina na koji se građani organizuju i učestvuju u političkim procesima.

Rast Dissent-a: Je li Vreme Protiv Vučića?

Javljeni glasovi sa društvenih mreža pokazuju da se građani i kritičari režima sve više udaljavaju od tradicionalne podrške Vučićevom aparatu. Komentari sugerišu da vlast već dugo hrani iluziju poverenja, koristeći propagandne taktike koje opravdavaju neadekvatne odluke i kriminalne radnje. Prema diskusijama, mnogi tvrde da su manipulacije usmerene ka održavanju iluzije da vlast radi za narod, iako mediji i društvene mreže otkrivaju da se u stvarnosti prave konstantne akcije kojima se oslabava javni imidž i birčko telo. Istovremeno, pojavljuju se glasovi koji pozivaju na temeljnu promenu, sugerišući da je potrebno kolektivno resetovanje političkog sistema, uz istovremeno prepoznavanje da dalji put ka slobodi zahteva i oslobađanje od vlasti dobivenih režimom. Ovi trendovi su posebno izraženi u diskusijama nakon probojnih događaja na protestima, kada su se među građanima pojavile tvrdnje da politika postaje sve više sredstvo za manipulaciju nego za transparentno upravljanje, dok stvarni glas naroda polako dobija na snazi.

Iako se neki glasovi fokusiraju na nacionalne i ekonomske probleme, jasno je da rast dissent-a označava prelaznu fazu u kojoj građani sve više zahtevaju odgovornost i transparentnost, što oslikava duboku podelu u društvu pod pritiskom prošlih i sadašnjih političkih odluka. Ovaj proces, premda spor, ukazuje na to da vreme više nije na strani vladajućih struktura.

Kontroverza oko navodne upotrebe zvučnog oružja

Prema izjavama prvog osnovnog javnog tužilaštva, tokom protesta održanog 15. marta u Beogradu nije upotrebljen zvučni top. Navedeno je da nijedna organizaciona jedinica niti pripadnici obezbeđenja nisu koristili ovo sredstvo prinude. Istovremeno, podneta je krivična prijava protiv određenih funkcionera, čime se pokušava utvrditi odgovornost za navodne optužbe o upotrebi zvučnog oružja.

U ovom članku sumirane su službene demantije o korišćenju takvog sredstva, dok se pored toga ističu i optužbe koje su dovele do podnošenja krivičnih prijava. Iako pojedini akteri iznose tvrdnje o zloupotrebi sredstava prinude, dostupne informacije dosledno negiraju da je došlo do upotrebe uređaja koji emituje zvučne talase. Situacija ostaje predmet daljih pravnih istraga, a nadležne institucije nastavljaju sa prikupljanjem svedočenja u cilju preciznog utvrđivanja svih okolnosti incidenta.

Kontinuirani protesti u obrazovnom sektoru

Protesti studenata i učenika u Beogradu nastavljaju se, jer se zahtevi za unapređenjem uslova nastave i zaštitom učenika i studenata ne ispunjavaju. Studentkinja Pravnog fakulteta iz Beograda je istakla da se blokade nastavljaju, s obzirom na to da ukazani zahtevi nisu adresirani. Učenici iz više škola, uključujući zemlje gimnazije, organizuju 24-časovne blokade i skupljaju donacije, pokazujući svoju odlučnost da se nastavi sa protestima. Takođe, studenti nastavljaju da putem video-snimaka i javnih poruka ističu poruku "Kraj je kad mi kažemo", čime signaliziraju da njihova akcija neće stati dok se zahtevi ne ispune.

Ove akcije, premda kontinuirane, dosledno ukazuju na činjenicu da obrazovni sektor ostaje centralna tačka nezadovoljstva, dok se nastavlja pritisak na nadležne institucije da reaguju na zahteve demonstranata. Prema dostupnim informacijama, protesti su organizovani bez upotrebe nasilja, a studenti se oslanjaju na mirne, ali odlučne akcije kako bi skrenuli pažnju na svoje probleme.

Incidenti i policijska intervencija u Novom Sadu

Tokom protesta u Novom Sadu, demonstranti koji su blokirali ulaze u Skupštinu grada suočili su se sa formiranjem policijskog kordona i upotrebom fizičkih sredstava prinude. Prema svedočanstvima sa lica mesta, demonstranti su podigli ruke, što je, kako je izjavila jedna studentkinja, označilo miran karakter okupljanja, dok je policija reagovala korišćenjem pendreka.

Izveštaji uživo dokumentuju incident putem video-snimaka, koje pokazuju kako su službenici intervenisali s ciljem razbijanja blokade. Iako dostupne informacije ukazuju na upotrebu prekomerne sile, službeni izvori još nisu potvrdili sve navode, te se istraga nastavlja. Mediji ističu razlike u izveštavanjima, što ostavlja prostor za dalje pojašnjenje događaja u narednim satima.

Vladinske finansijske mere i politički predlozi u jeku protesta

Tokom protesta, vlast je preduzela značajne finansijske mere koje su rezultirale time da je Srbija se zadužila na više od milijardu evra, proširujući emisiju državnih hartija od vrednosti. Ove mere su predstavljene kao pokušaj stabilizacije ekonomije u vreme izraženog nezadovoljstva građana.

Paralelno sa finansijskim potezima, politički lideri su ponudili rešenje u vidu prevremenih izbora. Iako je ovaj prijedlog istaknut kao mogući način da se reše političke tenzije, opozicione sile, uključujući studente, kritički su reagovale na ovu ideju, ističući da ona ne adresira osnovne zahteve protesta. Dostupne informacije ukazuju na to da, dok se finansijski koraci vrše, politički predlozi izazivaju podeljene reakcije u društvu.

Ovaj skup mera pokazuje da vlast nastoji da kombinuje ekonomske i političke strategije kako bi se odgovorilo na trenutni socijalni nemir, a dostupne informacije potvrđuju da je u ovim pristupima naglasak na stabilizaciji i pokušaju da se smanji tenzija u društvu.

Obustava rada i štrajk u obrazovnom sektoru

U obrazovnom sektoru Beograda, situacija je eskalirala kada su zaposleni u Prirodnjačkom muzeju odlučili da obustave rad kao znak podrške zahtevima studenata. Ovaj potez dolazi u kontekstu kontinuiranih protesta, gde su i studenti, kao i zaposleni na drugim fakultetima, organizovali akcije neslaganja sa nedostatkom odgovora nadležnih institucija.

Dan 17. mart označen je kao prekretnica za akademsku godinu, s obzirom na to da je predsednica Narodne skupštine, Ane Brnabić, upozorila na moguće posledice ukoliko se studenti ne vrate na predavanja. Na istom političkom nivou, beogradski Matematički fakultet je ušao u protestnu obustavu rada, dok je profesor Đorđe Pavićević izneo zabrinutost o mogućnosti nadoknade izgubljenog vremena tokom ove krize.

Sve ove akcije, usmerene ka osiguranju sigurnijih uslova za obrazovanje, svedoče o koordinisanom nastojanju unutar obrazovnog sektora da se zahtevi studenata i zaposlenih ozbiljno shvate. Iako se situacija razvija, dostupne informacije naglašavaju da ove protestne akcije nemaju elemente nasilja, već se oslanjaju na mirne, organizovane štrajkove i blokade.

Studenti preduzimaju odlučne akcije u Novom Sadu

Na dan kada su se sferne tenzije osećale u ulicama Novog Sada, studenti su preduzeli konkretne korake kako bi sprečili eskalaciju nasilja. Prema dostupnim informacijama, policija je tuče studente u narednom incidentu, što je izazvalo burne reakcije na društvenim mrežama, ali je i potvrdno da su studenti ostali uporni u svojoj borbi.

Nakon incidenta, studenti su blokirali ulaze u Skupštinu grada Novog Sada i na taj način sprečili planirani krvoprolić. Ova akcija je izvršena u trenutku kada je bilo prijetnji nasilja, a organizatori protesta su potvrdili da je planirani spektakl nasilja uspešno otklonjen. Dodatno, medijski segment "Radio Beograd 2 uz studente" osvetljava kako se javnost oslanja na ove akcije kao simbol otpora prema represivnom reagovanju vlasti.

Poslednji podsetnik na angažovanost studenata pojavljuje se u objavi pod nazivom "Korak dalje u građanskoj borbi i podršci studentima", gde se naglašava važnost kontinuirane podrške pokretu koji je prepoznat kao ključan za sprečavanje daljeg nasilja. Ovaj pristup osnažuje građansku inicijativu u trenutku kada se javnost suočava s pokušajima represije.

Ovaj niz događaja ističe centralnu ulogu studenata u održavanju reda i sprečavanju eskalacije konflikta u Novom Sadu, simbolično pokazujući da direktne i organizovane akcije mogu doprineti očuvanju bezbednosti i stabilnosti u kritičnim momentima.

Protesti zbog degradacije javnih usluga u Lazarevcu i Beogradu

Lokalno stanovništvo u Lazarevcu reagovalo je blokadom autobusa kao odgovorom na neadekvatno održavanje javnih prevoznih sredstava. Ova akcija je izvedena kao simboličan protest protiv lošeg upravljanja koje utiče na svakodnevni život građana. Paralelno s tim, stanje u Voznoj stanici "Prokop" u Beogradu izaziva zabrinutost zbog osjetljivosti infrastrukture, što dodatno podstiče pozive na promene u upravljanju javnim objektima. Građani apeluju na potrebnu transparentnost i efikasnost, očekujući da se ovi problemi adresiraju kroz organizovane proteste i aktivno uključivanje lokalnih zajednica. Ove protestne akcije služe kao jasna poruka da se ne može tolerisati degradacija javnih usluga koja direktno utiče na kvalitet života.

Lokalni protesti i opštinske reakcije

U Kragujevcu, građani su se okupili ispred zgrade lokalne skupštine, ometajući rad sednica, dok su u Obrenovcu protesti reflektovali nezadovoljstvo odlukama lokalnih funkcionera. Posebno je zapažen incident u Kočanima, gde su demonstranti tokom protesta demonstrativno demolirali lokal vlasnika diskoteke, čime su izrazili svoje nezadovoljstvo političkim i administrativnim odlukama. Ovi događaji pokazuju da se na lokalnom nivou koriste različiti oblici protesta – od mirnih okupljanja koja ometaju rad skupština, do direktnog delovanja na imovinu, u cilju isticanja problema sa kojima se suočavaju lokalne zajednice.

Prikupljene informacije ukazuju na to da su lokalne akcije pokrenute zbog nezadovoljavajućih odluka opštinskih vlasti i da građani koriste ove proteste kao platformu za izražavanje svoje kritike, bez izveštaja o direktnom fizičkom nasilju nad pojedincima.

Budućnost Beogradskog Expo projekta pod pritiskom nemira

Trenutna situacija u Srbiji, a posebno kritična atmosfera u Beogradu, stavlja pod sumnju održavanje velikog međunarodnog izložbenog projekta. Prema dostupnim informacijama, uslovi pod kojima Bureau International des Expositions (BIE) može otkazati održavanje Expo-a poklapaju se sa stanjem u zemlji. Navedeni uslovi obuhvataju građanske nemire velikih razmera, korupciju i loš menadžment, kao i suzbijanje građanskih sloboda, uključujući progon novinara i aktivista.

Novosadski advokat Aleksandar Olenik ukazuje da postoji pet ključnih slučajeva u kojima BIE može odbiti održavanje, a tri od njih odgovaraju sadašnjoj situaciji u Srbiji. Pored toga, ogroman raskorak između osnovne i finalne cene Expo projekta postavlja pitanje transparentnosti i mogućnosti da se javni novac preraspodeli u korist uskih poslovnih interesa. Ove kritike dodatno podstiču pozive na organizovanje masovnih protesta, naročito uoči inspekcije BIE, zakazane za april, koja bi mogla biti prekretnica u budućnosti projekta.

Ova tematika otvara diskusiju o tome da li vlast planira da koristi Expo kao paravan za ekonomska ulaganja koja bi dodatno oslabila interes građana, dok organizatori protestnih akcija pozivaju na veću angažovanost naroda.

Medijske reakcije i kulturni odjek protesta u Srbiji

Protesti u Srbiji izazvali su snažan medijski odjek, što se vidi iz rekordnih rezultata gledanosti programa na televiziji, kao što je pokazao jutarnji program TV Nova. Dostupne informacije ukazuju na to da su domaći mediji zabeležili izuzetno visok interes publike, što sugeriše da su protesti postali centralna tema u medijskom prostoru.

Međutim, reakcije nisu ograničene samo na brojke gledanosti – međunarodni komentatori su izrazili kritike, navodeći da su dostupne informacije podeljene, dok se, prema nekim izveštavanjima, kredibilitet Evropske unije smanjuje zbog načina na koji se protesti prikazuju. Ova podeljenost u medijskom izveštavanju odražava složenost situacije i ukazuje na potrebu za dodatnim istraživanjima i transparentnošću u prenošenju informacija. Ovakav medijski odjek utiče na javno mnjenje, a kulturni komentatori ističu da protesti ne samo da reflektuju sociopolitičku situaciju, već i redefinišu tradicionalne medijske paradigme.

Obrazovni sektor pod pritiskom: Pritisci, disciplinske mere i pozivi na dinstanje

Ministarka prosvete uputila je hitan dopis svim fakultetima u Srbiji u kojem traži od rektora i dekanima da potvrde održavanje nastave. Dopis je, prema izveštajima, upućen sa ciljem da se prepoznaju one institucije u kojima je nastava obustavljena, a čime se formira podela između univerziteta koji će dobiti plate i onih koji neće. Ova mera se tumači kao pritisak na obrazovne institucije, a sprovodi se u vreme kada protesti traju duži period.

U međuvremenu, dekan Računarskog fakulteta sprovodi disciplinske mere protiv studenata koji su učestvovali u blokadi fakulteta. Kritičari tvrde da ove mere ozbiljno narušavaju kredibilitet institucije i prava studenata da se organizuju. Ovakav pristup dodatno osvetljava tenzije između vlasti i akademske zajednice.

Pored toga, građani Novog Sada su pozvani na dinstanje ispred OŠ Sonje Marinković, gde se studenti i javnost udružuju u podršci prosvetnim radnicima. Na poziv je istaknut potreban pribor, konkretno karton jaja, simboličan za podršku i pritisak na vlast da ne remeti rad osnovnih škola. Ovi događaji ukazuju na nekoliko paralelnih linija sukoba u obrazovnom sektoru, kako na univerzitetskom nivou, tako i na nivoima osnovnog obrazovanja.

Blokada Skupštine u Novom Sadu: Organizovana akcija građana

U Novom Sadu se, prema dostupnim informacijama, nedavno dogodio incident u okviru kojeg su studenti i građani blokirali ulaze u zgradu Skupštine. Ova akcija je pokrenuta nenajavljeno, što je dovelo do konfuzije, ali i do mobilizacije onih koji su želeli da ispadne glas naroda. Organizatori akcije oslanjali su se na spontanu reakciju građana, ističući da je cilj bio sprečiti održavanje sednice koja je, prema nekim izvorima, zakazana na period nakon dana žalosti. Na društvenim mrežama se pojavljuju komentari koji ukazuju na to da je ovakva akcija demonstrirala odlučnost i nezadovoljstvo javnosti prema postupcima vlasti. U komentarima se primećuje da je organizacija bila kratkog roka, što je dovelo do slabijeg broja učesnika na početku, ali se očekuje da će se brojnost povećati narednim danima kako se informacije šire. Akcija je simbolički prenela poruku o potrebi hitne akcije i direktnom angažovanju građana u zaštiti funkcionisanja lokalnih institucija.

Nasilne mere vlasti: Beatina i potencijalna upotreba zvučnog oružja

Prema dostupnim izveštajima, u noći između ponedeljka i utorka, interventna policija je primenila batine nad novosadskim studentima koji su blokirali ulaze u Skupštinu grada Novog Sada, pri čemu je bilo zabeleženo i povređivanje. Pored ovog incidenta, studenti i građani tvrde da je na protestu održanom u Beogradu u subotu upotrebljeno neko oružje, za koje stručnjaci smatraju da bi mogao biti zvučni top – uređaj koji ispušta izuzetno jak zvuk u rasponu od 2500 do 3000 herca i intenziteta između 130 i 160 decibela, čime se privremeno onesposobljavaju ljudi. Ovaj slog režima, koji uključuje fizičku represiju i potencijalnu upotrebu neprihvatljivih sredstava, dodatno pokazuje koliko je vlast sada očigledno spremna da primeni nasilje protiv protesta. Ovakvi događaji se čuvaju kao indikatori da se vlast suočava sa ozbiljnim unutrašnjim previranjima, dok se u društvenim mrežama vode oštrije diskusije o potrebama za promenama i oduzimanjem kontrole represivnim metodama.

Zvuk represije: Da li je Srbija test poligon za zabranjeno oružje?

Prema dostupnim informacijama iz društvenih mreža, predsednik Srbije negira optužbe da je na protestima u Beogradu korišćeno zvučno oružje za rasterivanje demonstranata. Međutim, svedoci i video snimci ukazuju na prisustvo uređaja koji ispušta prodoran zvuk, karakterističan za alatke koje mogu emitovati talase u rasponu od 2500 do 3000 herca sa jačinom između 130 i 160 decibela.

Istraživač Pedro Oliveira ističe da ovakvi uređaji mogu izazvati bol, mučninu, dezorijentaciju, pa čak i privremeni ili trajni gubitak sluha. U izveštajima se dodatno navodi da su takvi efekti, iako teško merljivi, doveli do panike i raspršivanja mase. Ova situacija postavlja pitanje da li vlast koristi represivne metode za kontrolu okupljanja i da li Srbija, u apsolutnom smislu, postaje test poligon za ovakve tehnike.

Dok se zvučno oružje još ne potvrđuje u potpunosti, navodi svedoka i tehnički detalji izazivaju zabrinutost među građanima i aktivistima, što dodatno stavlja pod lupu potrebu za transparentnošću i jasnim regulativama u pogledu upotrebe represivnih sredstava.

Građanski protesti protiv propadanja javne infrastrukture

Lokalno stanovništvo pokazuje svoju odlučnost da se suprotstavi lošem upravljanju javnim uslugama kroz konkretne akcije. Lazarevčani su, naime, blokirali sve autobuse - potez koji simbolično ukazuje na nezadovoljstvo uslovima prevoza i funkcionalnosti lokalne infrastrukture. Ovom akcijom se šalje jasna poruka da građani zahtevaju kvalitetniji servis i bolju pažnju nad nadležnim institucijama.

U paralelnom događaju, stanja u Voznoj stanici "Prokop" u Beogradu su predmet ozbiljnih upozorenja. Nekoliko korisnika društvenih mreža dokumentovalo je propadanje objekta, gde se vidi kako se zidovi jedva drže, pojavljaju se tragovi budje, a na peronima curi voda. Ovi znaci ukazuju na mogućnost neadekvatne izgradnje ili neodržavanja, što može predstavljati predznak za veće infrastrukturne probleme u budućnosti.

Ovi incidenti pokazuju da su građani spremni da se organizuju i podignu svest o problemima koji utiču na njihov svakodnevni život. Dok se jedni bore protiv lošeg prevoza, drugi zalagaju za hitnu intervenciju kako bi se sprečile moguće katastrofe izazvane propadanjem objekata od značaja za javni saobraćaj.

Masovni studentski protesti i podrška iz sveta sporta

Na ulicama Beograda, studenti su organizovali protest koji je, prema informacijama, prešao u građanski skup nakon što su se redari povukli neposredno nakon incidenta koji je izazvao stampedo, pa je ključno utvrđivanje uzroka tog događaja ostalo nejasno. Pokret, poznat kao Studenti 2.0, nastavlja da se zalaže za niz zahteva, dok se simbolika i identitet protesta kontinuirano redefinišu.

Poruka iz sveta sporta je dodatno pojačala utisak o velikoj podršci među mladima, kada je legendarni trener poslao jaku poruku studentima, ističući njihovu odlučnost.

Pored toga, Udružena prosveta Srbije pozvala je na trodnevni generalni štrajk, što predstavlja koordinirani odgovor prosvetnih radnika na neispunjene zahteve demonstranata. Ovaj potez ukazuje na širu solidarnost unutar obrazovnog sektora, čime se protesti šire van studentskih grupa.

Ovaj događaj se odigrao u Beogradu, a jasno je da studentski protesti nastavljaju da budu jedan od glavnih pokretača promena unutar društva.

Navodi o upotrebi soničnog oružja na protestu

Tokom protesta u Beogradu, tokom 15-minutne tišine, pojavile su se različite teorije o upotrebi navodnog 'zvučnog topa'. Teorije o tehnološkom aspektu:

• Jedna verzija sugeriše da je reč o uređaju koji je testiran čak i u inostranstvu, dok druga verzija ukazuje na specifičan mehanizam kontrole mase koji reprodukuje karakteristike soničnog udarca.

Analize i ispitivanja:

• Stručnjaci za audio forenziku analizirali su zvučne zapise sa mesta incidenta, navodeći mogućnost da se radi o uređaju sličnom Vortex Ring Gun-u. Ove analize otvaraju pitanja o tome kako se tehnologija koristi u svrhu kontroli okupljenih masa.

Politički i zdravstveni kontekst:

• Politički akteri izjavljuju da je potrebno detaljno ispitati ulogu Bezbednosne informativne agencije. Istovremeno, izveštaji o mogućim zdravstvenim posledicama za učesnike ukazuju na potrebu za dodatnim istraživanjem.

Ovaj skup informacija pruža tehnički i zdravstveni kontekst događaja, ostavljajući prostor za buduće istrage i potvrdu detalja o upotrebi ovog navodnog oružja.

Strajkovi u obrazovanju i kulturi kao odgovor na studentske proteste

Na dan kada su studenti organizovali proteste u cilju reformi u obrazovnom sistemu, zaposleni u nekoliko ključnih institucija odlučili su da se pridruže akciji obustave rada. Zaposleni na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu od danas obustavljaju svoje obrazovne i naučnoistraživačke aktivnosti, čime izražavaju svoju solidarnost sa zahtevima protesta.

U muzejskom sektoru u Beogradu, zaposleni u muzejskim ustanovama, u periodu od danas do 19. marta, odlučili su da prekinu rad, želeći da na taj način skrenu pažnju na dugoročne probleme u kulturnom sektoru.

Na Matematičkom fakultetu u Novom Sadu, kolektiv zaposlenih je izglasao protestnu obustavu rada, tražeći odgovore od nadležnih organa u vezi sa poslednjim dešavanjima tokom protesta.

Ova koordinirana akcija unutar obrazovnog i kulturnog sektora odražava širinu nezadovoljstva u društvu i ukazuje na potrebu za hitnim merama. Prosvetni i kulturni radnici kroz svoje štrajkove nastoje da signaliziraju da i van studentskih protesta postoji opšti zahtev za promenama u načinu funkcionisanja ovih institucija.

Politički odjeki i međunarodni pozivi za transparentnu istragu

Na dan 15. marta u Beogradu, politički akteri reagovali su na događaje nastale tokom protesta kroz izjave koje sugerišu mogućnost međunarodne intervencije. Premijer u ostavci Miloš Vučević izjavio je da je Vlada spremna da uputi oficijelni poziv američkim i ruskim obaveštajnim službama da sprovedu nezavisnu istragu u vezi sa navodnom upotrebom nedozvoljenog zvučnog oružja. Ova odluka ukazuje na ozbiljnost pristupa vlasti u pokušaju da se detaljno utvrde svi aspekti incidenta.

Pored unutrašnjih odluka, Evropska unija je apelovala na vlast da sprovede transparentnu i brzu istragu svih navoda. Ove izjave oslikavaju kombinaciju unutrašnjih i međunarodnih pritisaka, a cilj im je da se postigne potpuna razjašnjenost događaja i odgovornost svih odgovornih aktera.

Izjave ovih aktera odražavaju ozbiljnost političkih odjeka i naglašavaju potrebu za istraga koja bi mogla imati šire implikacije po imidž države na međunarodnoj sceni.

Pravosudne mere i hapšenja u Obrenovcu

Na dan 17. marta 2025., u gradu Obrenovcu, vlast je preduzela pravosudne korake nakon što je, prema navodima, jedna osoba uhapšena zbog sumnje na nasilničko ponašanje. Prema informacijama, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova izvršili su hapšenje osobe T.K., starosti 46 godina, zbog sumnje na krivično delo nasilničkog ponašanja, što je zabeleženo na javnom skupu ili sportskoj priredbi.

Još u istom kontekstu, zabeleženo je hapšenje Obrenovčanina koji je, prema navodima, prišao i nasrnuo na pomoćnika predsednika opštine ispred zgrade Skupštine opštine. Ovi incidenti pokreću pitanje efikasnosti primene zakonskih mera nad onima koji se upuštaju u nasilničke radnje na javnim skupovima.

Ovim pravosudnim merama nastoji se ukazati na nultu toleranciju prema nasilničkom ponašanju, istovremeno pozivajući na dalja istraživanja kako bi svi aspekti incidenata bili detaljno razjašnjeni.

Incidenti i sukobi tokom protestnih događaja

Tokom proteklih dana, na nekoliko lokacija u Beogradu zabeleženi su incidenti sa elementima nasilja. Prema dostupnim informacijama, predsednik je naveo da je policajac Lazara Bačića, koji je primio udarce od svojih kolega, takođe naveden u izveštajima gde se ističe da su prisutni i studenti tokom tog incidenta (izvor 34373).

Dalje, incidenti ispred zgrada javnih servisa, uključujući i RTS, opisani su kao slučajevi gde su učesnici bili prisutni, mada se pojavljuju različiti narativi o okolnostima napada (izvor 34720).

Takođe, zabeleženi su i napadi funkcionera SNS-a na građane koji su šetali kroz Pionirski park, pri čemu se navodi da su incidenti zabeleženi tokom protestnih akcija (izvor 34730).

Još jedan incident vezan za nasilje odnosi se na priznanje da su, kako se tvrdi, policajca tukli i žandarmi, što dodatno komplikuje sliku događaja (izvor 34766). Na kraju, izveštaji o prijavljeno nasilju u kontekstu protesta, uključujući i napade koje su organizovali pripadnici vlasti, ukazuju na ozbiljnost situacije (izvor 34747).

Ovi incidenti pokazuju da, uprkos organizovanim protestima, dolazi do sukoba koji uključuju elemente nasilja, što dodatno komplikuje celokupnu protestnu dinamiku.

Obrazovni protesti: Štrajk, zahtevi za ostavku i studentska blokada

U poslednjim danima beleži se niz protestnih akcija unutar obrazovnog sektora, koji oslikavaju nezadovoljstvo kako nastavnika tako i učenika.

Štrajk profesora

Prema dostupnim informacijama, profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu, a sličan stav zabeležen je i kod Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, izglasali su generalni štrajk. Diskusije na društvenim mrežama ukazuju na nejasnoće oko obima štrajka, dok se ističe da zdravstveni sektor ostaje jedna od poslednjih bastiona SNS-a.

Protest u Jovinoj gimnaziji

Učenici i profesori gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" organizovali su protest unutar obrazovne zgrade u Novom Sadu, zahtevajući ostavku direktora Radivoja Stojkovića. Prema izveštajima, demonstracije su bile popraćene glasnom skandiranjem, a ispred kapija gimnazije zabeleženi su grafiti poput "Vrati se u Ćacilend" i "Pošto obraz". Na društvenim mrežama objavljeni su snimci sa protesta, koji pokazuju burnu atmosferu, iako se ne navodi direktno nasilje.

Studentska akcija u Nišu

Drugi obrazovni sektor takođe se ogleda u događajima iz Niša, gde je profesor fizičkog iz ovog grada, koji se predstavio kao "student 2.0", izazvao blokadu Umetničke škole od strane đaka. Ova akcija ukazuje na unutrašnje tenzije među studentima i upozorava na potrebu za reformama u obrazovnom sistemu.

Kontrazbor podrške prosvetnim radnicima

Dodatno, organizovana je "Izložba ćacija" kao kontrazbor u znak podrške prosvetnim radnicima. Ovaj događaj, koji je pokrenut u okviru inicijative nastalih poziva, imao je za cilj da diskredituje zabranu obustave rada, a završio je polučuvanjem intervencije policijskih snaga koje su sprečile dalju akciju.

Ovi događaji ističu duboke podeljenosti i nezadovoljstvo unutar obrazovnog sektora, dok u isto vreme nema dostupnih dokaza o upotrebi nasilja. Umesto toga, protesti se organizuju kroz štrajkove, blokade i demonstracije, što jasno ukazuje na želju stranaka da se postojeći sistem reformiše.

Transparenti i slogani: Kulturni simbol protesta

Na protestima koji se najavljuju za 15. mart, kulturni aspekti igraju značajnu ulogu u motivisanju učesnika. Transparenti, kao što se primećuje u Nišu, doživljavaju se kao pravi simbol jedinstva i snage. Mnogi učesnici tvrde da je ovaj transparent "svetinja" i predlažu da se sačuva za buduće generacije, čak i da postane deo muzejske zbirke.

Pored vizuelnog identiteta, pojavljuju se i inspirativni tekstovi koji odražavaju frustracije i odlučnost građana. Tekst "Za 15-ti..." je ispunjen energijom i pozivima na akciju kroz ritmične slogane, kao što su "Dosta je, dovoljno je!" i "Kraj je igre, sada ćemo da se borimo!". Ovi tekstovi naglašavaju zajednički identitet i snagu naroda, podstičući na kolektivnu akciju i ujedinjenost u borbi protiv sistema.

Ovakva kombinacija vizuelnih simboličkih elemenata i inspirativnih slogana čini protestni spektar jedinstvenim, pokazujući da kulturni izrazi mogu dodatno ojačati poruku i motivaciju učesnika. Organizatori i učesnici koriste ove aspekte kako bi preneli poruku da se promena mora ostvariti, a da se kulturni identitet i zajedništvo nikada ne smiju potceniti.

Studentski protesti i pripreme za protest 15. marta u Beogradu

U organizovanim akcijama koje su predvodili studenti, pripreme za protest u Beogradu nastavljaju se kroz različite akcije. Studenti su premda osigurali donacije za podršku (vidi izvor 34313) i prikupljali neophodne resurse, istovremeno blokirajući ulaze u zgrade javnih servisa (34320).

Mnogi studenti, maturanti i profesori iz Kragujevca udružili su se u masovnom pešačkom maršu ka Beogradu (34323), dok su novosadski studenti, čiji put obilježava jasno definisana ruta, najavili svoje kretanje prema glavnom gradu (34376).

Iz Novog Sada dolaze i poruke o spremnosti za put, sa naglaskom na odvažnost i odlučnost, dok studentkinja iz Kraljeva ističe da će na plenumu biti odlučeno o daljim koracima (34364).

Pored toga, studenti su putem društvenih mreža javno saopštili da protest, planiran za subotu, nije finalni skup, već početak kontinuiranog zahteva za ispunjavanje postavljenih ciljeva (34447). Video zapis rekapitulacije studentske energije i izazova dodatno je oslikan u medijskom sadržaju (34355, 34357, 34362).

Ovaj koherentni niz aktivnosti ukazuje da su organizatori fokusirani na kontinuirani pritisak i da su spremni da prodube protestne akcije ukoliko se zahtevi ne potvrde.

Protesti u obrazovnom sektoru: Nastavnici i profesori zahtevaju reformu

U proteklom periodu zabeležene su akcije prosvetnih radnika i nastavnika u nekoliko gradova. Protestna šetnja prosvetara ispred beogradskih škola, koja je organizovana kako bi se ukazalo na nezadovoljstvo postavljenim zahtevima, dodatno je naglasila potrebu za hitnim promenama u obrazovnom sistemu.

U Valjevu, učenici i profesori udružili su se u maršu kako bi izrazili zabrinutost zbog njihove situacije, ističući da su neispunjeni zahtevi doveli do opšte frustracije.

Pored toga, interni pritisci unutar obrazovnih institucija postali su vidljivi nakon što su nastavnici i profesori javno tražili ostavku direktora (vidi relevantan izveštaj), što ukazuje na potrebu za radikalnim promenama na MUP nivou obrazovanja.

Ova serija događaja osvetljava problematična pitanja u sektoru, a organizatori su ponovili da je protest samo početak kontinuirane akcije ukoliko se zahtevi ne ispune. Ovim se naglašava posvećenost aktera da nastave sa pritiskanjem nadležnih instanci na osnovu iznetih poteškoća.

Solidarnost u prosvetnom sektoru

Roditelji i građani pokazuju konkretnu solidarnost prikupljanjem sredstava za prosvetne radnike i studente. Prema dostupnim informacijama, u jednom novosadskom okruženju, uspešno je prikupljeno oko pola miliona dinara za zaposlene u školi, čime se obezbeđuju neophodna sredstva za rad (izvor 34498).

U Vračaru, lokalni roditelji aktivno skupljaju osnove zalihe kao što su ćebad, posteljina, hrana i sredstva za ličnu higijenu, a sve to sa ciljem da se studentima koji učestvuju u blokadi omogući adekvatan doček i podrška (izvor 34466).

Pored toga, Fondacija Alek Kavčić je otvorila specijalizovani deo na svom sajtu namenjen za donacije prosvetnim radnicima, čime je podrška postala sveobuhvatnija i direktnija (izvor 34550).

Ove akcije ukazuju na kolektivni napor zajednice da pruži materijalnu i finansijsku pomoć sektorima obrazovanja, čime se nastoji poboljšati radni uslovi i osnažiti studentske inicijative.

Studentske akcije i mobilizacija: Maraton koji se nastavlja

U eri paljenja strasti i kontinuirane mobilizacije, studenti širom Srbije pokazuju da protest nije jednokratni događaj, već maraton zahtevnih akcija.

Doček studenata i maturanata u Loznici na Dumači odražava opštu podršku, uz napomenu da je, iako je zabeležen jedan manji incident tokom 15 minuta ćutanja, atmosfera pretežno mirna uz obezbeđenu hranu i vodu za učesnike.

Istovremeno, studenti iz Niša ulaze u Smederevo uz "Marš na Drinu", pokazujući entuzijazam i uz ovacije, dok se sa drugim izvorima ističe da 15. mart nije finalni skup. Studenti u blokadi naglašavaju da se protesti nastavljaju dok se zahtevi ne ispune, a live prenos šetnje iz Novog Sada do Beograda dodatno pojačava osećaj zajedništva.

Dodatno, maturanti Osme beogradske gimnazije predviđaju ugostiti šetače iz drugih gradova, apelujuci na donacije za ovu akcionu inicijativu. Ove različite akcije pokazuju kako se protesta organizuju iz više uglova, dok se kontinuitet i dublji cilj promene jasno ističu u komunikaciji sa javnošću.

Sveukupni utisci sugerišu da, umesto finala, protest nastavlja da raste i razvija se, što ukazuje na ozbiljnost zahteva i spremnost učesnika da deluju kroz vreme.

Hapšenja i pravne reakcije tokom protesta

Tokom organizovanih protestnih akcija u Beogradu, zabeležene su policijske intervencije koje su rezultirale hapšenjima pojedinaca. Prema dostupnim informacijama, hapšen je muškarac za kojeg postoje osnove sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanja sigurnosti, što je sprovedeno u saradnji sa Prvim osnovnim javnim tužilaštvom (izvor 34564).

Pored toga, postoje izveštaji da su hapšenja usledila nakon poziva na nasilje i podsticanja na promenu ustavnog uređenja, što je dodatno istaknuto u saopštenjima nadležnih institucija (izvor 34665).

Dalje, hapšenja su se nastavila, pri čemu su nadležne institucije naglasile obavezu da se izjave učesnika i policijskih službenika dokumentuju, kako bi se utvrdile sve okolnosti incidenta (izvor 34707, izvor 34776).

Ovi postupci ukazuju na intenziviranje pravnih mera usmerenih protiv onih za koje vlasti smatraju da predstavljaju pretnju tokom protesta.

Taktike neutralisanja 'batinasa'

U jednom od poslednjih postova, diskutuje se o strategijama koje bi mogle sprečiti nasilne poteze entiteta označenih kao "batinasi". Autori teksta ističu da ovi akteri, navodno povezani sa zaštitom parlamenta, imaju za cilj da izazovu sukobe na ulicama, čime se stvara izgovor za policijsku intervenciju.

Predložena taktika podrazumeva nošenje brašna i njegovo bacanje na bilo koju osobu koja pokazuje agresivne pokrete, uz poziv "Batinaši – nisu naši!". Pored toga, korisnici su humoristično komentarisali mogućnost bacanja soli, a neke reakcije ukazuju na zabrinutost da bi nasilje moglo biti izazvano upravo radi postizanja političkog cilja.

Tekst naglašava da je važno izabrati prave taktike kako bi se onemogućio haos, te su izneti različiti saveti o merama za sprečavanje provokacija. Objašnjenja se baziraju na pretpostavci da bi, ukoliko bi došlo do nasilja, masovni miran protest mogao biti ugušen pre nego što dostigne svoj puni potencijal.

Dopis za rad zdravstvenih ustanova - Pripreme za protest 15. marta

Na dan velikog protesta, 15. marta, dobili su zaposleni u zdravstvenim ustanovama naredbu koja potencijalno menja radni raspored. Lončar je poslao dopis kojim se nalaže da sve zdravstvene ustanove, uključujući i dve najveće dečje bolnice u Beogradu, moraju raditi u punom kapacitetu. Ova mera ima za cilj da se osigura neprekidnost rada i da se spreči mogućnost da radnici, poznati po svojoj spremnosti da se priključe protestima, odsustvuju s posla.

Komentari na ovu situaciju pokazuju podeljene stavove. Dok neki smatraju da je ovo mere za održavanje osnovnih usluga, drugi kritikovan dopis kao izazivanje atmosfere straha. Pored osiguravanja radnog kapaciteta, kritičari ističu da se ovim potezom ministarstvo, navodno, ugrožava sopstvena legitimitet, jer očekuje da zdravstveni radnici ne iskoriste pravo na neopravdano izostajanje i ostanu da rade, uprkos mogućim protestnim paradoksima koji bi mogli nastati.

Priprema i logistika za protest 15. marta

Protest koji se najavljuje za 15. mart, pored političkih zahteva, nosi i praktični aspekt pripreme, kako što se odnosi na vremenske uslove, tako i na logistiku prevoza potrepština.

Vremenski uslovi: Prema pojedinim korisničkim komentarima, vremenska prognoza ne treba biti razlog za izostanak – čak i ako padne kiša, postoji verovanje da će posle kiše izaći sunce. Neki korisnici ističu da kiša može smanjiti dejstvo suzavca, ali ne i sprečiti dolazak. Saveti uključuju da se, ukoliko vreme ne bude povoljno, protestanti pripreme dodatnom opremom poput kišobrana i da se ne bojite doći na protest, jer se očekuje da će situacija biti stabilna.

Lista potrepština i donacija: U drugom delu, pojavila se inicijativa kolega koji planiraju da pokupavaju potrepštine pre dolaska u Beograd, a među predloženim stavkama su higijenske potrepštine, lekovi, hrana, kao i donacije poput dušeka, jastuka, ćebadi i odeće. Organizatori smatraju da je važno da se iste obeleže kako bi se lakše distribuirale, a istovremeno time se pokazuje solidarnost i briga za sve učesnike.

Ovako pripremljen, protest predstavlja i organizacioni izazov, ali i primer adekvatnog planiranja u slučaju neočekivanih vremenskih uslova, čime se dodatno osnažuje poruka prosveta.

Poljoprivrednici i traktori – Nova dimenzija protesta

U kontekstu organizovanih protestnih akcija, poljoprivrednici se pridružuju studentskim protestima, čime se stvara sinergija urbanih i ruralnih aktera. Prema dostupnim informacijama, neke poljoprivredničke grupe koje su bliske vladajućoj partiji aktivno učestvuju u mobilizaciji, a zlato je dejstvo traktorima koji se koriste kao vid blokade prilaza Beogradu.

Članak 34309 upozorava da se vrbovanje poljoprivrednika vrši s ciljem da omoguće blokadu, dok članak 34423 ističe da su, uz studente, pokrenuta akcija kojom se traktorima kreće ka glavnom gradu.

Dodatno, članak 34704 navodi da je, u ovoj koordiniranoj kampanji, mobilizovano više traktora, čime se simbolično potvrđuje jedinstvo između ruralnog stanovništva i studentskih grupa. Ovakva aktivnost, planirana za 15. mart, dodatno osnažuje proteste, dok se ne navodi prisustvo bilo kakvog nasilja.

Protest radnika javnih servisa u Beogradu: Zahtevi za bolji uslovi i blokada saobraćaja

Radnici javnih servisa, naročito zaposleni u Gradskom centru za socijalni rad, izrazili su nezadovoljstvo zbog umanjenih plata za februar. Prema dostupnim informacijama, oko 130 od 280 radnika je primilo umanjene zarade, što je izazvalo dodatnu frustraciju među zaposlenima.

U nastavku protesta, radnici GSP-a su najavili da će u sutrašnjem periodu blokirati saobraćajne pravce u centru Beograda. Ova akcija, koja je organizovana kao protestni potez, sprovodi se uz isticanje zahteva upućenih gradskim čelnicima. Radnici su putem svojih zahteva zatražili pojašnjenje kriterijuma za umanjenje plata i iskazali su potrebu za boljim uslovima rada.

Ovi protesti predstavljaju koordinisani odgovor različitih sektora javnih servisa na justifikovane umanjenja plata. Organizatori su naglasili da će se akcije nastaviti sve dok se ne ispune postavljeni zahtevi, a demonstracije su usklađene sa ciljem da se istakne nezadovoljstvo uslovima rada.

Logistika i sigurnosne mere za proteste 15. marta

U pripremi za proteste planirane za 15. mart, pojavljuju se obaveštenja da će u Beogradu biti primenjene mere blokade svih prilaza gradu. Prema dostupnim informacijama, planirano je korišćenje traktora za formiranje barijera oko puteva, zgrada skupština i drugih institucija, dok su u nekim delovima prisutna i vozila sa oklopnom opremom. Ove mere, prema pojedinim izjavama, imaju za cilj da spreče ulazak velikog broja ljudi, ali istovremeno izazivaju zabrinutost među građanima, koji se pozivaju da ostanu mirni i ne nasedaju na provokacije.

Dodatni izveštaji ukazuju da radnici GSP-a planiraju organizovati jednočasovnu blokadu saobraćaja u centru grada kako bi dodatno izrazili svoje nezadovoljstvo. U vezi sa prevozom, investitori i protesteri raspravljaju o tome da Lasta, koja tradicionalno obezbeđuje autobuski prevoz, možda neće funkcionisati na dan protesta, što bi dodatno otežalo kretanje i organizaciju okupljanja.

Pored ovih informacija, pojavila se i ideja za pravljenje sajta sa mapom na kojoj će se uživo prikazivati lokacije blokada, incidenata i ostalih događaja, čime bi građani mogli da se informišu i prilagode svoje rute. Takođe, na društvenim mrežama se apeluje da se kućni ljubimci ostave kod kuće zbog potencijalnog haosa izazvanog suzavcem, petardama i drugim sredstvima koje vlast može upotrebiti.

Na kraju, u slučaju da dođe do nemira, izneti su detaljni saveti o tome kako se zaštititi i reagovati. Saveti uključuju preporuke da se ne hvataju aktivirani suzavci golim rukama, kao i da se obrati pažnja na smer vetra pri bacanju istih. Ove informacije ukazuju na visok stepen opreza i pripreme protestnih organizatora, kao i na želju da se minimizira nasilje i haos.

Regionalni protesti: Mobilizacija izvan glavnog centra

Regionalna scena protestnih aktivnosti doživljava svoj priliv energije u manjim gradovima. U Mladenovcu, kragujevački studenti dočekani su uz ohrabrujuće poruke i entuzijazam, što ukazuje na solidarnost između različitih regija.

U Smederevu, izvorni postovi potvrđuju da su poruke o dolasku organizovane grupe stigle, iako informacije ukazuju na to da je situacija manje organizovana nego u većim gradovima.

U Aranđelovcu, lokalni protestni pokret je dobio poseban pečat sa informacijom da je brojka od 34,300, iako se u komentarima ističe retka prisutnost masovnih okupljanja. Ove aktivnosti oslikavaju da se protestna energija širi i izvan uobičajenog beogradskog centar, dok se lokalni akteri trude da zadrže istu motivaciju i pokrenu građansku mobilizaciju.

Ovaj regionalni prikaz protestnih aktivnosti pokazuje različite nivoe organizovanosti i lokalne specifičnosti, što dodatno obogaćuje celokupnu sliku protesta u Srbiji.

Opozicione inicijative i politički manevri pred protest 15. marta

Danas se iz Kruševca čuju glasovi opozicije: blokirana je skupštinska zasedanja, a pozivi na veliki protest u Beogradu na 15. marta redovno se javljaju. Između ostalog, građani Kovačice pokrenuli su inicijativu za opoziv poklona koji je učinjen predsedniku, navodeći da umetnička dela predstavljaju kulturno nasleđe i da ne bi trebalo da budu dati na korist političara.

Sa druge strane, odvodjenje Srdjana Žunića od strane UNS pokazuje da vlast aktivno koristi hapšenja i druge mere zastrašivanja u pokušaju da umanji uticaj opozicionih glasova. Dodatni podatak dolazi sa radara koji sugeriše da je u Beograd stigla grupa sa Kosova, za koju se tvrdi da je učestvovala u organizaciji protesta u Banjskoj, što je deo šire strategije da se, navodno, kreira pretekst za uvođenje vanrednog stanja ili hapšenja opozicionih lidera.

Ove akcije – od blokade zasedanja, preko građanskih inicijativa, do korektivnih mera vlasti – oslikavaju podeljenost u društvu i pokazatelj da neprihvatanje trenutne političke situacije dodatno motiviše opozicione pokrete. Najavljeno hapšenje Tepića, Đilasa, Ponoša i Miloša Jovanovića od strane SSP-a dodatno komplikuje političku sliku, jer se vlast trudi da istovremeno zastraši kritičare i mobilizuje podršku za vlast. U takvom kontekstu, protesti 15. marta predstavljaju ključni trenutak u političkom procesu, gde će se brojnost i odlučnost građana staviti na probu.

Na hiljade studenata pešači ka Beogradu: Protest 15. marta biće drugačiji od prethodnih

U susret velikom protestu zakazanom za 15. mart, studenti iz različitih delova Srbije marširaju ka Beogradu. Grupa studenata iz Šapca i Loznice prenoćila je u Prnjavoru, dok su Nišlije stigle u Požarevac. Očekuje se da će se na ovom protestu okupiti veći broj ljudi nego ikada ranije.

Student Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Aleksa Dragović, izjavio je da će protest biti značajan po broju učesnika i motivaciji. "Sigurno će se razlikovati od prethodnih, pre svega po broju ljudi, po motivisanosti i volji, po krajevima i sredinama iz kojih će ljudi da dolaze", kazao je Dragović za televiziju N1.

Studentska kolona, koja broji više od 500 ljudi, krenula je jutros iz Rače i planira da stigne u Beograd do petka. Tokom marša, studenti su dočekani s velikim entuzijazmom u Mačvanskom Prnjavoru, gde su im domaćini priredili svečani doček sa vatrometom i hranom.

Ova kolona nije jedina; studenti iz Subotice, Čačka, Kraljeva, Užica, i drugih gradova takođe se pridružuju. Poručuju da će svi putevi voditi ka Beogradu, a atmosfera među učesnicima je ispunjena optimizmom i zajedništvom.

U prethodnim danima, studenti su završili 22-očasovnu blokadu RTS-a, tokom koje su dobili podršku građana. Na kraju blokade, jedan od studenata je izjavio: "Protest je završen, vidimo se 15-og", naglašavajući da je energija i dalje prisutna među učesnicima.

Teška situacija prosvetnih radnika: Učiteljica Nada bez plate

U Srbiji, prosvetni radnici, koji su u štrajku, suočavaju se sa ozbiljnim izazovima, a jedan od najupečatljivijih slučajeva je učiteljica Nada, samohrana majka koja boluje od raka. Ona je ostala bez prvog dela februarske plate, što je dodatno pogoršalo njenu situaciju, jer nije mogla da priušti ni osnovne troškove lečenja za sebe i svog desetogodišnjeg sina.

U razgovoru za medije, Nada je izjavila: "Nisam verovala da će prosvetne radnike zadesiti ovakva situacija, da će nas država, koju mi obrazujemo, tretirati kao da smo neki šljam." Ova izjava oslikava duboku frustraciju i osećaj nepravde koji prosvetni radnici trenutno doživljavaju.

Osim Nade, mnogi prosvetari su dobili minimalne iznose plata, često ispod 2.000 dinara, što je nedovoljno za pokriće osnovnih troškova života. Učiteljica je istakla da je njena koleginica, koja je takođe bolesna, dobila 0 dinara, što je šokantno za sve zaposlene u prosveti.

Uprkos teškoj situaciji, Nada i njene kolege su pokazali solidarnost, pružajući jedni drugima podršku. "Svi znaju da nemam muža, živimo sami sin i ja. Moje kolege su odmah ponudile pomoć", rekla je Nada.

Zbog ovih problema, prosvetni radnici su podneli krivične prijave protiv ministarke prosvete i drugih zvaničnika zbog smanjenja plata. Očekuje se da će se situacija dodatno pogoršati ukoliko se zahtevi prosvetara ne ispune.

Ova situacija nije samo problem pojedinaca, već predstavlja širu sliku o stanju prosvete u Srbiji, gde se radnici osećaju zapostavljeno i nepoštovano od strane vlasti.

Tenzije pred protest: Vučić najavljuje nerede, advokat Ninić poziva na oprez

Uoči velikog protesta zakazanog za 15. mart u Beogradu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je istakao da očekuje nerede. Tokom svojih nastupa u medijima, Vučić je izjavio da zna za planove koji se tiču napada na državne institucije, što je izazvalo zabrinutost među građanima i studentima koji se spremaju za protest.

Advokat Ivan Ninić je upozorio da ovakve izjave mogu izazvati paniku i da bi nadležno tužilaštvo trebalo da reaguje. On je istakao da bi, ukoliko Vučić poseduje informacije o planiranim neradima, te informacije trebalo da podeli sa tužilaštvom, umesto da ih javno iznosi. "Svako ko ima informacije o pripremi krivičnih dela dužan je da obavesti nadležne institucije", naglasio je Ninić.

U međuvremenu, studenti su pozvali na mirno okupljanje i naglasili da ne planiraju nasilje. "Ne smemo da nasednemo na provokacije, moramo ostati mirni i dostojanstveni", poručili su organizatori protesta. Oni se nadaju da će skup biti prilika za izražavanje zahteva i potreba građana, bez incidenata.

Očekuje se veliki broj učesnika na protestu, a mnogi su već krenuli ka Beogradu iz raznih delova Srbije. Situacija u društvu je napeta, a građani su pozvani da budu oprezni i da ne reaguju na provokacije koje bi mogle doći od strane vlasti ili drugih organizovanih grupa.

Pripreme za protest: Studenti pozivaju na mirno okupljanje

Uoči velikog protesta zakazanog za 15. mart, studenti iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša marširaju ka Beogradu kako bi se pridružili kolegama na ovom značajnom skupu. Studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu pripremaju se da ugoste oko 500 kolega koji dolaze iz različitih gradova. Oni ističu da je važno dočekati ih sa dostojanstvom i da su donacije, uključujući hranu i druge potrepštine, ključne za uspeh okupljanja.

"Nadamo se da ćemo ih dočekati sa istim dostojanstvom kako su oni dočekali i nas. Naš fakultet se već čisti i spremamo se da ugostimo naše kolege", izjavili su studenti. U pripremama su uključeni i srednjoškolci, koji su takođe podržali protestnu akciju.

Organizatori su naglasili da je protest planiran kao nenasilan skup, pozivajući sve učesnike da se suzdrže od bilo kakvih provokacija. "Mi ne pozivamo ni na kakvo nasilje, verujemo da će narod koji nas podržava ostati miran", rekli su studenti. Takođe, ukazali su na važnost zajedničke borbe za ispunjenje zahteva i stvaranje pravednijeg društva.

Planovi za okupljanje su fiksni, a lokacija je utvrđena oko Narodne skupštine. Očekuje se da će na protestu biti veliki broj učesnika, a organizatori pozivaju sve zainteresovane da se pridruže i podrže borbu za svoja prava.

Atmosfera straha pred proteste 15. marta

Uoči najavljenih protesta 15. marta, građani Srbije suočavaju se sa sve većim pretnjama nasiljem od strane vlasti. U članku 'Sendvičar iz Mladenovca poziva na nasilje', ukazuje se na to da se vlast trudi da zastraši narod kako bi smanjila broj učesnika na protestima. Ove pretnje su izazvale različite reakcije u zajednici, gde mnogi smatraju da je ovo samo pokušaj da se potkopa odlučnost naroda.

Diskusije na društvenim mrežama pokazuju da su građani svesni taktika zastrašivanja koje koristi vlast. Mnogi komentatori ističu da su pretnje nasiljem zapravo motivacija da se ljudi okupe u još većem broju. "Srbija se bre digla od juga do severa i u subotu je u Beogradu!" - ističe jedan od komentara, naglašavajući odlučnost građana da se suprotstave strahu i nasilju.

U međuvremenu, pozitivne reakcije na prethodne proteste, kao što je zabeleženo u članku 'Munze papum, vaistinu papum - 12.3.2025.', pokazuju da je podrška među građanima sve jača. Protesti su privukli pažnju i izazvali entuzijazam, što može značiti da se narod mobilizuje uprkos pretnjama koje dolaze iz vlasti.

U svetlu ovih događaja, važno je da građani ostanu jedinstveni i da se ne daju zastrašiti, jer je njihov glas ključan u borbi za promene.

Mobilizacija za proteste 15. marta

Uoči protestnog okupljanja zakazanog za 15. mart, građani se suočavaju s pitanjima kako da stignu do Beograda. U članku 'Dolazak 15.3.' postavlja se pitanje kako doći do glavnog grada ukoliko budu ukinute autobuske linije ili blokiran ulaz u Beograd. Komentatori predlažu različite strategije, poput stopiranja ili organizovanih prevoza, kako bi se osiguralo da što više ljudi prisustvuje protestu. "Hiljade nas iz pravca AR i Topole dolazi za BG, neko će te pokupiti", ističe jedan od korisnika.

Pored toga, članci o opoziciji u Kruševcu pokazuju da se podrška za proteste širi i u manjim gradovima. Opozicija je blokirala skupštinsko zasedanje, čime su dodatno mobilisali građane da se pridruže protestima u Beogradu. "Samo nek se pumpa!" - poručuju komentatori, naglašavajući da je važno ostati jedinstven i boriti se za promene.

Atmosfera među građanima je puna odlučnosti da se okupe i izraze svoje nezadovoljstvo, dok se pripreme za proteste nastavljaju. Očekuje se da će okupljanje privući veliki broj ljudi, a organizatori pozivaju sve da se priključe borbi za pravednije društvo.

Pionirski park: Sukobi i sumnje pred protest 15. marta

U Beogradu, u Pionirskom parku, okupljaju se grupe ljudi koje se predstavljaju kao 'studenti koji žele da uče', ali njihove namere su pod sumnjom. Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, nedavno je izjavio da očekuje nerede tokom protesta zakazanog za 15. mart, što dodatno pojačava tenzije u društvu. Dok se pravi studenti pripremaju za protest, vlasti su navodno mobilizovale pojedince sa Kosova i drugih delova Srbije da podrže ovu grupu.

Momir Stojanović, nekadašnji direktor VBA, upozorio je da bi moglo doći do sukoba između ovih okupljenih i pravih studenata. "Dve Srbije će se 15. marta sresti na veoma malom prostoru. U Pionirskom parku će biti oni protiv kojih se studenti bore, a ispred Skupštine Srbije će biti ona Srbija koju želimo", rekao je Stojanović.

U međuvremenu, vlasti su najavile da će preduzeti mere kako bi sprečile bilo kakvo nasilje, ali s obzirom na trenutnu situaciju, postoji zabrinutost da bi moglo doći do incidenata. Stojanović je apelovao na studente da snimaju sve provokacije i da ne nasedaju na moguće provokacije vlasti.

Ova situacija u Pionirskom parku predstavlja izazov za organizatore protesta, koji se bore da zadrže mirnu atmosferu i osiguraju da se njihovi zahtevi čuju bez incidenata.

Protesti studenata u Srbiji: Pripreme za 15. mart

Uoči nadolazećih protesta 15. marta, studenti širom Srbije se organizuju i pripremaju za masovno okupljanje. Očekuje se da će se na protestu okupiti više od 150.000 mladih ljudi, koji traže promene u društvu i podršku od svojih sugrađana. U članku iz Loznice, opisuje se doček studenata i maturanata, koji je prošao u mirnom tonu, uprkos manjem incidentu kada je stariji čovek napao jednu od devojaka. Ovaj događaj, iako je izazvao zabrinutost, nije umanjio entuzijazam i podršku među učesnicima.

U međuvremenu, na društvenim mrežama se šire informacije o mogućim nasilnim sukobima tokom protesta. Postavlja se pitanje da li će vlasti pokušati da izazovu nemire kako bi opravdale intervenciju policije. U članku se naglašava da batinaši nisu tu samo da izazovu nasilje, već i da zastraše učesnike, što dodatno povećava tenzije uoči protesta. Učesnici pozivaju na mirne proteste i ističu da je važno ostati jedinstven i ne podleći provokacijama.

Studenti su takođe pozvali sindikate i druge organizacije da se pridruže njihovoj borbi, naglašavajući da 15. mart nije kraj, već početak dugotrajne borbe za prava i pravdu. Osim toga, ukazali su na potrebu za podrškom šire zajednice, ističući da je svaki glas važan u borbi protiv trenutne vlasti.

Organizacija i mobilizacija pred proteste 15. marta

Uoči velikih protesta zakazanih za 15. mart, studenti i radnici u Srbiji se organizuju i pozivaju na zajedničku akciju. U članku 'Studenti u blokadi pozvali na sastanak sindikate i velika strukovna udruženja', ističe se potreba za podrškom sindikata kako bi se ojačala borba za prava studenata. Međutim, mnogi komentatori izražavaju sumnju u efikasnost sindikata, naglašavajući da su često pod kontrolom vlasti i da se ne bave stvarnim problemima radnika. "U Srbiji su to udruženja zaposlenih koja vrše funkciju nabavke turšije i ogreva, a ne rešenje za radničke muke", ističe jedan od komentara.

Pored toga, članak 'Opozicija u Kruševcu je jutros blokirala skupštinsko zasedanje i pozvala na veliki protest u Beogradu 15. Marta' pokazuje da se podrška protestima širi i u manjim gradovima. Opozicija u Kruševcu pokazuje jedinstvo i odlučnost da se bori protiv trenutne vlasti, što može motivisati građane širom Srbije da se pridruže protestima.

Dok se pripreme za proteste nastavljaju, atmosfera među studentima i radnicima je puna odlučnosti i nade da će njihovi zahtevi biti ispunjeni. Očekuje se da će protesti privući veliki broj ljudi, a organizatori pozivaju sve da se uključe u borbu za bolje sutra.

Organizacija protesta i podrška radnika GSP-a

Uoči velikog protesta zakazanog za 15. mart, radnici GSP-a najavili su svoj protest i jednočasovnu blokadu saobraćaja kod Londona. U članku 'Radnici GSP sutra organizuju protest i jednočasovnu blokadu kod Londona!' ističe se da će radnici pokazati solidarnost sa studentima i drugim učesnicima koji se bore za svoja prava. Ova podrška radnika dodatno osnažuje pokret, naglašavajući jedinstvo među različitim grupama koje zahtevaju promene.

U međuvremenu, mnogi građani iz unutrašnjosti postavljaju pitanja o prevozu i kako će doći do Beograda. U članku 'Dolazak 15.3.' se razmatraju strategije prevoza, kao što su stopiranje ili organizovani prevozi, kako bi se osiguralo da što više ljudi prisustvuje protestu. "Hiljade nas iz pravca AR i Topole dolazi za BG, neko će te pokupiti", ističe jedan od komentara, pokazujući odlučnost i volju ljudi da se okupe.

Očekuje se da će 15. mart privući veliki broj učesnika, a organizatori pozivaju sve da se pridruže borbi za pravdu i bolje društvo. Atmosfera među učesnicima je puna entuzijazma, a podrška radnika GSP-a predstavlja važan korak ka jačanju ovog pokreta.

Protesti studenata u Beogradu: Blokada RTS-a

U noći između 10. i 11. marta 2025. godine, studenti su započeli blokadu zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) u Beogradu, koja je trajala 22 sata. Ovaj potez je usledio kao odgovor na optužbe voditeljke RTS-a, koja je tokom intervjua sa predsednikom Aleksandrom Vučićem nazvala studente "ruljom". Ubrzo nakon toga, studenti su odlučili da blokiraju ulaze u zgradu kako bi skrenuli pažnju na svoje zahteve i nezadovoljstvo načinom na koji se izveštava o njihovim aktivnostima.

Tokom blokade, policija je intervenisala koristeći pendreke protiv okupljenih studenata, što je izazvalo dodatne tenzije. Policija je saopštila da je ispred zgrade RTS-a bilo oko 1.200 ljudi, dok su studenti pozivali okupljene na mirne proteste bez nasilja. Ipak, došlo je do sukoba, a jedan policajac u civilu je povređen, što je dodatno izazvalo reakciju vlasti.

Ova blokada nije samo izraz nezadovoljstva studentima, već i šireg građanskog bunta protiv vladavine predsednika Vučića. Mnogi smatraju da su protesti rezultat dugogodišnjeg pritiska i korupcije u institucijama, a povod za njihovu eskalaciju bila je tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je poginulo 15 ljudi. Uoči velikog protesta zakazanog za 15. mart, studenti su pozvali sve građane da im se pridruže u borbi za bolje uslove obrazovanja i odgovornost vlasti.

S obzirom na trenutnu situaciju, očekuje se da će protesti u Beogradu 15. marta biti najveći do sada, sa masovnim okupljanjem studenata iz čitave Srbije.

Blokada Radio-televizije Vojvodine: Solidarnost studenata

U okviru širenja studentskog pokreta, studenti iz Novog Sada blokirali su ulaze u zgradu Radio-televizije Vojvodine (RTV) kao znak solidarnosti sa kolegama iz Beograda koji su prethodno blokirali zgradu Radio-televizije Srbije (RTS). Ova akcija je deo višemesečnih protesta koji su usledili zbog nezadovoljstva pristrasnim izveštavanjem javnog servisa i opšteg stanja u obrazovanju.

Na mestu događaja, prisutne su jake policijske snage, a studenti su istakli da će blokada trajati sve dok se ne čuje njihov glas. Kako se može videti na snimcima, ulazi u zgradu RTV-a su blokirani, a oko njih su postavljeni šatori. Studenti su naglasili da ne planiraju nasilna delovanja, već žele da skrenu pažnju na svoje zahteve.

U međuvremenu, situacija u Beogradu ostaje napeta, a protesti se šire na druge gradove kao što su Niš, gde su studenti takođe organizovali blokade u znak podrške. S obzirom na trenutne tenzije, očekuje se da će se protesti nastaviti i da će kulminirati na velikom skupu zakazanom za 15. mart, kada se očekuje masovno okupljanje u Beogradu.

Pravna pomoć na protestu 15. marta: Advokati u Beogradu

Uoči masovnog protesta zakazanog za 15. mart u Beogradu, advokat Vladimir Terzić najavio je da će se veliki broj pravnika pridružiti demonstracijama kako bi pružili pravnu pomoć građanima. Terzić, član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, izjavio je da će advokati biti dostupni svim učesnicima koji budu neosnovano uhapšeni ili napadnuti tokom protesta.

„Na protest dolazim kao građanin, ali i kao advokat. Pružiću pomoć svima kojima zatreba“, rekao je Terzić. Očekuje se da će u Beograd doći veliki broj studenata i građana iz cele Srbije, a protest je organizovan kao odgovor na višemesečno nezadovoljstvo zbog korupcije i lošeg upravljanja državnim institucijama.

Terzić je naglasio da advokati ne žele da učestvuju u nasilju, već da izraze svoj protest za normalno funkcionisanje pravnog sistema u Srbiji. Takođe, najavio je da će se advokati iz različitih gradova okupiti u Beogradu kako bi pružili podršku studentima i drugim građanima koji traže promene.

Poziv na neposrednu demokratiju: Zborovi građana

Studenti u blokadi su nedavno uputili „Pismo narodu Srbije“ u kojem pozivaju građane da se organizuju u zborove, ističući da je neposredna demokratija bolja od predstavničke. U pismu se navodi da bi svi građani, kao nosioci suvereniteta, trebali biti uključeni u odlučivanje o aktuelnim pitanjima koja se tiču njihovih života.

„Sistem predstavničke demokratije nije uspeo u korumpiranoj i centralizovanoj državi“, poručuju studenti, naglašavajući potrebu za aktivnim učešćem građana u lokalnim samoupravama. Zborovi građana predstavljaju jedan od retkih oblika neposredne demokratije u Srbiji, ali se često ne koriste, iako zakon to omogućava.

Profesor Zoran Stojiljković objašnjava da bi oživljavanje ovog oblika demokratije moglo doneti promene u političkom životu zemlje. Studenti su pozvali sve građane da se organizuju i da na lokalnom nivou donose odluke koje će uticati na njihovu budućnost. Ovaj poziv dolazi u trenutku kada su protesti i nezadovoljstvo u društvu u porastu, a studenti traže da se njihov glas čuje.

Izjave vlasti o nasilju: Potencijalne posledice za Vučića

Uoči masovnog protesta zakazanog za 15. mart u Beogradu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je izneo tvrdnje o mogućem nasilju tokom demonstracija. On je upozorio da će se vlast suprotstaviti bilo kakvim pokušajima nereda, naglašavajući da je država ta koja ima monopol na upotrebu sile. U ovoj situaciji, advokati su izrazili zabrinutost da Vučićeve izjave mogu predstavljati podstrekivanje na nasilje i mogu imati ozbiljne pravne posledice.

Advokat Vladimir Terzić ističe da ukoliko Vučić ima informacije o planiranom nasilju, dužan je da ih iznese pred nadležnim organima. On dodaje da bi izjava predsednika mogla biti shvaćena kao pretnja, ukoliko ne dokaže svoje tvrdnje.

Sara El Sarag, takođe advokat, smatra da su Vučićeve reči podstrekivanje na izvršenje krivičnih dela, naglašavajući da bi njegove izjave trebale da privuku pažnju tužilaštva. U međuvremenu, protesti se nastavljaju, a organizatori pozivaju sve građane da se pridruže u borbi za bolje uslove života i rada u Srbiji.

Incident ispred RTS-a: Policajac povređen u nejasnim okolnostima

Povređeni policajac Lazar Baćić izazvao je brojne polemike nakon incidenta ispred RTV-a. Tvrdnje da su ga napali studenti su brzo opovrgnute, jer je snimak pokazao da su ga zapravo povredile njegove kolege u uniformi. Ova situacija je podigla tenzije i dodatno pojačala sumnju u policijske strukture, dok se vlast trudi da skrene pažnju sa vlastitih propusta.

U komentarima na društvenim mrežama, korisnici su izrazili sumnju u zvanične narative, ističući kako je situacija više nalik na manipulaciju nego na stvarne događaje. Mnogi smatraju da je ova situacija još jedan pokušaj vlasti da diskredituje studente i njihove zahteve za pravdu. U međuvremenu, policijski zvaničnici su se našli pod pritiskom da objasne ovaj incident i da pruže jasne informacije o tome šta se zapravo dogodilo.

U svetlu ovih događaja, protesti su se nastavili, a građani i studenti su pozvali na jedinstvo i solidarnost. Iako se čini da vlast pokušava da zastraši demonstrante, mnogi smatraju da je ovo trenutak kada bi se narod trebao udružiti i pokazati snagu protiv represije.

Očekuje se da će situacija eskalirati, posebno sa najavljenim protestima 15. marta, kada se očekuje masovno okupljanje građana ispred RTS-a i drugih važnih institucija.

Ovaj incident samo je jedan od mnogih koji ukazuju na sve veću napetost između vlasti i građana u Srbiji, a reakcije su pokazale da je narod spreman da se bori za svoja prava.

Blokada RTS-a: Studenti FDU u akciji

Studenti Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) organizovali su blokadu RTS-a, što je privuklo značajnu pažnju javnosti i medija. Ova akcija je deo šireg pokreta studenata koji se bore za svoja prava i bolju budućnost. Blokada je obeležena kreativnim pristupom, gde su studenti koristili humor i dramu kako bi preneli svoje poruke.

Tokom blokade, na društvenim mrežama su se pojavili razni komentari i reakcije. Mnogi korisnici su pohvalili studente za njihov trud i kreativnost, dok su neki kritikovali medije zbog načina izveštavanja o protestima. U komentarima se može primetiti da su studenti i dalje motivisani i spremni da nastave sa svojim akcijama, bez obzira na izazove koje im postavlja vlast.

Očekuje se da će studenti nastaviti s organizacijom sličnih događaja, a sledeći veliki protest planiran je za 15. mart. Ovaj datum je postao simbol otpora protiv trenutnog režima, a studenti pozivaju sve građane da im se pridruže.

Ova blokada je samo jedan od mnogih koraka koje studenti preduzimaju kako bi skrenuli pažnju na svoje zahteve i borbu za bolji obrazovni sistem. Njihova odlučnost i kreativnost pružaju nadu za promene u društvu.

Vučićeva nervoza: Reakcije na njegove izjave o studentima

U poslednjem izlaganju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazao je znake nervoze tokom komentarisanja situacije sa studentima. Njegova reakcija na Dačićeve komentare o studentima izazvala je brojne reakcije na društvenim mrežama, gde su korisnici izrazili sumnju u njegovu sposobnost da upravlja krizom.

Korisnici Reddit-a su primetili kako se Vučić, umesto da smiruje situaciju, dodatno uzrujava, što je izazvalo salve smeha i podsmeh među onima koji prate politička dešavanja. Mnogi smatraju da je njegova nervoza rezultat straha od gubitka kontrole nad situacijom, s obzirom na to da se očekuje veliki protest 15. marta.

U komentarima se takođe naglašava da je Vučić, kao prvi predsednik koji se suočava sa ozbiljnim otporom studenata, pod velikim pritiskom. Njegova izjava o „pumpanju“ i dalji pokušaji da minimizira ozbiljnost protesta samo su dodatno pojačali sumnje u njegovu sposobnost vođenja.

Kako se situacija razvija, mnogi očekuju da će se tenzije između vlasti i studenata nastaviti, a reakcije na Vučićeve izjave samo će dodatno motivisati građane da se okupe na protestima.

Vučićeva nervoza: Reakcije na njegove izjave o studentima

U poslednjim izjavama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazao je znake nervoze zbog rastuće podrške studenata i građana. Njegova reakcija na situaciju sa studentima i Dačićem izazvala je brojne komentare na društvenim mrežama, gde su korisnici isticali njegovu nervozu i bes. Mnogi smatraju da je Vučić, kao prvi predsednik koji se suočava sa ozbiljnim otporom studenata, pod velikim pritiskom.

Korisnici su primetili da je Vučić pokušavao da minimizira ozbiljnost situacije, ali se njegova nervoza jasno videla. Ova percepcija dodatno pojačava sumnju u njegovu sposobnost vođenja, s obzirom na to da se očekuje veliki protest 15. marta. Komentari na društvenim mrežama variraju od podrške studentima do oštrih kritika Vučića i njegovog ponašanja.

Kako se situacija razvija, očekuje se da će se tenzije između vlasti i studenata nastaviti, a reakcije na Vučićeve izjave samo će dodatno motivisati građane da se okupe na protestima. Ova nervoza i nesigurnost u vlasti mogu značiti da se Srbija nalazi na prekretnici, gde građani zahtevaju promene i odgovornost od svojih lidera.

Radnici RTS-a: Suočavanje sa degradacijom dostojanstva

U poslednjem snimku, radnici RTS-a prikazani su kako dolaze na posao, što je izazvalo brojne reakcije na društvenim mrežama. Mnogi korisnici Reddit-a su izrazili sumnju u dostojanstvo ovih radnika, ističući kako su postali "sluge" trenutnog režima, spremni na sve kako bi sačuvali svoja radna mesta.

Korisnici su komentarisali da je za radnike RTS-a, koji zarađuju između 90.000 i 100.000 dinara, degradacija postala norma. Ova situacija je izazvala široku debatu o tome koliko su ljudi spremni da trpe zbog egzistencije i kako se to odražava na njihovu ličnost i moral.

Pojedini komentatori su ukazali na to kako je radnicima teško da se suprotstave trenutnom sistemu, dok drugi pozivaju na solidarnost i podršku studentima i građanima koji se bore za promene. Ova situacija postavlja važno pitanje o etici i odgovornosti medijskih radnika u Srbiji, kao i o tome kako se suočavaju sa pritiscima vlasti.

Očekuje se da će se ovi protesti i rasprave nastaviti, posebno sa najavljenim okupljanjima 15. marta, kada će se građani ponovo okupiti u znak solidarnosti sa studentima i zahtevati odgovornost od vlasti.

Poziv na Zborove Građana: Studenti u Akciji

U svetlu sve snažnijih studentskih protesta, koji se organizuju širom Srbije, studenti su pozvali građane na aktivno uključivanje u procese donošenja odluka putem zborova građana. Ova inicijativa, koja se temelji na ideji neposredne demokratije, želi da podstakne građane da se okupljaju i raspravljaju o važnim pitanjima koja ih se tiču.

U pismu upućenom narodu, studenti su istakli da je trenutni sistem predstavničke demokratije u Srbiji zakazao, te da građani, kao nosioci suvereniteta, treba da preuzmu aktivnu ulogu u rešavanju lokalnih problema. "Pozivamo vas da se organizujete u skladu sa zakonom i da zajedno donosite odluke koje su od važnosti za vašu zajednicu", naveli su studenti.

U okviru ove akcije, studenti su već započeli marševe ka Beogradu, sa ciljem da se okupe na velikom protestu zakazanom za 15. mart. Očekuje se da će na protestu učestvovati studenti iz svih krajeva Srbije, a organizatori najavljuju da će događaj trajati znatno duže nego prethodni protesti, čime žele da pokažu svoju odlučnost i jedinstvo.

Ova situacija je dodatno pojačana napetostima između studenata i vlasti, s obzirom na to da su vlasti iznele tvrdnje o mogućem nasilju tokom protesta. Ipak, studenti su snažno naglasili da njihova borba nije usmerena ka nasilju, već ka pozitivnim promenama u društvu.

U međuvremenu, zborovi građana, koji su u Srbiji retko korišćeni, mogli bi postati ključni alat za građane da utiču na promene u svojim lokalnim zajednicama. Profesor Fakulteta političkih nauka, Milan Jovanović, ističe da zborovi predstavljaju važan oblik neposredne demokratije, koji može doneti značajne promene ako se pravilno iskoriste.

Protesti Prosvetnih Radnika: Nasilje nad Obrazovanjem

U Srbiji, prosvetni radnici se suočavaju sa ozbiljnim problemima u vezi sa isplatama plata, što je dodatno pogoršano trenutnim štrajkovima. Mnogi nastavnici su dobili nula dinara za prvi deo februarske plate, dok su neki primili minimalne iznose, što izaziva ogorčenje među zaposlenima.

Rastko Jevtović, nastavnik u Petoj beogradskoj gimnaziji, ističe da su prosvetni radnici odlučili da se bore za svoja prava i da ne sede skrštenih ruku. „Svi smo mi uz naše učenike i nastavićemo sa štrajkom dok se ne ispune naši zahtevi“, rekao je on. Ove reči oslikavaju zajedništvo koje se formira između prosvetnih radnika i studenata, koji takođe traže promene.

U međuvremenu, advokat Danijel Dinčić najavljuje da će, nakon 20. marta, ako plate budu umanjene, biti podnete tužbe protiv direktora škola koji su doneli odluke o smanjenju plata. Ova situacija je dodatno pojačana odlukama ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović, koja tvrdi da su smanjenja plata bila u skladu sa zakonom, što prosvetari negiraju.

U Beogradu je organizovana protestna šetnja u znak podrške prosvetnim radnicima, a povorka je krenula od OŠ „Svetozar Marković“. Očekuje se da će se tokom šetnje proći pored nekoliko škola na Vračaru, gde će se dodatno naglasiti važnost podrške nastavnicima koji se bore za svoja prava.

Roditelji i učenici su se okupili kako bi izrazili zahvalnost prosvetarima za njihov trud i zalaganje, ističući da su oni prvi koji su ušli u aktivan otpor protiv trenutnog stanja u obrazovanju.

Incidenti tokom Protesta: Napadi na Novinare i Policijske Reakcije

U poslednjim nedeljama, situacija u Srbiji postaje sve napetija, posebno tokom protesta koji su organizovani u znak podrške studentima i prosvetnim radnicima. Tokom jednog od ovih protesta, novinarka Brankica Matić bila je napadnuta dok je izveštavala ispred Osnovne škole „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu.

Prema izjavama Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Matić je doživela verbalne napade, a zatim i fizički napad od strane učesnika skupa. Kada se obratila policiji za pomoć, rečeno joj je da nema osnova za prijavu jer nije povređena, što naglašava zabrinjavajuću situaciju u kojoj se novinari nalaze, bez zakonske zaštite link.

Ovaj incident nije izolovan. U istom periodu, policija je reagovala na hapšenje novinara Nemanje Šarovića, koji je priveden dok je pokušavao da intervjuiše učesnike protesta. Šarović je bio priveden bez ikakvog valjanog razloga, što dodatno ukazuje na zloupotrebu policijskih ovlašćenja. Advokat Rodoljub Šabić je istakao da ovakvo ponašanje policije predstavlja ozbiljno kršenje prava i profesionalnog ponašanja.

U svetlu ovih događaja, prosvetni radnici i studenti nastavljaju sa protestima, dok se suočavaju s pretnjama i nasiljem. Zabrinutost zbog bezbednosti novinara i učesnika protesta raste, a vlasti su pod pritiskom da obezbede zaštitu za sve koji učestvuju u javnom izražavanju svojih stavova.

Represija i Prava Aktivista: Prikaz Trenutne Situacije u Srbiji

U Srbiji, represija prema aktivistima i novinarima postaje sve očiglednija, posebno u svetlu nedavnih protesta. Naime, novinarka Brankica Matić, koja je izveštavala sa skupa ispred Osnovne škole „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu, napadnuta je dok je pokušavala da uzme izjave od učesnika. Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) oštro je osudilo ovaj napad, ističući da je bezbednost novinara u Novom Sadu ozbiljno ugrožena, a da je policija odbila da reaguje na incident.

Pored napada na novinare, policija je nedavno privela i novinara Nemanju Šarovića, koji je bio u Pionirskom parku kako bi izveštavao o protestima. Šarović je priveden bez valjanog razloga, što dodatno naglašava sumnje u profesionalnost policije i njihovu ulogu u zaštiti građana.

Advokat Rodoljub Šabić upozorava na selektivno ponašanje policije, koje se manifestuje u brzini reakcije na napade bliske vlastima, dok se istovremeno ignorišu napadi na aktiviste i novinare. On naglašava da je takva praksa nezakonita i da predstavlja ozbiljno kršenje prava na slobodu govora i medijskog izveštavanja.

Dok se vlasti suočavaju sa sve većim pritiscima zbog masovnosti protesta, aktivisti se organizuju i nastavljaju da traže pravdu. S obzirom na trenutnu situaciju, važno je da građani budu svesni ovih izazova i podrže one koji se bore za svoja prava.

Solidarnost sa Prosvetnim Radnicima: Akcije Pomoći i Podrške

U svetlu trenutnih protesta i štrajkova prosvetnih radnika u Srbiji, akcije solidarnosti se sve više organizuju kako bi se pružila podrška nastavnicima koji se suočavaju sa smanjenjem plata. Fondacija Alek Kavčić pokrenula je akciju prikupljanja sredstava za prosvetne radnike kojima su zbog obustave rada umanjena primanja za februar. Profesor Kavčić je pozvao građane da se priključe ovoj inicijativi, ističući da je ovo vreme kada je potrebna podrška prosvetarima koji se bore za svoja prava.

„Svedoci smo nesvakidašnje represije nad nastavnicima u obrazovnom sistemu Republike Srbije, koji su smogli snage da konačno kažu da je sistem truo“, poručio je Kavčić. On je takođe naglasio važnost zajedništva među prosvetnim radnicima, studentima i građanima, te pozvao sve koji su u mogućnosti da pruže pomoć.

U Beogradu, prosvetni radnici nastavljaju sa obustavom nastave, dok se u isto vreme organizuju protesti podrške. Maturanti iz Srednje muzičke škole u Somboru takođe su se okupili kako bi izrazili svoje zahteve direktorki, tražeći javno izvinjenje i pravo na izlazak sa časa kako bi odali počast stradalima. Ovi zahtevi pokazuju kako se prosvetni radnici i učenici bore za svoja prava i dostojanstvo u trenutnim teškim okolnostima.

Uspon studenata: Četiri meseca mirnih protesta

Tokom poslednjih četiri meseca, studenti u Srbiji su organizovali mirne proteste koji su doneli značajne promene u političkom pejzažu. Ostavke premijera i ministara, kao i povećanje budžeta za školstvo za 20%, neki su od ključnih rezultata ovog pokreta. Protesti su privukli pažnju i međunarodnih institucija, uključujući Evropski parlament, koji je počeo da vrši pritisak na vlasti u Srbiji u vezi sa pitanjima vladavine prava.

Uoči planiranog velikog protesta 15. marta, studenti su pozvali građane da se okupe i podrže njihove zahteve. Očekuje se da će ovaj protest biti najveći od tragedije koja se dogodila 1. novembra, kada je na Železničkoj stanici nastradalo 15 osoba. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je da očekuje nasilje tokom protesta, što dodatno naglašava tenzije koje postoje između vlasti i građana.

Protesti su do sada prošli bez incidenata, što ukazuje na organizovanost i odlučnost studenata da ostanu mirni dok zahtevaju promene. Očekuje se da će okupljanje na dan protesta, koje će se održati u Beogradu, dodatno osnažiti i jedinstvo među građanima koji traže bolju budućnost.

Poljoprivrednici se pripremaju za blokade puteva 15. marta

Poljoprivrednici iz Inicijative za opstanak poljoprivrede upozoravaju na vrbovanje svojih kolega od strane vladajuće stranke, koja planira da organizuje blokade puteva u Beogradu 15. marta. Prema informacijama, očekuje se da će traktori i vozači, koje su angažovali odani članovi SNS-a, doći na prilaze Beogradu kako bi obezbedili podršku vlastima.

Ova situacija dodatno komplikuje već napetu atmosferu uoči velikog protesta koji su najavili studenti, a koji će se održati u isto vreme. Ispod površine, poljoprivrednici izražavaju zabrinutost da će se pokušaji vlasti da obezbede podršku kroz vrbovanje njihovih kolega pretvoriti u fizičke sukobe.

U međuvremenu, predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će policija biti spremna da interveniše ukoliko dođe do nasilja, što dodatno povećava tenzije. Očekuje se da će protesti 15. marta privući veliki broj građana i postati najmasovniji do sada, s obzirom na to da su studenti već organizovali brojne akcije širom Srbije. Očekuje se da će se okupljanja održati u blizini ključnih institucija u Beogradu, a poruke solidarnosti dolaze iz različitih delova zemlje.

Sukobi policije i studenata: Očekivanja za 15. mart

Tokom nedavnih diskusija na društvenim mrežama, studenti su izrazili zabrinutost zbog mogućih sukoba sa policijom tokom protesta zakazanog za 15. mart. U Takovskoj ulici već se okuplja masa ljudi, a komentatori pozivaju na oprez i organizaciju kako bi se izbegli incidenti.

Mnogi su se složili da je važno ostati miran i ne podleći provokacijama, jer je cilj protesta jasno izražen: traženje prava i pravde. Takođe, postoji svesnost da bi vlast mogla pokušati da sabotira masovnost skupa, što dodatno naglašava potrebu za jedinstvom među učesnicima.

Studenti su pozvali sve građane da se pridruže i podrže njihove zahteve, naglašavajući kako je važno da se protest održi mirno i dostojanstveno. Očekuje se da će okupljanje privući veliki broj ljudi, a mnogi veruju da će to biti ključni trenutak za promene u društvu. U ovoj situaciji, podrška građana može značajno uticati na ishod protesta.

Sukobi policije i studenata: Očekivanja za 15. mart

Uoči predstojećeg protesta zakazanog za 15. mart, tenzije između policije i studenata rastu. Na Takovskoj ulici već se okuplja masa ljudi, a komentatori na društvenim mrežama upozoravaju na moguće sukobe. Mnogi smatraju da je važno ostati miran i organizovan kako bi se izbegli incidenti.

Studenti su pozvali sve građane da se pridruže protestima, naglašavajući kako je ključno da se okupljanje održi mirno i dostojanstveno. Osim toga, postoji zabrinutost da bi vlast mogla pokušati da sabotira masovnost skupa, što dodatno naglašava potrebu za jedinstvom među učesnicima.

U ovoj situaciji, podrška građana može značajno uticati na ishod protesta. Očekuje se da će okupljanje privući veliki broj ljudi, a studenti veruju da će to biti ključni trenutak za promene u društvu.

Blokada Pravnog fakulteta: Podrška studentima i profesorima

Pravni fakultet Univerziteta Union je ušao u blokadu kao znak solidarnosti sa studentima i profesorima koji se bore za svoja prava. Ova akcija se dešava u kontekstu šireg nezadovoljstva prema trenutnom obrazovnom sistemu i vlastima koje ne ispunjavaju svoje obaveze.

Postoji zabrinutost da bi vrbovanje studenata za podršku vlastima moglo biti pokušaj da se sabotira masovnost protesta zakazanog za 15. mart. Mnogi komentatori na društvenim mrežama pozivaju na pažnju i organizaciju kako bi se izbegli incidenti i očuvala jedinstvena fronta.

Studenti su naglasili da je ključno da se svi okupe i pruže podršku jedni drugima, dok se istovremeno bore protiv medijske manipulacije i spinovanja. Očekuje se da će ova blokada doprineti jačanju solidarnosti među studentima, kao i da će motivisati građane da se uključe u pokret za promene.

Studenti u blokadi: "Koji je sledeći korak? Svi u zborove"

Studentski pokret u Srbiji nastavlja da se širi, a studenti koji su blokirali fakultete pozivaju građane da se uključe u diskusiju o aktuelnoj krizi. U objavi na društvenim mrežama, studenti su istakli da je neposredna demokratija ključna za rešavanje problema koje predstavnička vlast nije sposobna da reši. "Sve građanke i građani, koji su po Ustavu neopozivi nosioci suvereniteta, treba da budu uključeni u diskusiju i odlučivanje na temu aktuelne krize", naveli su studenti.

U okviru svojih zahteva, studenti su organizovali Blokadni fest, koji se održava u Studentskom kulturnom centru (SKC) u Beogradu. Ovaj festival je odgovor na pomeranje tradicionalnog filmskog festivala i predstavlja pokušaj da se ponovo oživi kulturni život u SKC-u, koji je prema rečima studenata, izgubio svoj identitet pod vlašću Ministarstva prosvete.

"Naše mesto je ovde", poručili su studenti, naglašavajući da je njihov cilj da SKC postane centar studentske kulture. Kroz razne aktivnosti, uključujući koncerte i filmske projekcije, studenti žele da pokažu da su sposobni da organizuju kulturne događaje i bez podrške institucija koje ih trenutno ne podržavaju.

Kako studenti nastavljaju da se bore za svoja prava, pitanje koje se postavlja jeste: "Koji je sledeći korak?" To će zavisiti od snage i jedinstva studentskog pokreta, kao i od spremnosti građana da se uključe u ovu borbu za pravdu i odgovornost vlasti.

Stanovnici Zvezdare protiv investirora

U nedelju su se stanovnici Zvezdare okupili u Bregalničkoj ulici kako bi protestovali protiv planova investitora Himmel gradnja da pretvore park Beograd bašta u stambeni objekat. Ovaj protest, organizovan od strane udruženja građana Naša mesna zajednica, bio je reakcija na nedavne poteze investitora koji su pokušali da izdejstvuju većinsko pravo korišćenja na parceli parka, uprkos prethodnim obećanjima vlasti o očuvanju ovog prostora kao javne zelene površine.

Okupljeni građani nosili su transparente sa natpisima poput „Ne damo naš park!“ i „Ne damo baštu“. Predstavnik udruženja, Miloš Vučković, izjavio je da su građani zabrinuti zbog viđenja geometara u parku, što je dodatno pojačalo strah da će investitor krenuti u eksproprijaciju.

„Uprkos odluci Vlade Srbije o javnom interesu, koja je doneta u julu 2024. godine, do danas nije započeta eksproprijacija na osnovu tog rešenja“, rekao je Vučković. Stanovnici su poslali dopis gradskom urbanisti i predsedniku opštine Zvezdara, tražeći hitne akcije kako bi zaštitili park od potencijalne izgradnje stambenih objekata. Do trenutka pisanja ovog izveštaja, odgovor na njihov dopis još uvek nije stigao.

Ovaj protest nije samo borba za očuvanje jednog parka, već simbol šire borbe građana za očuvanje javnih prostora u Beogradu i zaštitu od neodrživih urbanističkih planova.

Hapšenja aktivista i reakcije vlasti

U Beogradu je došlo do incidenta ispred Skupštine Grada, gde je aktivista Dejan Atanacković uhapšen zajedno sa još četvoro aktivista. Ovaj događaj se desio tokom protesta koji su organizovali građani u znak podrške studentima, a situacija je eskalirala kada su se aktivisti suočili sa privatnim obezbeđenjem. Atanacković je izjavio da su pripadnici obezbeđenja, koje su angažovale gradske vlasti, intervenisali na brutalan način, koristeći nasilje protiv mirnih demonstranata.

Atanacković je tokom hapšenja zadobio povrede i istakao da je privatno obezbeđenje sastavljeno od ljudi iz kriminalnog miljea. Njegove reči ukazuju na ozbiljnu zabrinutost zbog načina na koji vlast reaguje na proteste, koristeći privatne obezbeđivače umesto policije, koja bi trebala da štiti građane.

Tokom hapšenja, Atanacković je zabeležio kako je policija stajala po strani dok je obezbeđenje napadalo građane, a kasnije je usledila i intervencija policije koja je privela aktiviste. Atanacković je izjavio da je hapšenje orkestrirano od strane vlasti, a da je reakcija policije bila nepotrebna, s obzirom na to da nije bilo nasilja među demonstrantima.

Ova situacija je dodatno pojačala tenzije između vlasti i građana, a Atanacković je upozorio na moguće buduće represivne mere, ističući da se vlast sve više oslanja na nasilje kako bi zadržala kontrolu. On je takođe naglasio da je hapšenje Nemanje Šarovića, voditelja KTV, samo deo šireg plana represije prema opoziciji. Atanacković smatra da je trenutna situacija u zemlji veoma ozbiljna i da bi građani trebalo da se ujedine u borbi za svoja prava.

Tradicionalna blokada Avalskog puta u Jajincima

Na Avalskoj putu kod Spomen-parka „Jajinci“ održana je tradicionalna blokada koja se organizuje po četvrti put, pružajući podršku studentima u njihovim zahtevima. Danas, 9. marta 2025., okupljeni su odali počast nastradalima u padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu petnaestominutnom tišinom.

Ova blokada nije samo znak solidarnosti, već i deo šireg društvenog pokreta koji se protivi trenutnoj vlasti i njenim politikama. Učesnici su ponosno isticali zajedništvo i odlučnost da nastave sa aktivizmom, a komentari na društvenim mrežama ukazuju na pozitivnu energiju i motivaciju među građanima.

Događaji poput ovog su važni za jačanje pokreta i podizanje svesti o problemima koje građani svakodnevno doživljavaju. Organizatori pozivaju sve zainteresovane da se pridruže i nastave sa podrškom studentima i drugim grupama koje se bore za svoja prava.

Protesti i hapšenja aktivista: Reakcija vlasti

U Srbiji se nastavlja tenzija između vlasti i građana, a nedavni incidenti ukazuju na rastuću represiju prema aktivistima. Tokom protesta ispred Skupštine Grada, došlo je do hapšenja aktivista, među kojima je bio i Dejan Atanacković, koji je izneo ozbiljne optužbe o nasilju od strane privatnog obezbeđenja. On je istakao da su se suočili sa brutalnim napadima, dok je policija stajala po strani.

Atanacković je opisao kako su pripadnici privatnog obezbeđenja intervenisali na nasilnički način, napadajući mirne demonstrante. „To je privatno obezbeđenje koje je sačinjeno od ljudi iz kriminalnog miljea“, naglasio je Atanacković, dodajući da je hapšenje orkestrirano od strane vlasti.

U međuvremenu, profesor Žarko Korać je ukazao na to da vlast koristi policiju da bi suzbijala proteste, dok se istovremeno suočava sa rastućim nezadovoljstvom među građanima. Njegova izjava da će protiv 100.000 mirnih demonstranata policija teško moći da se suprotstavi, dodatno osvetljava trenutno stanje u zemlji.

Ovi događaji su deo šireg konteksta protesta koji su počeli nakon tragedije u Novom Sadu, kada je poginulo 15 ljudi. Studenti i građani od tada zahtevaju odgovornost vlasti, a svaka represija samo dodatno mobilizuje ljude na ulicama Srbije. Očekuje se da će veliki protesti biti održani 15. marta, što dodatno povećava pritisak na vlasti da reše trenutne krize.

Tribina o borbi protiv rudnika i otimanja zemlje

U Srbiji se nastavlja borba protiv rudarskih korporacija koje ugrožavaju domaće zajednice. Tribina pod nazivom "Borbe protiv rudnika i otimanja zemlje" održaće se u Oslobođenom KCB-u, Kolarčeva 6, u ponedeljak, 10. marta 2025. u 19 časova. Ova tribina je poziv za sve koji se protive otimanju zemljišta i resursa od strane velikih korporacija.

Na tribini će učestvovati različiti aktivisti i predstavnici lokalnih zajednica, kao što su:

• Zlatko Kokanović, Udruženje građana Ne damo Jadar, Loznica
• Ivan Milosavljević-Buki, Mlavska Vojska, Homoljske planine
• Milan Pajić, Udruženje Naše mleko, Mačva
• Udruženje Borani se pitaju, Bor
• Studenti u blokadi

Ova borba nije samo studentska, već se tiče svih nas u lokalnim zajednicama. Ljudi koji se bore protiv štetnih istražnih radnji, poput onih za eksploataciju zlata od strane korporacije Dandi, kao i onih u Bogatiću, gde je okupirana lokalna samouprava kako bi se sprečilo donošenje prostornog plana za rudarenje litijuma, pokazuju važnost organizacije i solidarnosti.

Ove borbe su svakodnevne, a pritisci koje trpe su veliki. Na tribini će se razmeniti iskustva i strategije za jačanje zajedničkog fronta protiv korporativne otimačine, a svi su pozvani da se pridruže, saznaju više i pokažu solidarnost.

Beogradski irski festival u senci protesta

U trenutku kada Srbija prolazi kroz period društvenih previranja, Beogradski irski festival se održava od 6. do 17. marta, ali sa izazovima koji ga prate. Nil Džordan, renomirani reditelj, trebao je da bude počasni gost festivala, ali je otkazao dolazak zbog ličnih razloga, što je dodatno naglasilo trenutnu situaciju u zemlji. U svojoj video poruci, Džordan je istakao: "A ovde kod vas u Srbiji je malo haos", aludirajući na proteste koji se odvijaju na ulicama Beograda.

Festival, koji se održava po 13. put, uspeo je da privuče pažnju i okuplja irske umetnike, ali prilagođava svoj program okolnostima. Jaš Kaminski, osnivač festivala, potvrdio je da se organizacija događaja suočava sa izazovima, ali i da je važno održati kulturu živom u ovim teškim vremenima.

Na festivalu će biti prikazani značajni filmovi, uključujući "Majk Kolins", koji govori o irskom revolucionaru, a Džordan se nada da njegov film neće biti previše relevantan za trenutna dešavanja u Srbiji. Festival se trudi da poveže srpsku i irsku kulturu, a organizatori su svesni izazova s kojima se suočavaju, posebno kada su u pitanju društvene tenzije i protesti koji se odvijaju u gradu.

U ovom kontekstu, festival postaje mesto gde se susreću umetnost i politika, a organizatori se nadaju da će uspeti da ponude kvalitetan program uprkos previranjima na ulicama.

Protesti prosvetnih radnika i studenata u Srbiji

U Srbiji se nastavlja talas protesta, a prosvetni radnici i studenti su u fokusu javnosti. Naime, u Smederevu je 8. marta održan studentski protest koji je okupio građane iz okolnih mesta, a koji je trajao od 11 do 17 časova. Ovaj događaj nije bio samo obična šetnja; obeležen je raznim aktivnostima i snažnim porukama nezadovoljstva.

Istog dana, predsednik Aleksandar Vučić održao je miting u sportskoj hali, što je dodatno izazvalo tenzije među okupljenim građanima. Policija je blokirala ulice oko mitinga, a incidenti su eskalirali kada su pristalice SNS-a napustile halu. Građani Smedereva su se spontano okupili kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo, što je rezultiralo verbalnim sukobima i gađanjem.

U narednim danima, prosvetni radnici su najavili protestnu šetnju za 10. mart u OŠ Svetozar Marković u Beogradu, što ukazuje na sve veće nezadovoljstvo u obrazovnom sektoru. Očekuje se da će se na ovom protestu okupiti veliki broj prosvetnih radnika, koji zahtevaju poboljšanje uslova rada i veće plate.

Ovi događaji ukazuju na rastuću napetost između vlasti i građana, a protesti prosvetnih radnika i studenata postaju sve značajniji deo šireg pokreta za promene u Srbiji.

Pešačenje ka Beogradu: Zajedništvo i podrška protestima

U Srbiji se organizuje pešačenje koje vodi od različitih gradova prema Beogradu, a među učesnicima su studenti i aktivisti koji žele da pokažu svoju podršku protestima. Ovaj oblik solidarnosti počeo je sa putovanjem iz Niša prema prestonici, a učesnici su se okupili sa velikim entuzijazmom.

Jedna od kolona krenula je iz Subotice, dok su druge grupe najavile svoj dolazak iz različitih delova zemlje. Ova mobilizacija pokazuje rastući aktivizam među studentima i građanima, koji su odlučili da se okupe kako bi zajedno izrazili svoje nezadovoljstvo trenutnom situacijom.

Učesnici su podelili svoja iskustva i doživljaje na putu, a neki su se čak inspirisali prethodnim pešačenjima, kao što je put od Bora do Niša. Očekuje se da će se pešačenje završiti u Beogradu, gde će se pridružiti većem protestu zakazanom za 15. mart. Učesnici pozivaju sve zainteresovane da im se pridruže i pokažu jedinstvo u borbi za bolje uslove života i rada.

Ova događanja ne samo da jačaju zajednicu, već i podsećaju na važnost aktivnog učešća građana u društvenim pitanjima. Ujedinjeni na putu ka Beogradu, učesnici šalju jasnu poruku da su spremni da se bore za svoja prava i budućnost.

Taktike vlasti za umanjivanje broja učesnika na protestima

Kako se približava 15. mart, dan kada je najavljen veliki protest u Beogradu, raste zabrinutost među građanima o mogućim taktikama koje vlast može primeniti kako bi obeshrabrila učesnike. Na Redditu se vode rasprave o strategijama koje vlast koristi, uključujući pretnje nasiljem, kako bi umanjila broj okupljenih.

Pojedini komentatori ističu da se vlast nada da će zastrašivanjem i širenjem straha sprečiti normalne mlade ljude da učestvuju. Mnogi smatraju da su ovakve taktike neefikasne, jer većina učesnika nije zainteresovana za nasilje i spremna je da se suoči s preprekama. Oseća se rastuća energija među ljudima, a neki izražavaju stav da će svaka primena sile samo dodatno motivisati ljude da izađu na protest.

Učesnici pozivaju jedni druge da budu oprezni i da se kreću u grupama, kako bi se zaštitili od potencijalnih incidenata. Postoje i nagoveštaji da bi vlast mogla da izazove nasilje kako bi opravdala upotrebu sile protiv demonstranata. Ovi komentari ukazuju na visoku tenziju i svest o mogućim reperkusijama, ali i na odlučnost građana da se bore za svoja prava.

Na društvenim mrežama se često naglašava da bi svaki pokušaj represije mogao imati kontraefekat i dodatno mobilisati ljude, što ukazuje na to da se situacija u zemlji može brzo promeniti.

Protesti studenata u Srbiji: Drugi generalni štrajk i reakcije medija

U Srbiji su se 7. marta 2025. godine održali drugi generalni štrajkovi, koji su privukli pažnju medija i građana. Ovi protesti su rezultat sve većeg nezadovoljstva među studentima, nastavnicima i radnicima u prosveti. Tokom ovog dana, različiti medijski kanali izveštavali su o događajima, naglašavajući važnost podrške koju protesti dobijaju od javnosti.

Uloga medija Mediji su se pridružili štrajku, izveštavajući isključivo o protestima i njihovim uzrocima. Kako su izjavili urednici, cilj je bio da se pruži jasna slika o trenutnoj situaciji, a ne da se ostavi prostor za ignorisanje problema sa kojima se suočava društvo. U redakcijama, poput onih u N1, Nova, i Danas, radnici su se prilagodili novim okolnostima, prateći dešavanja na terenu.

Pojava 'Studenata koji žele da uče' U međuvremenu, kao odgovor na proteste, pojavila se grupa koja se naziva "Studenti koji žele da uče", koja je predstavljena kao nestranačka organizacija. Ipak, mnogi su izrazili sumnju u njihovu stvarnu svrhu, ukazujući na povezanost sa vladom i pokušaje da se umanji legitimitet protestnih pokreta. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu atmosferu među studentima i građanima.

Zaključak Protesti koji se dešavaju u Srbiji predstavljaju značajan trenutak u borbi za prava studenata i radnika. Sa jasnim zahtevima i podrškom javnosti, studenti nastavljaju da se bore za bolje uslove obrazovanja i života. Očekuje se da će se ovi protesti nastaviti, posebno sa predstojećim okupljanjem zakazanim za 15. mart u Beogradu, gde će se očekivati još veći broj učesnika.

Sukobi poljoprivrednika i policije u Bogatiću: Prikazivanje problema u poljoprivredi

U Bogatiću, 8. marta 2025. godine, održan je četvrti Međunarodni sajam poljoprivrede, na kojem su se poljoprivrednici okupili da prikažu svoju mehanizaciju i ukažu na probleme sa kojima se suočavaju. Međutim, protest se brzo pretvorio u sukob sa policijom, što je dodatno oslikalo napetost između poljoprivrednika i vlasti.

Incidenti sa policijom Poljoprivrednici su pokušali da blokiraju ulicu sa traktorima kako bi održali zbor ispred sajma, ali su naišli na otpor policije, uključujući žandarmeriju. Tokom sukoba, izveštava se o incidentima u kojima su letela jaja, a jedan od poljoprivrednika je izjavio: "Mi smo seljaci, nismo u partiji, ne možete nas zaustaviti, nismo plaćenici."

Zahtevi poljoprivrednika Poljoprivrednici su naglasili da žele da javnost vidi stvarnu sliku poljoprivrede u Srbiji i da se bore za svoja prava. "Izvadili su pendrek na našu decu", izjavili su okupljeni, ukazujući na nasilje koje su doživeli. U trenutku kada su se suočili sa policijom, neki od poljoprivrednika su pitali: "Ovde su vaša deca, vi treba da stanete uz ovaj narod."

Planovi za buduće akcije Nakon što su im dozvolili ulazak na sajam, poljoprivrednici su najavili da će održati zbor ispred opštine gde će se raspravljati o mogućim zahtevima za smenu opštinskog rukovodstva. Ovaj incident dodatno pojačava tenzije između poljoprivrednika i vlasti, s obzirom na to da se očekuju dalji protesti i okupljanja.

Protesti povodom Međunarodnog dana žena: Snažne poruke i solidarnost

Na Međunarodni dan žena, 8. marta 2025. godine, Srbija je bila domaćin nekoliko značajnih protesta, koji su okupili studentkinje, profesorke i radnike. Ove godine, protesti su dobili poseban značaj, jer su se organizovali pod parolom "Rame uz rame, studenti i radnici", kako bi se izrazila podrška radnicima koji su, već više od 100 dana, uz studente u borbi za svoja prava.

Simbolika i poruke Na protestima su učesnici nosili ljubičastu odeću kao simbol borbe za rodnu ravnopravnost. Studentkinja Jelena Vujanović izjavila je: "Biće najjači Osmi mart, jedva čekam!" Ove reči oslikavaju entuzijazam i zajedništvo među studentima, koji se nadaju da će njihova borba doneti promene.

Akcija 'Šta žene znaju s jajima' U Novom Sadu, studentkinje i profesorke su izvele akciju pod nazivom "Šta žene znaju s jajima", u kojoj su gađale gradski parlament jajima, izražavajući nezadovoljstvo zbog mizoginih izjava političara. Ove akcije su postale simbol otpora prema patrijarhalnim normama i nepravdi. Tokom protesta, učesnice su poručile da ne žele da žive u društvu gde se tolerišu uvrede i nasilje prema ženama.

Planovi za budućnost Studenti su najavili nastavak svojih akcija, uključujući veliki skup zakazan za 15. mart u Beogradu, na kojem će ponovo tražiti odgovornost za pad nadstrešnice u Novom Sadu, koji je rezultirao smrću 15 ljudi. Očekuje se da će na ovom skupu doći studenti iz različitih gradova, uključujući Niš i Kragujevac, što dodatno naglašava važnost njihove borbe za prava i dostojanstvo.

Napad na ministra kulture Nikolu Selakovića: Kontekst i reakcije

U Beogradu je u petak, 7. marta 2025. godine, ministar kulture Nikola Selaković napadnut dok se vraćao kući, što je izazvalo veliku pažnju javnosti i političkih krugova. Incident se desio ispred zgrade u kojoj žive njegovi roditelji, a napadač je, prema rečima Selakovića, prišao mu sa leđa i udario ga.

Detalji napada Selaković je izjavio da je napadnut nakon što mu je nepoznato lice psovalo i pretilo. "Udarili su me u predelu glave, a nakon napada, napadač je pobegao", rekao je Selaković, dodajući da je nakon incidenta otišao kod lekara na pregled.

Reakcije vlasti Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je osudio napad i pozvao na mir, ističući da ovakvi incidenti ne doprinose demokratiji u zemlji. "Napali su ministra Selakovića, misleći da su time rešili neki problem", rekao je Vučić. Ovaj napad je dodatno pojačao tenzije u društvu, s obzirom na to da se protesti protiv vlasti nastavljaju širom Srbije.

Policija istražuje napad Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potvrdio je da policija koristi snimke sa kamera kako bi identifikovala napadača. "Nemamo snimak samog događaja, ali tragamo za informacijama", rekao je Dačić, naglašavajući ozbiljnost situacije. Ovaj incident se dovodi u vezu sa širim kontekstom protesta koji se dešavaju u zemlji, a koji su rezultati nezadovoljstva građana prema vladinim politikama.

Protestna šetnja u Severnoj Mitrovici: Roditelji traže bezbednost za svoju decu

U Severnoj Mitrovici, 8. marta 2025. godine, održana je protestna šetnja koju su organizovali roditelji privedenih maloletnika, zajedno sa građanima, kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog postupanja Kosovske policije. Ova akcija je bila odgovor na navode o maltretiranju njihove dece prilikom hapšenja, a okupljeni su se okupili da traže sigurnost i pravdu.

Zahtevi roditelja Protest je započeo ispred policijske stanice, uz zvuke pištaljke i povike „ua“. Jedan od roditelja, Suad Hot, postavio je pitanje pripadnicima KFOR-a: "Da li naša deca imaju pravo da se kreću po gradu?" Ovaj zahtev oslikava duboku zabrinutost roditelja za bezbednost njihove dece. Tokom šetnje, okupljeni su pozivali građane da im se pridruže, naglašavajući da su sada njihova deca, a sutra će biti i vaša.

Sukob sa policijom Roditelji su se žalili na postupanje policije, ističući da je jedno od privedene dece navodno maltretirano tokom boravka u policijskoj stanici. Policija je, s druge strane, tvrdila da je njihova uloga da osiguraju mir i red, ali su roditelji ponavljali da se osećaju nezaštićeno. "Je l’ možete vi nama da pružite bezbednost ili ne?" pitali su pripadnike KFOR-a, tražeći jasne odgovore na svoja pitanja.

Završetak protestne šetnje Nakon što su razgovarali sa pripadnicima KFOR-a, roditelji su izrazili nezadovoljstvo zbog generičnih odgovora i najavili da će nastaviti da traže pravdu za svoju decu. Ova šetnja je ukazala na ozbiljnost problema sa kojima se suočavaju roditelji i deca u Severnoj Mitrovici, a očekuje se da će slične akcije biti organizovane i u budućnosti kako bi se obezbedila prava i bezbednost dece.

Protesti u Srbiji: Generalni štrajk 7. marta 2025. godine

Danas je u Srbiji održan generalni štrajk na poziv studenata, koji su organizovali proteste u više gradova, uključujući Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš. Ovi protesti su privukli pažnju i podršku građana, prosvetnih radnika, kao i različitih sindikata i udruženja.

U Beogradu, protestna šetnja počela je u 15:30 časova, okupljajući više hiljada ljudi koji su se kretali ka centralnim institucijama. Studenti su nosili transparente sa zahtevima za bolje uslove rada i isplatu plata za prosvetne radnike. U Novom Sadu, studenti su se okupili ispred Medicinskog fakulteta i krenuli u šetnju do javnih preduzeća, dok su u Kragujevcu protesti takođe bili masovni, sa okupljanjima na više lokacija u gradu.

Organizatori su naglasili važnost solidarnosti među različitim profesijama, pozivajući sve zaposlene da se pridruže štrajku kao znak podrške prosvetnim radnicima koji su pretrpeli smanjenje plata. Očekuje se da će se protesti nastaviti i u narednim danima, s planovima za veće okupljanje 15. marta, kada se očekuje još veći broj učesnika.

Sve ovo dolazi u trenutku kada se građani bore za bolji sistem i pravdu, a studenti su preuzeli vodeću ulogu u organizaciji ovih događaja.

Podrška prosvetnim radnicima tokom generalnog štrajka

Danas, 7. marta 2025. godine, Srbija je svedočila masovnim protestima u okviru generalnog štrajka koji su organizovali studenti i prosvetni radnici. U više gradova, uključujući Beograd, Novi Sad, i Kragujevac, protesti su okupili hiljade građana koji su došli da pruže podršku prosvetnim radnicima koji se suočavaju sa smanjenjem plata i teškim radnim uslovima.

U Beogradu, na Trgu Slavija, studenti su se okupili u znak solidarnosti sa svojim profesorima, dok su u Novom Sadu prosvetni radnici organizovali šetnje do javnih preduzeća. U Kragujevcu, protesti su takođe bili masovni, sa učesnicima koji su zahtevali bolju zaštitu prava prosvetnih radnika.

Ovi protesti su naglasili važnost solidarnosti među različitim profesijama, a organizatori su pozvali sve zaposlene da se pridruže štrajku kao znak podrške prosvetarima. Očekuje se da će se protesti nastaviti u narednim danima, a planira se i veće okupljanje za 15. mart kada se očekuje još veći broj učesnika.

Incidenti i kontra-protesti tokom generalnog štrajka

Tokom generalnog štrajka koji se održao 7. marta 2025. godine, Srbija je svedočila različitim incidentima i kontra-protestima. U Beogradu, na Pionirskom parku, došlo je do sukoba između studenata u blokadi i grupe koja je podržavala trenutnu vlast. Ova situacija je izazvala napetost, ali je policija brzo intervenisala kako bi odvojila dva skupa.

Na protestu ispred Radio-televizije Srbije (RTS), deo zaposlenih izrazio je svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem u medijima i pozvao na profesionalno izveštavanje. Tokom ovog protesta, zabeleženi su i incidenti sa privatnim obezbeđenjem koje je intervenisalo protiv okupljenih građana. Ovaj događaj je dodatno pojačao tenzije između vlasti i građana, koji traže promene.

U Nišu, studenti su organizovali protest pod nazivom 'Nema spuštanja tenzija', koji je okupio više stotina učesnika. Ovi događaji ukazuju na sve veću polarizaciju u društvu i rastuće nezadovoljstvo prema trenutnoj vlasti.

Protesti studenata u Smederevu: Svi u borbu!

U subotu, 8. marta 2025. godine, Smederevo će biti mesto okupljanja za veliki studentski protest. Organizatori pozivaju sve koji mogu da dođu i podrže demonstracije koje imaju za cilj da se iskaže nezadovoljstvo trenutnom stanju u zemlji. Protest počinje u 11h i trajaće do 17h, a planirane su različite aktivnosti tokom dana.

Plan protesta

• 11:00 - 11:30: Okupljanje na tri lokacije:
• Raskrsnica Filipa Višnjića - Karađorđeva.
• Raskrsnica kod Pijace.
• Raskrsnica kod Gurmana.
• 11:30 - 11:52: Šetnja do Gimnazije.
• 11:52 - 12:07: 15 minuta ćutanja.
• 12:07 - 14:00: Vreme za aktivnosti.
• 14:00: Okupljanje kod Gimnazije, šetnja do suda.
• 14:30: Govor radnika.
• 15:00: Program ispred centra za kulturu.
• 17:00: Kraj protesta i čišćenje grada.

Ovaj događaj dolazi u trenutku kada se očekuje i kontramiting predsednika u 18h u hali sportova, što dodatno povećava tenzije. Organizatori su upozorili da bi moglo doći do sukoba, s obzirom na to da će na mitingu biti i plaćenih pristalica vlasti. Očekuje se masovno prisustvo, a građani su pozvani da se pridruže kako bi pokazali jedinstvo i podršku studentima.

Ovo je prilika da se izrazi nezadovoljstvo i zahteva bolje sutra za sve, s posebnim fokusom na prava mladih i obrazovanje.

Protest radnika RTS-a: Poziv na promene u uređivačkoj politici

Na današnjem generalnom štrajku, koji se održao 7. marta 2025. godine, deo radnika Radio-televizije Srbije (RTS) organizovao je protest ispred zgrade javnog servisa u Beogradu. Ovi radnici traže promene u uređivačkoj politici i profesionalno izveštavanje u skladu sa važećim zakonima i novinarskim kodeksom. Protesti su se održali u kontekstu šireg nezadovoljstva koje su izrazili studenti i prosvetni radnici širom Srbije.

Tokom protesta, okupljeni su istakli da su svi radnici RTS-a taoci malog broja ljudi koji su izabrali beneficije umesto profesionalizma. Učesnici su organizovali i trenutak ćutnje u znak sećanja na žrtve nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu.

Očekuje se da će se ovi zahtevi nastaviti i u narednim danima, sa još većim okupljanjima planiranim za 15. mart, kada se očekuje dodatna podrška građana i drugih profesija.

Šira podrška generalnom štrajku: Protesti radnika iz različitih sektora

Danas, 7. marta 2025. godine, Srbija je bila svedok masovnih protesta u okviru generalnog štrajka, u kojem su učestvovali radnici iz različitih sektora. Osim studenata i prosvetnih radnika, pridružili su se i zdravstveni radnici iz Kraljeva i Valjeva, koji su održali štrajk upozorenja, kao i advokati i umetnici iz kulturnih institucija širom zemlje.

U Beogradu, protesti su se održali ispred zgrade Radio-televizije Srbije, gde su se okupljali radnici koji zahtevaju promene u uređivačkoj politici. U Nišu, studenti su organizovali protest pod nazivom 'Nema spuštanja tenzija', koji je okupio više stotina učesnika. Ovi događaji pokazuju rastuće nezadovoljstvo prema vlastima i pozivaju na solidarnost među različitim profesijama.

Očekuje se da će se protesti nastaviti i u narednim danima, s planovima za nova okupljanja, uključujući veću mobilizaciju za 15. mart, kada se očekuje dodatna podrška građana i organizacija.

Radnici Kolubare na ulicama Lazarevca

Danas, 7. marta 2025. godine, radnici Kolubare su od 5 ujutro na ulicama Lazarevca, gde su organizovali proteste kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo trenutnom situacijom. Ova akcija uključuje blokadu ulaza u zgradu poslovodstva, što ima za cilj da spreči ulazak čelnika Kolubare.

Podrška građana je ključna, a mnogi su pozvani da se pridruže protestima. Na društvenim mrežama se pojavljuju pozivi za podršku, uz poruke o važnosti solidarnosti među radnicima. Učesnici protestuju ne samo zbog svojih prava, već i da bi skrenuli pažnju na širu problematiku u društvu.

Povezani događaji

Protesti se odvijaju u kontekstu šireg nezadovoljstva u zemlji, gde se i studenti i prosvetni radnici bore za svoja prava. Ova situacija može dodatno mobilisati građane i dovesti do šireg pokreta za promene u društvu.

Očekuje se da će se protesti nastaviti i u narednim danima, a radnici Kolubare su naglasili da će im trebati podrška zajednice kako bi postigli svoje ciljeve.

"Student u svakom selu" - Inicijativa za dijalog sa građanima

U okviru protesta koji se odvijaju širom Srbije, studenti su pokrenuli akciju pod nazivom "Student u svakom selu". Ova inicijativa uključuje postavljanje štandova na različitim lokacijama kako bi razgovarali sa građanima o svojim zahtevima i situaciji u zemlji. Ovaj pristup ima za cilj da podstakne građane na aktivno učešće i razumevanje problema sa kojima se studenti suočavaju.

Ciljevi akcije

• Povezivanje sa zajednicom: Studenti žele da ostvare direktan kontakt sa građanima, kako bi im objasnili svoje stavove i zahteve.
• Jačanje svesti o protestima: Ova akcija dolazi u vreme kada se očekuje velika mobilizacija građana na protestima, posebno u Smederevu, gde će se 8. marta održati veliki skup.

Građani su pozvani da se uključe i podrže studente, a očekuje se da će ova akcija doprineti jačanju zajedništva i solidarnosti među različitim društvenim grupama. Na društvenim mrežama, korisnici izražavaju podršku i ohrabruju studente da nastave s ovim dijalogom, smatrajući ga ključnim za buduće promene u društvu.

Generalni štrajk u Beogradu: Protesti i blokade

7. marta 2025. godine označava početak generalnog štrajka u Beogradu, gde su studenti i građani izašli na ulice da izraze svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem u zemlji. Tokom dana, organizovane su šetnje kroz grad, a učesnici su se okupili kako bi skrenuli pažnju na svoje zahteve.

Planirane aktivnosti

• Blokade su postavljene na ključnim mestima, uključujući ulice oko glavnih institucija.
• Tokom dana, očekuje se i kontramiting predsednika, što može dodatno pojačati napetosti među okupljenima.

Očekuje se da će ovi protesti privući pažnju šire javnosti i dodatno mobilisati građane da se uključe u borbu za svoja prava. Organizatori pozivaju sve da se pridruže i iskažu solidarnost, naglašavajući važnost zajedničkog delovanja u ovom trenutku.

Ove akcije dolaze u vreme kada se čini da je nezadovoljstvo u društvu na vrhuncu, a mnogi građani su spremni da se bore za promene.

Veliki protest prosvetnih radnika u Čačku

U Čačku, 6. marta 2025. godine, održan je veliki protest prosvetnih radnika iz cele Srbije. Nastavnici i profesori su pešačili do ovog grada pod sloganom "Korakom do slobode". Ovaj događaj je privukao pažnju javnosti i označio je važan trenutak u borbi prosvetnih radnika za svoja prava. Protest je započeo okupljanjem na centralnom trgu, gde su se pridružili i učenici srednjih škola, ali i građani koji podržavaju njihove zahteve.

Prosvetni radnici su izrazili nezadovoljstvo zbog umanjenja plata i nedostatka podrške od strane vlasti. Mnogi od njih su stigli iz različitih delova Srbije, uključujući Užice i Niš, a marširanje je simbolizovalo njihovu odlučnost da se bore za bolje uslove rada. Profesor Dušan Bojanić iz Niša istakao je da se neće povući dok ne ostvare svoje zahteve i ne obezbede bolju budućnost za učenike i učitelje.

Očekuje se da će se protestu pridružiti i studenti koji su planirali dalje akcije, uključujući generalni štrajk zakazan za 7. mart. Ovaj štrajk ima za cilj da dodatno pritisne vlasti da preispitaju svoju politiku prema prosveti i obrazovanju u Srbiji.

Protesti u Leskovcu zbog smrti šestogodišnjeg dečaka

U Leskovcu, 6. marta 2025. godine, građani su se okupili u tišini ispred Dečjeg dispanzera kako bi izrazili svoj protest zbog iznenadne smrti šestogodišnjeg dečaka iz sela Kukolovce. Ovaj tragičan događaj otvorio je mnoga pitanja o kvalitetu zdravstvene zaštite u ovom regionu. Rođaci dečaka, koji su bili prisutni na protestu, izrazili su ogorčenje prema lekarima koji su, kako tvrde, nestručno lečili dete.

Dečak je preminuo nakon što je, nakon pregleda u Dečjem dispanzeru, vraćen kući, a njegovi roditelji su ga ponovo doveli zbog pogoršanog stanja. U međuvremenu, direktorka Doma zdravlja Leskovac naložila je inspekciji da ispita okolnosti tragične situacije, ali su građani već izražavali sumnju u efikasnost zdravstvenog sistema. Održani su protesti, a radnici fabrike "Jura" su skandirali optužbe protiv zdravstvenih radnika.

Građani su tražili odgovornost i ostavke odgovornih lica, a najavljen je i nastavak protesta, koji će se održati u narednim danima. Ovaj incident je dodatno osvetlio probleme u lokalnom zdravstvu, a građani se nadaju da će se nešto promeniti kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.

Protest pred Palatom pravde u Beogradu

U Beogradu, 6. marta 2025. godine, više hiljada građana iz deset beogradskih opština okupilo se ispred Palate pravde kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo i tražili pravdu. Protest je održan pod sloganom "Hoćemo pravdu – nećemo pretnje". Okupljeni su se najpre okupili u svojim naseljima, a zatim su se u protestnoj šetnji uputili do Palate pravde, gde su se sve kolone sastale.

Na skupu su demonstranti petnaestominutnom tišinom odali poštu stradalima u rušenju železničke stanice u Novom Sadu. Tokom protesta, građani su izražavali svoje emocije duvanjem u pištaljke, vuvuzele i udaranjem u bubnjeve, čime su dodatno povećali tenzije i energiju okupljanja. U jednom trenutku, okupljeni su obasjali prostor ispred Palate pravde svetlima svojih mobilnih telefona, a uzvikivali su i pozive na generalni štrajk.

Skup je protekao bez incidenata, uz prisustvo policije koja je bila prisutna, ali nije bilo potrebe za intervencijom. Ovaj protest je bio deo šireg pokreta građana koji traže odgovornost vlasti i poboljšanje uslova života. Očekuje se da će se slični protesti održati u budućnosti, kao deo kontinuirane borbe za pravdu i pravne reforme u Srbiji.

Podrška generalnom štrajku: Advokati i veterinari se pridružuju studentima

U Beogradu, 6. marta 2025. godine, različite profesionalne grupe, uključujući Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu i Advokatsku komoru Beograda, izrazile su svoju podršku studentskom pokretu koji se priprema za generalni štrajk zakazan za 7. mart. Ove organizacije su najavile obustavu rada kao znak solidarnosti sa studentima koji se bore za bolji sistem obrazovanja.

Advokatska komora Beograda je, na svojoj elektronskoj sednici, donela odluku o obustavi rada, osim u posebnim slučajevima kao što su hitni predmeti. Ova odluka omogućava advokatima da se priključe štrajku i pruže podršku zahtevima studenata i prosvetnih radnika.

Takođe, veterinari iz Novog Sada najavili su da će se pridružiti generalnom štrajku, čime dodatno pojačavaju front podrške studentima. U znak solidarnosti, knjižare i kulturne institucije, poput izdavačkih kuća Laguna i Arhipelag, takođe su najavile obustavu rada. Ovi događaji ukazuju na rastući nezadovoljstvo u društvu i ujedinjuju različite sektore u borbi za pravdu i bolji život.

Očekivanja od generalnog štrajka i podrška studentima

U Srbiji se priprema generalni štrajk za 7. mart 2025. godine, a podršku studentima i prosvetarima pružaju različite profesije, uključujući advokate i veterinare. Prema izjavama iz Rektorskog kolegijuma Univerziteta u Beogradu i Advokatske komore Beograda, članovi ovih organizacija planiraju obustavu rada kako bi izrazili solidarnost sa studentima koji se bore za bolje uslove obrazovanja.

Na nedavnoj sednici, Advokatska komora je odlučila da njihovi članovi neće postupati pred sudovima osim u hitnim slučajevima, čime dodatno pojačavaju front podrške studentskom pokretu. Veterinari iz Novog Sada takođe su najavili da će se pridružiti štrajku, što ukazuje na širenje nezadovoljstva među raznim sektorima društva.

Očekuje se da će se protesti održati širom Srbije, a organizatori pozivaju sve građane da se uključe u borbu za pravedniji obrazovni sistem. Ova akcija predstavlja šansu za zajedničko delovanje i jačanje solidarnosti među različitim profesijama koje se suočavaju sa sličnim izazovima.

Protesti studenata i građana u Srbiji

U Srbiji se pripremaju masovni protesti, a glavni događaj je zakazan za 15. mart. Očekuje se da okupljanje bude održano ispred Narodne skupštine u Beogradu ili ispred Palate Srbije na Novom Beogradu. Ovaj protest je rezultat nezadovoljstva građana i studenata prema trenutnoj vlasti, a organizatori pozivaju sve da se pridruže i zatraže promene.

Osim Beograda, protesti se planiraju i u Smederevu, gde će se održati višesatni događaj 8. marta. Očekuje se dolazak građana iz okolnih gradova kako bi se podržali zahtevi za pravdu i bolji život. Organizatori naglašavaju da je važno da se ovaj protest ne zaboravi i da se širi svest o važnosti učestvovanja.

U pripremi za proteste, studenti pozivaju na solidarnost i finansijsku podršku kako bi se obezbedila potrebna sredstva za organizaciju. Ovaj korak je viđen kao način da se pokaže jedinstvo među različitim grupama koje se bore za iste ciljeve, a to su pravda i demokratske promene.

Uticaj tabloida na percepciju društva

U poslednje vreme, mnogi građani Srbije postali su svesni kako mediji, posebno tabloidi poput Informera, utiču na njihovu percepciju stvarnosti. Uočeno je da trenutna vlast izvodi razne manipulacije, što dovodi do frustracije i besa među ljudima. Postovi na Reddit-u beleže razne aspekte ovih manipulacija, uključujući i to kako se informacije selektivno predstavljaju kako bi se stvorila slika koja odgovara vladajućim strukturama.

Jedan od korisnika ističe: "Trenutna vlast nas je toliko pokrala da se cudi kako imamo novca za hranu," naglašavajući očigledne kontradikcije u izveštavanju. Takođe, postavlja se pitanje zašto se studenti trude da se obrazuju kada se često suočavaju s nepotizmom i korupcijom prilikom zapošljavanja.

Korisnici takođe primete da kontrola medija omogućava vlasti da oblikuju umove starijih građana, koji često nemaju alternativne izvore informacija. Ova situacija dovodi do toga da pojedinci postaju pasivni posmatrači, dok se s druge strane povećava svest o potrebi za aktivizmom i protestima. U tom kontekstu, neki korisnici predlažu radikalizaciju protesta kao način da se osiguraju promene u društvu.

Umanjenje plata prosvetarima: Nejednakosti i nezadovoljstvo

U Srbiji, prosvetni radnici suočavaju se sa drastičnim umanjenjem plata, koje se kreće od 50 do 100 posto, zbog obustave nastave. Ova situacija je izazvala velike tenzije među nastavnicima, koji su svesni da su im plate određene na osnovu proizvoljnih obračuna direktora škola. Mnogi prosvetari su izjavili da su primili različite iznose na ime prvog dela februarske plate, a neki su čak ostali bez isplate.

Na primer, profesor u Zemunskim gimnazijama izjavljuje da je primio samo 2.191 dinar, što je daleko od očekivanih iznosa. Ovakva nejednakost u isplatama dodatno je pojačala osećaj nepravde među prosvetarima.

Uprkos nezadovoljstvu, nastavnici planiraju da se bore za svoja prava i najavljuju da će se pridružiti generalnom štrajku zakazanom za 7. mart. Očekuje se da će se na ovom štrajku okupiti veliki broj prosvetnih radnika, kao i podržavajućih građana koji žele da se bore za bolji sistem obrazovanja. Ove akcije imaju za cilj da skrenu pažnju na nepravdu i probleme s kojima se prosvetni radnici suočavaju, dok istovremeno traže odgovornost od strane vlasti.

Veliki protest prosvetnih radnika u Čačku

Danas je u Čačku održan veliki protest prosvetnih radnika iz cele Srbije pod sloganima „Slobodna škola, slobodan um“, „oSLOBODI se!“ i „Čas slobode“. Inicijator skupa bila je Udružena prosveta Srbije, koja okuplja asocijacije, forume i druge grupacije osnovnih i srednjih škola, kao i predstavnike univerziteta.

Protest je počeo u 15 časova na centralnom gradskom trgu i trajao je do 18 časova. Prosvetni radnici iz različitih delova zemlje, uključujući Beograd, Niš, Gornji Milanovac, Kraljevo i Kragujevac, pešačili su danima kako bi prisustvovali skupu. Na protestu su govorili predstavnici predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, univerziteta, studenti i roditelji.

Učesnici su nosili transparente sa nazivima škola i gradova iz kojih dolaze, kao i poruke upućene Ministarstvu prosvete i Vlasti Srbije, ističući da neće odustati od podrške studentima do ispunjenja svih zahteva. Program su upotpunili nastupi horova učenika čačanske Gimnazije, Muzičke škole u Čačku i hora prosvetnih radnika iz Požege. Protest je završen odavanjem počasti nastradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Ideje o bojkotu i organizaciji protesta

U zajednici se sve više raspravlja o strategijama koje bi mogle poboljšati efikasnost protestnih akcija i štrajkova. Mnogi korisnici Reddit-a naglašavaju da pravi bojkot zahteva kolektivnu akciju, gde bi sve prodavnice, institucije i preduzeća trebala biti zatvorena kako bi se pokazalo nezadovoljstvo trenutnom vlašću.

Jedan od komentara ističe: "Uzmite slobodan dan ili podajte svoju krv bližnjima kako biste se oslobodili od svakodnevnog posla i pokazali solidarnost sa onima koji se bore za pravdu." Ova izjava simbolizuje želju za zajedništvom i kolektivnim delovanjem.

Diskusije takođe ukazuju na to da bi se studenti trebali više angažovati i preispitati svoje strategije. Umesto da se samo šeta, korisnici predlažu da se razmotre i druge forme otpora, uključujući radikalnije pristupe. Ove ideje ukazuju na rastući bes među mladima prema trenutnoj situaciji u zemlji, a mnogi se slažu da je potrebna veća mobilizacija i organizacija kako bi se postigli stvarni rezultati.

Generalni štrajk studenata i srednjoškolaca 7. marta

Studenti i srednjoškolci u Srbiji najavili su generalni štrajk za 7. mart 2025. godine, pozivajući sve građane da se pridruže njihovoj akciji. U okviru ovog štrajka, studenti pozivaju na zaustavljanje svakodnevnih aktivnosti: "Sedmog marta stanite, zaustavite ljude oko sebe, izađite napolje, ne trošite novac, nemojte ići na posao. Budimo zajedno!". Ovaj poziv se čuje iz Beograda, gde su studenti u blokadi fakulteta.

Planira se i protestna šetnja koja će započeti u 15:30 na Slaviji, a učesnici će proći pored Ministarstva prosvete. Šetnja će se održati u znak solidarnosti i podrške zahtevima studenata i prosvetnih radnika.

Ovaj štrajk dolazi u trenutku kada se studenti suočavaju sa pritiscima i pretnjama zbog svojih aktivizma, što dodatno motiviše njihovu borbu za bolje obrazovanje i pravednije uslove rada. Očekuje se da će štrajku prisustvovati i sindikati, čime će se dodatno ojačati front protiv trenutne vlasti.

Napadi na studente i produženje pritvora aktivistima SNS

U Novom Sadu, osnovni sud je produžio pritvor četvorici aktivista Srpske napredne stranke (SNS) koji su napali studentkinju u noći između 27. i 28. januara. Ova odluka sledi nakon incidenta koji je izazvao veliku medijsku pažnju i dodatno osvetlio nasilje koje se dešava tokom studentskih protesta.

Prema izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), od početka studentskih demonstracija do 20. februara, zabeleženo je 73 napada na mlade, uključujući hapšenja i zastrašivanje aktivista. Ovi incidenti ukazuju na rastući problem nasilja prema studentima i mladima koji se bore za svoja prava.

Studentski pokret traži veću zaštitu i podršku od strane vlasti, dok se istovremeno suočava sa pretnjama i nasiljem. Ova situacija dodatno otežava njihov aktivizam i podstiče na razmišljanje o potrebnim merama za zaštitu mladih u Srbiji.

Humanitarne akcije studenata u okviru protesta

Studenti Univerziteta u Novom Sadu, koji su trenutno u blokadi, organizuju humanitarni bazar 8. marta, kako bi prikupili sredstva za Vukašina i Teodoru, dvoje povređenih u padu nadstrešnice. Bazar će se održati u kampusu, a studenti pozivaju sve građane da se pridruže i podrže ovu akciju.

Osim humanitarnih aktivnosti, studenti su pozvali građane da doniraju krv u četvrtak i petak, 6. i 7. marta, što će im omogućiti da dobiju slobodan dan kako bi učestvovali u planiranom generalnom štrajku. Ova akcija je deo šireg pokreta studenata koji se bore za svoja prava, a takođe i za poboljšanje uslova u obrazovanju.

Ove humanitarne akcije ne samo da pomažu onima kojima je pomoć potrebna, već i dodatno jačaju zajedništvo među studentima i podstiču širu podršku njihovim zahtevima.

Ekonomski uticaj studentskih protesta

Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, izjavila je da za sada nema većih zastoja u proizvodnji i industriji zbog studentskih protesta. Iako trenutno nije zabeležen značajan uticaj na ekonomsku aktivnost, ona je upozorila da bi dužina trajanja protesta mogla imati posledice na BDP i ekonomski razvoj zemlje.

U svetlu najavljenih generalnih štrajkova i protesta, ekonomisti se brinu o mogućim posledicama na proizvodne kapacitete i poslovanje. Očekuje se da bi nastavak protesta mogao dovesti do povećanih troškova za preduzeća i potencijalnih gubitaka radnih mesta, ukoliko se situacija ne reši u skorije vreme.

Ova situacija naglašava kako studentski protesti nisu samo pitanje obrazovanja, već i šireg ekonomskog konteksta koji utiče na sve građane Srbije.

Protest u Leskovcu zbog smrti sedmogodišnjaka

Građani Leskovca okupili su se ispred Dečijeg dispanzera kako bi pružili podršku roditeljima sedmogodišnjeg dečaka koji je preminuo na putu za UKC Niš. Ovaj tragičan događaj pokrenuo je val protesta i zahteva za odgovornost prema zdravstvenim radnicima koji su učestvovali u lečenju dečaka.

Protest je bio miran, ali je jasno pokazao nezadovoljstvo građana prema trenutnom stanju u zdravstvenom sistemu. Okupljeni su zahtevali ostavke odgovornih osoba i reforme koje bi obezbedile da se ovakve tragedije ne ponove.

Ovaj incident dodatno naglašava potrebu za ozbiljnim promenama u zdravstvenoj zaštiti, a građani su pokazali spremnost da se bore za prava i sigurnost svoje dece.

Zahtevi studenata i reakcije vlasti

Studenti u blokadi i dalje traže ispunjenje svojih zahteva, a poslednji izveštaji pokazuju da su njihova prva tri zahteva, koja se tiču sigurnosti i prava, još uvek neispunjena. Tokom nedavne analize, stručna grupa je utvrdila da nije objavljena kompletna dokumentacija koju su studenti tražili, što dodatno otežava situaciju.

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) izjavila je da je od početka protesta zabeleženo 73 napada na mlade, uključujući hapšenja i zastrašivanje aktivista. Ovi incidenti naglašavaju neophodnost zaštite studenata i mladih u njihovim borbama za prava.

U svetlu ovih događaja, studenti pozivaju na zajedničke akcije i solidarnost, kako bi se osigurala njihova prava i sigurnost u budućnosti. Očekuje se da će se u narednim danima organizovati dodatni protesti kako bi se skrenula pažnja na ove važne teme.

Podrška prosvetnim radnicima u borbi protiv umanjenja plata

Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije najavio je da će podneti krivične prijave zbog najavljenog smanjenja plata prosvetarima koji su u štrajku. Odluka o smanjenju plata, kako ističu sindikalci, nema zakonski osnov, a prosvetni radnici već dugo traže poštovanje svojih prava i uslova rada.

Pored toga, formirana je i mreža solidarnosti koja poziva građane da doniraju sredstva kako bi pomogli prosvetnim radnicima koji se suočavaju sa pretnjama gubitka plate zbog učestvovanja u štrajku. Ova akcija je odraz zajedništva i podrške među kolegama, ali i šire zajednice.

Prosvetni radnici su izrazili odlučnost da nastave svoju borbu za bolje uslove rada, a očekuje se da će se u narednim danima organizovati dodatne akcije podrške i protesti kako bi se ukazalo na ozbiljnost situacije u prosveti.

Protesti u obrazovanju i najava generalnog štrajka

U Srbiji se priprema generalni štrajk koji će se održati 7. marta. Ovaj štrajk je poziv na akciju za studente i radnike, koji se bore protiv loših uslova rada i neisplaćenih plata. Studenti su pozvani da se organizovano povežu sa radničkom klasom, kako bi zajednički ostvarili bolje uslove za sve.

U međuvremenu, danas, 5. marta, u Pančevu se održava protest koji počinje u 16:55 na Trgu Đorđa Vajferta. Protestanti će se okupiti da iskažu svoje nezadovoljstvo neobjektivnim izveštavanjem lokalne televizije koja ignoriše stvarno stanje u školama. Odatle će se protestna povorka kretati kroz grad, prolazeći ulicama Nikole Tesle, generala Petra Aračića i Miloša Crnjanskog, sve do trga ispred Gimnazije. Ovaj događaj ima za cilj da osvetli medijski mrak i nezadovoljstvo upravom grada koja nije preduzela potrebne korake da ispuni prosvetne zahteve.

Ovi protesti i najave štrajka ukazuju na rastuće nezadovoljstvo među građanima i studentima, koji se suočavaju sa sve težim životnim uslovima, a podrška radničkoj klasi postaje ključna za uspeh njihovih zahteva.

Moderni protesti u Srbiji: Istorija, vlast i geopolitički faktori

Od 2023. godine, Srbija se suočava sa najmasovnijim talasom građanskih protesta od 2000. godine. Ovi protesti su rezultat višemesečnih demonstracija koje su izbile nakon niza tragičnih incidenata i kontroverzi, a koje su ujedinile različite društvene grupe u zahtevu za promenama. Prvi talas protesta pokrenut je početkom maja 2023. usled dva masovna ubistva koja su šokirala zemlju. Protesti su pod parolom „Srbija protiv nasilja“ okupili desetine hiljada građana u Beogradu i drugim gradovima, zahtevajući odgovornost vlasti za kulturu nasilja.

Ti skupovi su bili nenasilni i bez centralizovanog vođstva, a podržavali su ih opozicione stranke i javne ličnosti. Tokom maja i juna 2023., održani su veliki protesti ispred Narodne skupštine, gde su traženi zahtevi za smenu ključnih zvaničnika i gašenje provladinih medija koji promovišu nasilje. Ovi protesti su nastavili da se šire tokom leta, uključujući i druge gradove kao što su Novi Sad, Niš i Kragujevac.

U međuvremenu, drugi talas nezadovoljstva došao je krajem 2023. nakon vanrednih parlamentarnih izbora. Opozicija je odbila da prizna rezultate, optužujući vlast za izbornu krađu. Ovi događaji su doveli do svakodnevnih protesta, koji su kulminirali u decembru, kada je policija intervenisala na nasilne načine, koristeći suzavac i hapšenja.

Treći talas protesta, vođen studentima, izbio je krajem 2024. nakon tragedije u Novom Sadu, kada je došlo do urušavanja železničke stanice, što je dodatno razotkrilo korupciju u državnim projektima. Studenti su organizovali blokade i zahtevali odgovornost za nesreću, a njihovi protesti su se održavali u više gradova, često koristeći kreativne metode kako bi privukli pažnju.

Vlast je reagovala kombinacijom taktičkih ustupaka i represije, ali i propagande, pokušavajući da minimizira značaj protesta i delegitimizuje pokret. U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da su međunarodni faktori, uključujući EU i SAD, takođe uticali na situaciju, balansirajući između podrške demokratskim načelima i pragmatične saradnje sa Vučićevim režimom.

Protesti SNS-a i najava novih okupljanja

U Srbiji se nastavak protesta ne može ignorisati, a jučerašnji protest SNS-a ispred Osnovnog suda u Senti rezultirao je hapšenjem šestoro članova stranke. Ova akcija je izazvala različite reakcije među građanima, a mnogi komentatori smatraju da su hapšenja deo veće predstave koja se odvija unutar stranke. Dvojica protestanata iz prvog reda su uhapšeni zbog pronevere novca, što dodatno osvetljava unutrašnje probleme unutar SNS-a.

S druge strane, sutra, 6. marta, planiran je protest ispred Skupštine grada Beograda s ciljem da se zaustavi korupcija i devastacija grada. Okupljanje je zakazano za 8:00h na Trgu Nikole Pašića, dok je planirani početak sednice u 10:00h. Ovaj događaj je osmišljen kao način da se skrene pažnja na loše upravljanje i korupciju koja, prema organizatorima, uništava grad.

Tokom protesta, učesnici će izneti svoje zahteve, a planira se i 15 minuta tišine kao simbolična gesta. Organizatori pozivaju sve građane da se pridruže, ističući da su protesti od suštinske važnosti za budućnost Beograda i Srbije.

Incidenti tokom protesta u Srbiji

U Srbiji, protesti su često praćeni tenzijama, a nedavni incidenti dodatno su osvetlili ovu situaciju. Trojici muškaraca je produžen pritvor nakon što su tokom skupa "Zastani Srbijo" u Novom Sadu automobilom udarili dve osobe i fizički nasrnuli na demonstrante. Ova situacija se dogodila 13. decembra, kada su okupljeni protestovali zbog loših životnih uslova i korupcije.

Pritvor je produžen do 28. marta, a suđenje je zakazano za 17. mart. Tokom ovog incidenta, muškarci su se teretili za nasilničko ponašanje na javnom skupu, što dodatno naglašava izazove sa kojima se suočavaju organizatori protesta i sami učesnici.

Osim toga, jučerašnji protest SNS-a u Senti doveo je do hapšenja članova stranke zbog pronevere novca, što je izazvalo različite reakcije među građanima. Ovi događaji ukazuju na složenu dinamiku vlasti i njenog odnosa prema protestima, kao i na unutrašnje sukobe unutar same stranke. Ovakvi incidenti doprinose stvaranju napetosti i neizvesnosti u političkom pejzažu Srbije.

Haos u Narodnoj Skupštini: Sukobi, dimne bombe i tenzije

4. mart 2025. - Sednica Narodne skupštine Srbije pretvorila se u pravi haos, kada su opozicioni poslanici aktivirali dimne bombe i započeli sukobe sa članovima vladajuće većine. Nakon usvajanja dnevnog reda, oko 11:15 sati, situacija se drastično pogoršala, a skupštinska sala bila je ispunjena dimom. Opozicija je razvila transparente sa porukama poput "Srbija ustaje da režim padne".

U ovom incidentu povređene su dve poslanice, a jedna trudnica je zatražila medicinsku pomoć. Ovakva scena izazvala je osudu i reakciju vrhovnog javnog tužilaštva koje je naglasilo da imunitet poslanika ne štiti od krivične odgovornosti. "Nasilje nikada nećemo tolerisati", izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Prema rečima poslanika Zeleno-levog fronta, dimne bombe su bačene kao oblik protesta protiv vlade koja, prema njihovim rečima, više nema legitimitet da predlaže zakone. Opozicija je tražila da se raspravlja samo o izmenama zakona o visokom obrazovanju i ostavci premijera, dok su ostali zakoni trebali da budu povučeni sa dnevnog reda.

U međuvremenu, demonstranti su se okupili ispred Skupštine, gde su bacali jaja ka zgradi, uzvikujući "lopovi". Ova situacija dodatno je pojačala tenzije među građanima, koji su izrazili svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem u zemlji.

Štrajk upozorenja kraljevačkih lekara i organizacija studenata

Kraljevački lekari su najavili štrajk upozorenja, ističući četiri ključna zahteva, od kojih jedan uključuje rasvetljavanje afera vezanih za zdravstvo. Ovaj potez dolazi usred rastuće zabrinutosti zbog stanja u zdravstvenom sistemu Srbije. Lekari smatraju da je neophodno da se osigura bolja zaštita i resursi za medicinsko osoblje i pacijente.

U međuvremenu, studenti su zakazali sastanak za sutra na Filozofskom fakultetu, gde će se razgovarati o međusektorskoj saradnji i širenju fronta podrške. Ovaj sastanak, koji počinje u 18h, predstavlja važan korak ka organizaciji i jačanju protesta koji se odvijaju širom zemlje.

Ove akcije pokazuju rastuću solidarnost između različitih sektora, uključujući prosvetne radnike i zdravstvene radnike, i njihovu zajedničku borbu za bolje uslove rada i života. Organizovanje ovih protesta i štrajkova može značajno uticati na pritisak na vlasti da reše nagomilane probleme u društvu.

Lekari u Kraljevu najavljuju štrajk upozorenja

Kraljevo, 7. mart 2025. - Zaposleni u Opštoj bolnici "Studenica" i Domu zdravlja Kraljevo odlučili su da 7. marta stupe u štrajk upozorenja, koji će trajati sat vremena, od 11:30 do 12:30. Ovaj štrajk dolazi kao odgovor na niz problema koji se nagomilavaju u zdravstvenom sistemu, uključujući zahteve za poboljšanjem uslova rada.

Lekari su izneli četiri ključna zahteva: rasvetljavanje afere helikopter, skidanje oznake tajnosti sa svih nabavki tokom pandemije, primena važećeg Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, i ispunjenje zahteva studentskog protesta. Dr Rade Panić, nekadašnji predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, istakao je važnost ovih zahteva za poboljšanje stanja u zdravstvu.

Panić je naglasio da je štrajk neophodan jer je zdravstvo u Kraljevu suočeno sa ozbiljnim problemima, uključujući dotrajalu opremu i loše uslove rada. On je dodao da se zdravstvene ustanove suočavaju sa upitnim uslovima legalnosti, što dodatno otežava njihov rad. "Naš izvršni odbor je odlučio da podržimo maksimalno ovaj poziv na štrajk 7. marta", rekao je Panić, naglašavajući zajednički cilj lekara i studenata u borbi za bolji sistem.

Studenti i građani se organizuju: 100 dana blokade i štrajk upozorenja

Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, studenti su već 100 dana u blokadi, zahtevajući ispunjenje svojih zahteva, ali do sada nijedan od njih nije ispunjen. Studentkinja FDU ističe da je situacija u parlamentu danas izgledala kao cirkus, naglašavajući da je najbolje rešenje bilo napustiti sednicu. Ovaj protest je deo šireg pokreta koji se bori protiv trenutne vlasti i traži odgovornost.

U međuvremenu, u Kraljevu, lekari su najavili štrajk upozorenja, tražeći bolje uslove rada i rasvetljavanje afera koje su pogodile zdravstveni sistem. Ova akcija je još jedan znak rastućeg nezadovoljstva među različitim sektorima.

Osim toga, studenti i građani u Nišu su se okupili kako bi podržali novinare RTS-a, pokazujući solidarnost i zajednički cilj. Ove akcije ukazuju na to da se različiti sektori društva organizuju kako bi se suočili sa izazovima i stvorili pritisak na vlasti da reše nagomilane probleme.

Prosvetari na putu ka Čačku: Štafetno pešačenje kao simbol solidarnosti

Obrenovac, 4. mart 2025. - Nastavnici iz Udružene prosvete Srbije započeli su štafetno pešačenje iz Beograda ka Čačku, a sinoć su stigli u Obrenovac. Ova akcija nazvana "Korakom do slobode" ima za cilj da mobiliše podršku za njihove zahteve i da podigne svest o problemima u obrazovnom sistemu.

Učesnici štafete, uključujući učenike i maturante, ističu da su odlučili da nastave svoj put, uprkos preprekama. "Želimo da pokažemo da smo jedinstveni u našoj borbi za bolje uslove rada", rekao je jedan od nastavnika, dodajući da ih izjave vlasti o smanjenju plata neće obeshrabriti.

Danas, planiraju da se okupe na Trgu republike u Čačku, gde će se pridružiti velikom protestu prosvetnih radnika koji je zakazan za 6. mart od 15 do 18 časova. Ovaj protest ima za cilj da se osigura podrška svim zaposlenima u obrazovanju i da se zatraže konkretne promene koje će poboljšati uslove rada i učenja. Organizatori pozivaju sve građane da se pridruže kako bi zajedno pokazali snagu zajednice u borbi za pravdu u obrazovanju.

Studenti FDU: Haos u Skupštini kao cirkus

Beograd, 4. mart 2025. - Studenti Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) oglasili su se na društvenim mrežama povodom haosa koji se dogodio u Narodnoj skupštini Srbije. U svom saopštenju, studenti su izrazili da im nikada nije bilo teže da izdrže u bojkotu Radio-televizije Srbije, posebno nakon što su svedočili događajima u parlamentu koji su opisali kao "šou".

"Nikad nam nije bilo teže da izdržimo u našem bojkotu RTS-a nego danas", izjavila je studentkinja Teona Milićević. Ova izjava dolazi nakon višednevnih protesta i blokada, tokom kojih su studenti zahtevali da se njihovi zahtevi konačno ispune.

U međuvremenu, studenti su pozvali svoje kolege i građane da se okupe večeras ispred dopisništva RTS-a u Nišu u znak podrške novinarki Lidiji Georgijev, koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao "imbecilom". Ovaj skup će se održati u 19:30, tokom centralnog Dnevnika na RTS-u.

Studenti FDU su najavili da će nastaviti sa svojim aktivnostima dok se ne ispune zahtevi, a njihovo angažovanje je deo šireg pokreta koji se bori za bolji status u obrazovanju i medijima. "Naš dnevnik o blokadama će se nastaviti sve dok se ne postigne pravda", zaključila je Milićević.

Tenzije u Skupštini Srbije i protesti u Kraljevu

U Beogradu, prijavljena je bomba u Skupštini Srbije, što je izazvalo brzu reakciju ekipa na terenu. Ovaj incident dolazi usred povećanih tenzija i protesta koji se odvijaju širom zemlje. Mnogi građani izražavaju zabrinutost zbog trenutne situacije i mogućih posledica koje bi ovakvi događaji mogli imati na javni red.

U Kraljevu, lekari su najavili štrajk upozorenja sa četiri ključna zahteva, među kojima je i rasvetljavanje afere helikopter. Ovaj potez dolazi kao odgovor na loše uslove rada i neispunjene obaveze od strane vlasti. Lekari smatraju da je neophodno da se svi relevantni slučajevi razjasne i da se osigura bolja zaštita pacijenata i medicinskog osoblja.

Osim toga, inicijativa "Most ostaje" poziva na blokadu sednice Skupštine, što dodatno ukazuje na organizovanu borbu građana protiv trenutne vlasti. Ove akcije su deo šireg protesta koji se nastavlja, sa ciljem da se skrene pažnja na nezadovoljstvo među različitim profesijama i sektorima društva.

Raste podrška novinarima: Bojkot Vučićevih aktivnosti

Niš, 4. mart 2025. - U poslednjim danima, novinari i medijski radnici iz različitih gradova Srbije, uključujući Niš, Leskovac, Bujanovac, Prokuplje i Vranje, odlučili su da obustave praćenje aktivnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ova odluka usledila je nakon što je Vučić nazvao novinarku Lidiju Georgijev "imbecilom" zbog njenog izveštavanja o studentskom protestu u Nišu.

Odluka o bojkotu doneta je kao znak solidarnosti sa koleginicama i kolegama koji su se suočili sa uvredama, a broj potpisnika podrške je skoro udvostručen, sa 46 na 88. "Naš posao je da izveštavamo istinito i pravovremeno, a ovakvo ponašanje vlasti je nedopustivo", izjavili su novinari, naglašavajući važnost slobode medija.

U međuvremenu, podrška novinarima dolazi i od građana koji se okupljaju kako bi izrazili protest protiv načina na koji se vlast odnosi prema medijima. Ova situacija dodatno pojačava tenzije u društvu, a građani pozivaju na dijalog i poštovanje prava novinara da slobodno obavljaju svoj posao.

Veliki skup prosvetnih radnika u Čačku

U Čačku, 6. marta, od 15 do 18 časova, održaće se veliki protestni skup prosvetnih radnika iz cele Srbije. Ovaj događaj, koji je iniciran od strane Udružene prosvete Srbije, okuplja različite asocijacije, forume i grupacije osnovnih i srednjih škola, kao i predstavnike univerziteta. Organizatori i domaćini skupa biće prosvetni radnici iz čačanskog i užičkog kraja, zajedno sa studentima čačanskih fakulteta.

Ovaj protest dolazi u trenutku kada su prosvetni radnici suočeni sa brojnim izazovima, uključujući i nezadovoljstvo zbog uslova rada i plata. Skup će se održati na Trgu ustanka, a očekuje se prisustvo velikog broja učesnika koji će izraziti svoje zahteve i podršku prosveti.

Pored ovog skupa, u Nišu su se studenti i građani okupili da pruže podršku novinarima RTS-a, što ukazuje na širenje solidarnosti među različitim društvenim grupama. Ovi događaji naglašavaju važnost zajedničkog delovanja u borbi za bolje uslove i prava svih radnika u Srbiji.

Tenzije i kontrarevolucija: Reakcije na proteste u Srbiji

Nakon masovnih protesta studenata u Nišu, predsednik Aleksandar Vučić je najavio kontrarevoluciju, što je izazvalo zabrinutost među građanima. Mnogi smatraju da će ova odluka dovesti do daljih tenzija i potencijalnog nasilja, posebno u svetlu nedavnih događaja koji su uključivali povrede policijskih službenika u Novom Sadu.

U međuvremenu, strukovno udruženje policije "Dr Rudolf Arčibald Rajs" uputilo je otvoreno pismo ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću, postavljajući pitanje: "Ko danas štiti one koji štite Srbiju?" U pismu se naglašava da policija postaje žrtva političkih kalkulacija, a incidenti poput povreda policajaca ukazuju na ozbiljne probleme unutar sistema.

Ova situacija dodatno komplikuje već napetu političku atmosferu, dok se građani organizuju kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo. Protesti se nastavljaju, a očekuje se da će se pritisak na vlast povećati u narednim danima.

Protesti studenata u Srbiji: Borba za budućnost

U subotu, 1. marta, Niš je bio mesto masovnog okupljanja građana koji su podržali studentske proteste. Na Trgu kralja Milana, studenti su pročitali 'Studentski edikt', dokument koji sadrži osam ključnih tačaka koje traže od vlasti, uključujući poziv na reformu obrazovnog sistema i veću odgovornost institucija. Ovaj protest je deo šireg pokreta koji zahteva promene u društvu i obrazovanju.

Na protestu su se okupili studenti iz različitih gradova, a po završetku akcije, oni su se angažovali u čišćenju ulica, pokazujući time svoju odgovornost i brigu za zajednicu. Čišćenje je trajalo do ranih jutarnjih sati, a studenti su time želeli da istaknu svoju posvećenost ne samo protestu, već i očuvanju gradske sredine.

U međuvremenu, najavljen je novi veliki protest u Beogradu zakazan za 15. mart. Očekuje se da će na ovom skupu prisustvovati veliki broj studenata i građana, koji će ponovo izraziti svoje zahteve i nezadovoljstvo trenutnim stanjem u zemlji. Ovaj protest dolazi u trenutku kada vlasti pokušavaju da umanje značaj studentskih zahteva, ističući da će se situacija smiriti.

Podrška koju studenti dobijaju od prosvetnih radnika i građana iz manjih mesta dodatno jača njihov pokret. Maturanti Pete beogradske gimnazije, na primer, doneli su odluku o blokadi škole do ispunjenja svojih zahteva, a njihova akcija je inspirisala i druge učenike i studente širom Srbije da se uključe u proteste.

U svetlu ovih događanja, važno je napomenuti da studenti i dalje odbacuju poslušnost i ćutnju, tražeći pravdu i promene. Njihova borba predstavlja nadu za budućnost i signal da se društvo budi.

Ova situacija pokazuje da je Srbija na prekretnici, a studenti, kao i prosvetni radnici, nastavljaju da se bore za svoja prava i dostojanstvo u obrazovanju.

Podrška SPC studentima: Podela i solidarnost

Dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu, Natalija Jovanović, izjavila je da su srpski studenti u blokadi "gerila" koja je krenula u oslobađanje svakog kutka Srbije. Njena izjava naglašava hrabrost i odlučnost studenata koji se bore za svoje zahteve i prava. Jovanović je ocenila da studenti promovišu važne ideje koje mogu promeniti svet, ističući da je njihova borba ključna za opstanak civilizacije.

U razgovoru za medije, Jovanović je ukazala na to da su studenti postali simbol nade i promene u društvu, dok se suočavaju s preprekama koje postavlja vlast. "Oni su pronašli put da se bore protiv malih tirana koji pokušavaju da ih ućutkaju", rekla je Jovanović, dodajući da je posebno važno da se podrže studenti iz manjih mesta koji su često zapostavljeni.

Na drugoj strani, teolog Vukašin Milićević komentariše unutrašnje podele unutar SPC u vezi s podrškom studentima. On ističe da postoji razlika u stavovima među vladikama, gde neki podržavaju studente, dok drugi izjednačavaju njihove zahteve sa političkim aktivizmom. Milićević naglašava da je važno da crkva ostane uz narod i da podrži borbu za pravdu i istinu.

Ova situacija pokazuje da se SPC suočava s izazovima u vezi s vlastitim stavovima prema studentskim protestima. S jedne strane, sveštenici su se priključili protestima, dok sa druge strane, neki crkveni zvaničnici izražavaju sumnju prema studentima i njihovim zahtevima. Ova dinamika unutar crkve može uticati na dalji razvoj situacije u zemlji i na način na koji se protesti doživljavaju u širem društvenom kontekstu.

Podrška prosvetara studentima: Blokade i protesti

U Beogradu, nastavnici Pete beogradske gimnazije izrazili su punu podršku svojim učenicima koji su u blokadi zbog zahteva za smenu v.d. direktorke. Nastavnik filozofije, Mihajlo Arsenijević, izjavio je da kolektiv škole smatra da su zahtevi učenika opravdani i naglasio potrebu za deeskalacijom situacije. "Naša postavljena v.d. direktorka je uspela za tri dana da zaključa školu. To nisu normalne stvari," rekao je Arsenijević, ističući da se situacija može rešiti kroz otvorenu komunikaciju.

Arsenijević je dodao da nije prijatno kada se učenici nazivaju "nasilnicima", naglašavajući da takvi izrazi ne pomažu nikome. On je podsetio da su učenici tokom meseca bili bez direktora i da su uspešno funkcionisali bez dodatnih smetnji.

U svetlu ovih događanja, prosvetni radnici iz Udružene prosvete Srbije najavili su proteste širom zemlje kako bi podržali svoje kolege i učenike. Ovi protesti će kulminirati u Čačku, gde će se okupiti prosvetni radnici iz cele Srbije, uz podršku i od strane učenika, kako bi zajedno izrazili svoje zahteve za bolji status u obrazovnom sistemu.

Situacija u školama i dalje se komplikuje, a protesti se šire, što ukazuje na rastući otpor prema trenutnom režimu i njegovim politikama. Prosvetni radnici pozivaju na solidarnost i jedinstvo među svim učesnicima u protestima, naglašavajući da je važno da se čuje njihov glas.

Podrška srpskih studenata u Londonu

Srpski studenti i dijaspora u Londonu okupili su se ispred ambasade kako bi izrazili podršku studentima i građanima Srbije u njihovoj borbi za pravdu i bolje uslove života. Ovaj događaj simbolizuje jedinstvo i solidarnost srpske zajednice širom sveta, koja se aktivno uključuje u podršku protestima koji se dešavaju u domovini.

Na društvenim mrežama, korisnici su delili poruke podrške i ljubavi, naglašavajući važnost zajedničke borbe. Ovakvi skupovi pokazuju da studenti, bez obzira na to gde se nalaze, ostaju povezani sa svojim kolegama u Srbiji i spremni su da se bore za promene. Ova solidarnost je ključna u trenutnim okolnostima, kada se obrazovni sistem suočava sa brojnim izazovima.

U međuvremenu, u Srbiji, situacija se dodatno komplikuje sastancima kao što je onaj u vršačkoj poljoprivrednoj školi, gde su se direktori i načelnica okupili da razgovaraju o smanjenju plata radnicima u štrajku. Ovi događaji ukazuju na potrebu za dijalogom i rešenjima koja će osigurati stabilnost i kvalitet obrazovanja u zemlji.

Vučićeva kontrarevolucija: Reakcija na proteste

U svetlu nedavnih protesta u Srbiji, predsednik Aleksandar Vučić najavio je "kontrarevoluciju" kao odgovor na studentske i građanske demonstracije. Ova izjava došla je nakon što su stotine hiljada ljudi izašle na ulice, tražeći promene i izražavajući nezadovoljstvo trenutnim stanjem u zemlji. Vučić je, govoreći o protestima, iskoristio retoriku koja implicira da su oni deo šireg plana za destabilizaciju vlasti.

U svojim obraćanjima, predsednik je naglasio da će svaka neuspešna obojena revolucija dovesti do uspešne kontrarevolucije. Ove reči, iako delimično tačne, ne odražavaju realnost na terenu, gde se protesti organizuju bez centralizovane političke strukture. Studenti, kao ključni akteri, odbacuju povezanost sa bilo kakvim političkim partijama, fokusirajući se na svoje zahteve za pravdu i reforme.

Pored toga, vlasti su počele da sprovode represivne mere protiv učesnika protesta. Ove akcije uključuju pritiske na prosvetne radnike koji su podržali studente, kao i otkaze onima koji su javno izrazili svoje stavove. Ovakve taktike izazivaju dodatnu frustraciju među građanima, koji se osećaju ugroženima i nesigurnima u svojoj borbi za prava.

U međuvremenu, pripreme za veliki protest zakazan za 15. mart u Beogradu su u punom jeku. Očekuje se da će na ovom skupu učestvovati studenti iz svih delova Srbije, kao i građani koji podržavaju njihove zahteve. Organizatori se trude da obezbede što bolju organizaciju i sigurnost tokom događaja, dok se istovremeno pripremaju za moguće reakcije vlasti.

Ova situacija predstavlja izazov za Vučića, koji se suočava s rastućim nezadovoljstvom i otporom, a njegovi pokušaji da smiri situaciju putem pretnji i represije mogu samo dodatno pogoršati stanje. Na studentima je da odluče kako dalje, da li će nastaviti s protestima ili potražiti politička rešenja koja bi mogla doneti promene.

Studentski protesti: Pobuna bogatih ili borba za pravdu?

U Srbiji se nastavljaju studentski protesti, a predsednik Vučić ih je nazvao "pobunom bogatih". Ova izjava je izazvala brojne reakcije među studentima i građanima, koji smatraju da je to pokušaj omalovažavanja njihovih zahteva i borbe za bolji život. Mnogi smatraju da su protesti zapravo izraz zajedničkog nezadovoljstva, a ne privilegija bogatih. U komentarima na društvenim mrežama, građani ističu da ljudi svih slojeva, uključujući siromašne, učestvuju u ovim protestima u potrazi za pravdom i boljim uslovima života.

Studentski pokret se širi, a podrška stiže čak i iz dijaspore. Sastanci i organizacija protesta planirani su za 15. mart, kada se očekuje masovno okupljanje u Beogradu. Cilj protesta je da se ispune zahtevi studenata i da se vlasti pozovu na odgovornost za trenutnu situaciju u zemlji. Ovi događaji ukazuju na rastući društveni pokret koji se ne boji da se suprotstavi vlastima, bez obzira na etničku, religijsku ili socio-ekonomske razlike.

Bojkot ili blokada: Strategije protesta u Srbiji

Rasprava o strategijama protesta u Srbiji postaje sve intenzivnija, a korisnici na društvenim mrežama ističu razlike između bojkota i blokade kao metoda za postizanje ciljeva. Mnogi smatraju da je blokada efikasnija jer direktno ometa rad institucija i stvara pritisak na vlasti. U međuvremenu, bojkot se doživljava kao manje delotvoran, s obzirom na to da ne donosi konkretne rezultate.

Jedan od ključnih komentara u ovoj debati naglašava da opozicija mora da pokaže jedinstvo i odlučnost u svojim akcijama, umesto da se povlači u bojkot. Takođe, korisnici pozivaju na masovnu mobilizaciju građana, posebno studenata, kako bi se organizovali za predstojeće proteste 15. marta. Ovi protesti imaju za cilj da se skrene pažnja na trenutne probleme u društvu i obrazovanju, a očekuje se da će okupiti različite grupe iz zajednice.

U svetlu ovih dešavanja, važno je da se učesnici mobilizuju i zajedno deluju kako bi ostvarili svoje zahteve, a ne da se pasivno povlače. Ova rasprava ukazuje na rastuću svest o važnosti zajedničke borbe protiv trenutnog sistema i korupcije.

Skup podrške novinarima: Odjek uvreda u Nišu

U Nišu je održan skup podrške novinarki Lidiji Georgijev, koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao "imbecilom" zbog njenog izveštavanja o studentskim protestima. Ovaj incident izazvao je osude iz različitih sektora, uključujući studente i novinarska udruženja. Na skupu su se okupili novinari, studenti i građani, koji su izrazili solidarnost i podršku koleginici.

Dopisništvo RTS-a u Nišu je u svom saopštenju zatražilo javno izvinjenje od predsednika, naglašavajući da ovakve uvrede nisu primerene za osobu na tako visokoj funkciji. "Tražimo javno izvinjenje. Takođe, osuđujemo svaki vid pritisaka i napade na medijske radnike od strane vlasti i opozicije," navodi se u saopštenju.

Na skupu su studenti ponovili da je važno da novinari rade svoj posao bez pritisaka, a njihova podrška doprinela je stvaranju atmosfere solidarnosti i zajedništva. Ovaj događaj dolazi u trenutku kada su protesti u Srbiji na vrhuncu, a nezadovoljstvo građana raste.

Ova situacija dodatno ukazuje na potrebu za zaštitu slobode medija i novinara u Srbiji. U svetlu nedavnih događaja, važno je da se nastavi borba za prava novinara i da se osiguraju uslovi za slobodno izveštavanje o svim pitanjima od javnog interesa.

Smanjenje plata prosvetarima i obustave nastave: Reakcije i planirani protesti

U Srbiji, prosvetari su se suočili s ozbiljnim problemima u svetlu obustava nastave koje su dovele do smanjenja plata. Nastavnici su obavešteni da će im biti umanjena plata zbog toga što su učestvovali u protestima i obustavama, što je izazvalo ogorčenje među prosvetnim radnicima. Mnogi smatraju da je ova odluka diskriminatorna i da predstavlja kršenje njihovih prava.

Na društvenim mrežama se vode rasprave o ovoj situaciji, gde građani izražavaju podršku prosvetarima i pozivaju na solidarnost. Takođe, najavljuje se veliki protest planiran za 8. mart, u okviru kojeg će se održati marš za radna prava žena pod sloganom "Bez nas sve(t) staje". Ovaj događaj se očekuje kao prilika za okupljanje različitih društvenih grupa, uključujući prosvetne radnike i studente, koji se bore za bolje uslove rada i obrazovanja.

U svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti da se protesti ne odnose samo na prosvetne radnike, već i na širu zajednicu koja se suočava s problemima korupcije i lošeg upravljanja. Ove akcije ukazuju na rastući društveni pokret koji zahteva odgovornost od strane vlasti.

Profesori u Somboru bez dela plate zbog obustave nastave

U Gimnaziji 'Veljko Petrović' u Somboru, profesori su se suočili sa ozbiljnim problemima nakon što su ušli u obustavu nastave. Kako je saopštio direktor škole, prosvetari će ostati bez isplate prvog dela plate za februar, jer, kako tvrdi, "ne postoje dokazi o obavljenom radu". Ova situacija je izazvala ogorčenje među nastavnicima, koji smatraju da je reč o diskriminaciji i kršenju njihovih prava.

Somborska gimnazija je pre mesec dana ušla u blokadu učenika, a direktor je više puta pokušao da prekine ovu akciju. Međutim, njegovi pokušaji nisu bili uspešni, što je dovelo do donošenja odluke o sprovođenju onlajn nastave. Ova odluka je izazvala dodatne tenzije, jer se smatra da je nezakonita i da predstavlja grubo kršenje prava prosvetara.

U međuvremenu, javnost reaguje na ovu situaciju, a mnogi građani izražavaju podršku profesorima. Na društvenim mrežama se raspravlja o potrebama za protestima i solidarnošću među nastavnicima, a najavljuju se i veći protesti planirani za 15. mart, koji imaju za cilj da se ispune zahtevi prosvetara i unaprede uslovi rada u obrazovanju.

Veliki protest "Studentski edikt" u Nišu

U subotu, 1. marta 2025. godine, Niš je bio domaćin jednog od najvećih protesta u Srbiji, poznatog kao "Studentski edikt". Protest je započeo u 9h okupljanjem studenata i građana na četiri različite lokacije, uključujući raskrsnicu Vardarske ulice i Ulice Jovana Ristića, kod Saborne crkve, Niteksa i Medicinskog fakulteta. Okupljanje je trajalo do 11h, nakon čega je usledila protestna šetnja prema Trgu kralja Milana.

Na Trgu kralja Milana, učesnici su odali počast žrtvama nesreće u Novom Sadu 15-minutnom tišinom. Ovaj događaj je bio posebno emotivan, a okupljeni su se složili da je ovo bio trenutak koji okuplja celu Srbiju. Ova masovna demonstracija, procenjena na oko milion učesnika, postavlja se kao najveća pretnja vlasti Aleksandra Vučića do sada.

Protest je trajao skoro do 3h ujutro, a centar Niša je bio očišćen od smeća koje su ostavili demonstranti, što pokazuje posvećenost organizaciji skupa. Učesnici su pročitali Studentski edikt i najavili novi protest u Beogradu, zakazan za 15. mart. Ovaj protest nije samo izraz nezadovoljstva studentima, već i široj javnosti koja se pridružila u borbi za pravdu i odgovornost vlasti.

Najava BlokadniFEST-a: Studentski filmski festival u oslobođenom SKC-u

Studenti u blokadi najavili su organizaciju svog filmskog festivala pod nazivom BlokadniFEST, koji će se održati od 9. do 16. marta 2025. godine. Festival će se odvijati u oslobođenom SKC-u, nekim od blokiranih fakulteta i drugim salama.

Zvanična takmičarska selekcija festivala obuhvatiće filmove studenata iz regiona, dok će van konkurencije biti prikazani savremeni autorski filmovi i klasici, razvrstani po tematskim celinama.

U saopštenju su studenti naglasili da se ovogodišnji međunarodni festival filma FEST neće održati u redovnom terminu zbog navodnih 'bezbednosnih rizika'. Ovaj izraz studenti tumače kao podršku svojim blokadama, ali i kao mogućnost da uprava festivala krije raskol unutar organizacije.

Studenti su istakli da su mesecima tražili da institucije obave svoj deo posla, a sada su odlučili da preuzmu odgovornost i organizuju festival sami. Program festivala biće objavljen naknadno, a očekuje se veliki interes i podrška od strane zajednice.

Protesti studenata i maturanata širom Srbije

U Kuli, 2. marta 2025. godine, održan je protestni marš koji je okupio brojne građane koji su izrazili svoje nezadovoljstvo trenutnom vlašću. Ovaj događaj je deo šireg pokreta koji se širi kroz Srbiju, a posebno među studentima i srednjoškolcima. Protesti su usmereni prema zahtevima za reforme u obrazovanju i boljim uslovima života.

U Gornjem Milanovcu, studenti i maturanti su blokirali Ibarsku magistralu, pokazujući odlučnost da se bore protiv trenutne situacije. Ova akcija je privukla pažnju javnosti i dodatno osnažila pokret koji zahteva promene. Kako se može čuti iz komentara građana, postoji snažna podrška ovim protestima, a mnogi smatraju da je to pravi put ka postizanju pravde i jednakosti.

Pored toga, Novosadski studenti su najavili generalni štrajk za 7. mart, pozivajući sve radnike da se pridruže ovom pokretu. Njihov cilj je da obustave rad u svim institucijama, trgovinama i javnom prevozu, kako bi ukazali na probleme sa kojima se suočavaju. Ovaj štrajk predstavlja simboličan čin otpora protiv trenutne vlasti i njenog načina upravljanja.

Ove aktivnosti se dešavaju u trenutku kada se očekuje i blokada Skupštine grada Beograda 6. marta, gde će se tražiti moratorijum na sve netransparentne gradnje i podrška studentskim zahtevima. Građani su pozvani da se okupe i pokažu jedinstvo u borbi protiv korupcije i lošeg upravljanja gradom. Ovi događaji ukazuju na rastuću svest među mladima i njihovoj spremnosti da se bore za bolju budućnost.

Taksisti i građani podržavaju studente u protestu

Nakon masovnog protesta "Studentski edikt" u Nišu 1. marta, taksisti su se organizovali kako bi pomogli studentima koji su pešačili do Niša. Oko 200 beogradskih taksista krenulo je sa parkinga kod Ikee prema Nišu, gde su planirali da vrate studente kući. Taksista Savo Janović istakao je da su se okupljeni taksisti već ranije uključivali u slične akcije, vraćajući studente iz drugih gradova. Na putu ka Nišu, pridružiće im se kolege iz Kragujevca, Požarevca i drugih mesta.

Očekuje se da će kolona taksista stići u Niš oko 12 sati, gde će ih policija pratiti do mesta okupljanja. Janović je podelio emotivne priče studenata koji su pešačili i poručio da ih građani dočekuju kao heroje.

U Gornjem Milanovcu, studenti i maturanti su blokirali Ibarsku magistralu u trajanju od 11 do 16 časova, tražeći da se njihovi zahtevi ispune. Organizatori su naglasili da je ovakav format protesta potreban kako bi se dodatno radikalizovala borba za prava studenata. Ova akcija je imala podršku građana i profesora, koji su se okupili kako bi zajedno izrazili solidarnost.

U Užicu, studenti su dočekani s oduševljenjem od strane građana, koji su im zahvalili za hrabrost i trud. Više stotina ljudi okupilo se kod stadiona "Radomir Antić" kako bi dočekali studente i simbolično im uručili diplome, naglašavajući važnost njihove borbe.

Referendum o poverenju predsedniku: Da li je to rešenje?

U poslednje vreme, Aleksandar Vučić je najavio mogućnost održavanja referenduma o poverenju kako bi se razjasnila situacija u kojoj se nalazi njegova vlast. Ova najava izazvala je različite reakcije među građanima i studentima, posebno onima koji su uključeni u proteste. Mnogi se pitaju zašto bi studenti trebalo da prihvate ovaj referendum kada su njihovi zahtevi za reformama i poboljšanjima u obrazovanju i društvu i dalje neispunjeni.

Građani smatraju da je ovaj potez Vučića pokušaj da skrene pažnju sa stvarnih problema i da se izbegne odgovornost za stanje u zemlji. U komentarima na društvenim mrežama, korisnici su izrazili sumnju u to da će referendum doneti prave promene, ističući da je važno da se fokusiraju na ispunjenje zahteva koje su studenti izneli tokom protesta.

Takođe, postoji zabrinutost da bi, ukoliko se situacija ne reši, moglo doći do radikalizacije protesta. Studenti planiraju da nastave sa svojim akcijama, uključujući i najavljeni generalni štrajk 7. marta, kako bi ukazali na probleme u obrazovnom sistemu i tražili odgovornost od vlasti.

U kontekstu svih ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se situacija razvijati i da li će vlast konačno reagovati na zahteve građana ili će nastaviti sa strategijama izbegavanja odgovornosti.